Evropska komisija smanjila je za 0,3 procentna poena svoje prognoze ekonomskog rasta za evrozonu u 2023. i 2024. godini na 0,8 procenata odnosno 1,3 procenata, posebno zbog teškoća u Nemačkoj i njenoj industriji.
Prema pisanju Politike, očekuje se da će 20 zemalja koje koriste evro beležiti rast od 0,8 odsto ove godine umesto 1,1 odsto koliko je prognozirano u izveštaju u maju, navela je Evropska komisija. Za iduću godinu očekivanja su smanjena na 1,3 odsto sa 1,6 odsto.
Inflacija nastavlja da usporava, a Brisel računa na prosečan rast potrošačkih cena od 5,6 odsto u 2023. godini, što je 0,2 poena manje u odnosu na poslednju prognozu u maju, i rast od 2,9 odsto u 2024, odnosno 0,1 procenat više nego prognozirano u maju, navodi se u saopštenju, prenosi Politika.
„Slabost u domaćoj tražnji, posebno potrošnji pokazuje da visoke potrošačke cene koje i dalje rastu za većinu dobara i usluga vrše veći pritisak od očekivanog", navodi se u saopštenju Komisije.
Evropski komesar za ekonomiju, Paolo Đentiloni, očekuje „dalje slabljenje narednih meseci" kada će se privreda suočavati sa više izazova.
Ključni izvor slabosti evropske privrede je Nemačka, čija privreda je pogođena višim cenama energije i usporenom tražnjom u Kini, važnim trgovinskom partneru.
Komisija predviđa da će nemačka privreda ove godine beležiti pad od 0,4 odsto. Prema Međunarodnom monetarnom fondu Nemačka je jedina veća privreda koja će, kako se očekuje, obeležiti pad ove godine od 0,3 odsto.
(EURACTIV.rs)