EURACTIV INTERVJU - GORAN VESIĆ: Šta nam donosi Zakon o planiranju i izgradnji i šta će biti sa građevinskim sektorom?

Srbija je polovinom ove godine dobila novi Zakon o planiranju i izgradnji u okviru resornog ministarstva na čijem je čelu Goran Vesić, a koji je, kako navode zakonodavci, ispunio sve direktive Evropske unije i uneo dosta novina. Od toga da više neće postojati šansa da neko poruši zgrade koje uživaju zaštitu kulturnog dobra, preko energetskih pasoša koje će morati da poseduje svaka nekretnina, do obaveze da zgrade na parkinzima i benzinske stanice imaju makar jedan punjač za e-automobil. I još mnogo toga stoji na papiru gde se opisuje zakon.

Ipak, ono što je privuklo najveću pažnju javnosti jeste ukidanje plaćanja konverzije za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, koje bi trebalo da, kako kaže za Vesić EURACTIV, otključa 5.000 novih lokacija odnosno 15 miliona kvadrata.

U intervjuu za EURACTIV Vesić je govorio i o obilaznici oko Beograda koja je otvorena u junu, a čiji će pravi efekti, kako navodi, moći da se vide tek u septembru, građevinskoj aktivnosti u Srbiji, ali i o međunarodnoj izložbi EXPO 2027. i tome šta će sve ova izložba doneti domaćoj privredi.

1. Nedavno je u skupštini Srbije usvojen Zakon o planiranju i izgradnji. Koje su sve izmene i šta to konkretno znači za investitore, grđane? Kako će to u praksi da se primenjuje?

Za nas je najvažnije što taj Zakon omogućava veću transparentnost i ubrzavanje procedura za izdavanje građevinskih dozvola jer činjenica je da se mi u Evropi suočavamo sa problemima koji postoje u građeinskoj industriji zbog rata u Ukrajini. Naprosto, novac je sve skuplji, kredite je sve teže dobiti što otežava finansiranje gradnje i kupovinu stanova i drugo, manje-više sve zemlje Evropske unije se suočavaju sa smanjenjem aktivnosti kada je u pitanju građevinska industrija. Zbog toga je bilo veoma važno da se ubrzaju procedure, da na taj način omogućimo da se brže i lakše gradi. Ono što je meni značajno to je da posebno mesto u Zakonu zauzimaju rešenja koja tretiraju pitanja zelene agende. Prva stvar je da smo uveli obavezu da svi objekti koji su bruto površine preko 10.000 kvadrata moraju da se grade kroz sertifikate zelene gradnje i svi javni objekti bez obzira na kvadraturu, što znači da će morati da se gradi sa ekološkim materijalima, da postoji nekoliko svetskih sertifikata zelene gradnje, znači neko vam dodatno proverava projekat i naravno te zgrade koje se grade moraju da budu energetski održive.

Drugo, uveli smo obavezu energetskih pasoša za sve nove zgrade, odnosno ubuće neće biti moguća prodaja novih stanova bez energetskog pasoša. Za stare zgrade smo uveli tri roka, jedan je na tri godine, drugi pet, treći deset godina. Prvi je za javne objekte, znači da država to mora sama da reši, pet godina je za poslovne objekte a deset godina za stambene objekte s tim što obaveze za stambene objekte imaju opštine koje treba da to urade za stanare. Znači ni jedna nekretnina u Srbiji neće biti prodavana bez energetskih pasoša. To mislimo da je fer i korektno i u skladu je sa evropskim pravilima a drugo da kada kupujete neku nekretninu, da znate energetska svojstva te nekretnine, da znate kakvi će vam biti računi za struju, kakvu ćete imati potrošnju. Ono što smo posebno uradili kad je u pitanju smanjenje zagađenja vazduha, uveli smo obavezu da u svim ulicama gde postoji sprovedena javna infrastruktura, znači toplovod, gasovod, vodovod i kanalizacija, imaju obavezu da se priključe na tu javnu infrastrukturu, što znači smanjenje individualnih ložišta koja su inače najveći zagađivač kad pričamo o zagađenju vazduha. Zatim smo obezbedili obavezu da pre dobijanja upotrebne dozvole morate da predate dokaz o kretanju građevinskog otpada, što znači da morate da dokažete da ste svoj građevinski otpad predali ovlašćenim operaterima, odnosno manje divljih deponija građevinskog otpada.

Uveli smo i e-prostor, što znači da će sva dešavanja u vezi sa planiranjem i izgradnjom dešavati u ovom prostoru. Uveli smo da od 2026. godine postanu obavezni BIM sertifikati, odnosno obavezu da svi projekti moraju da se rade u BIM modelima, što je potpuno novo i to ima svega nekoliko EU zemalja. To su modeli koji omogućavaju da možete lakše da održavate te objekte. Namerno smo uveli da to bude 2026. da bi izašle sa fakulteta generacije koje su radile na tim modelima.

Uveli smo obavezu da pre dobijanja prijave radova morate da date polisu osiguranja o šteti trećim licima kako bi se uveo red u ovu oblast. Dešavalo se da kada neko gradi, dođe do oštećenja na susednim zgradama, ili urušavanja, sada postoji polisa osiguranja koja je vezana za vrednost objekta a koja ne može da bude veća od 10 miliona evra, a i koje se naplaćuje šteta koja se eventualno nanese tim ljudima. Uveli smo proces u vezi sa sanacijom klizišta, definisali braunfild investicije. Takođe smo rešili unapređenje zaštite dobara, da bismo izbegli situacije u kojoj se ne zna da li je neka zgrada pod zaštitom ili nije, sada smo dali mogućnost prvi put zavodima za zaštitu kulture da prilikom izrade urbanističkog plana mogu da traže da se uradi studija zaštite kulturnih dobara i to nije volja lokalne samouprave, već moraju da prihvate. Investitor plana plaća izradu studije i imaju rok od godinu dana da je završe. Sve što napišu u studiji postaje sastavni deo urbanističkog plana. Znači konačno će se znati koji se objekat čuva, koji se ne čuva, gde je potrebno očuvati fasadu, a gde ceo objekat. Mislimo da je to fer i pošteno prema investitorima i prema zavodima. Novost je i pravo konzervatorskog nadzora koji mora da plati investitor, što znači da kada se rade radovi nadzornici mogu da zaustave projekat u svakom trenutku, ako se ne radi u skladu sa planom. Ono što je najvažnije, u zaštićenim kulturno istorijskim celinama, u Beogradu ih ima 19, tamo gde se grade i drugi objekti koji nisu pod zaštitom, zavodi su dobili pravo da utiču na izgled fasade i na mtaerijale od kojih se gradi. Tako da ne možete na Kosančićevom vencu ili u Knez Mihajlovoj da gradite zgradu od stakla.

Zakonom je predviđeno i da se na benzinskim pumpama na autoputevima određen broj točilaca goriva moraju da imaju punjače za elektro-automobile, i predviđena je obaveza prilikom izgradnje novih zgrada da na određenom broju parking mesta postoji punjač, i kada govorimo o stambenim objektima i o poslovnim.

2. Jedna od novina u Zakonu je ukidanje konverzije zemljišta. Zašto smatrate da je ova promena bila neophodna? Šta se njome postiže?

Prvo, konverzija na građevinskom zemljišta ne postoji ni u jednoj zemlji bivše Jugoslavije i jugoistočne Evrope. Da je taj institut bio uspešan, on bi negde dao rezultate. Njime smo ukinuli, zatvorili 5.000 lokacija koje će sada biti moguće za gradnju. Najveći broj tih lokacija nalazi se u stečajevima i pošto u toj situaciji vi ne možete da u stečajni as stavite pravo, jer kad imate pravo korišćenja to nije moguće prodati, možete da stavite samo imovine. Pošto stečajni upravnici nisu mogli da rade konverzije jer tu postoji zakonski problem, odnosno kako da urade konverziju na punu sumu kad se u stečajnim objektima prodaja radi po aukcijskom principu, i uvek se prodaje ispod te cene po kojoj je ona procenjena. Imate hiljade lokacija koje se nalaze u stečajevima i koje su van funkcije jer jedostavno ne možete da ih rešite. Recimo, jedna takva lokacija vam je ona čuvena zgrada pored Hajata jer preduzeće koje je vlasnik je vlasnik objekta, ali nije vlasnik zemlje ispod objekta. Sada ćemo omogućiti da se bez ikakvih problema izvrši konverzija, da se stavi ta imovina u stečajnu masu, da onda odbor poverilaca donese odluku da se prodaju te lokacije, da se namire radnici, da se namire drugi poverioci i da neko ko kupi, može da stavi te lokacije u funkciju, odnosno da gradi, što će pospešiti razvoj građevinske industrije.

Drugo, mi smo do sada imali 31 milion evra prihoda od 2010. godine, što znači da je za 12 godina Srbija zaradila od konverzija oko 31 milion evra i 94 odsto konverzije je urađeno bez ikakve naknade, zato što inače, po sadašnjem zakonu, zemljište ispod objekta i zemljište za redovnu upotrebu, za to se nije plaćala konverzija. Vi kad kupite fabriku, vama je sve za redovnu upotrebu i parking, i putevi, to jeste zemljište za redovnu upotrebu. Mi imamo nekoliko investicija koje čekaju zato što nisu mogli da se reše jer nije mogla da se uradi konverzija. Proces je bio dug, traje godinama, bio je neizvestan i pravno nepredvidiv i država je zaradila 31 milion evra za 12 godina. Sa ovim zakonom, samo na jednoj lokaciji, kroz doprinose, poreze, država može da zaradi više. Mi pričamo o 5.000 lokacija na kojima prosečno može da se izgradi 2.000 kvadrata, što znači da pričamo o 15 miliona kvadrata koje se nalaze na mestu koje nismo mogli da koristimo od konverzija. Tu je BDP izgubio najmanje 10,5 milijardi evra, ako računate da 700 evra po kvadratu košta izgradnja. Ako dodamo da je još 1.500 evra za prodaju to vam je da smo za promet nekretnina izgubili oko 22 milijarde evra. Kad dodate razliku između uloženog i izgrađenog, to je 12 milijardi evra, porez na dobit je oko 1,2 milijardi evra, to je sve ono što je država mogla da zaradi da su se te lokacije stavile u funkciju.

3. Svedoci smo da je tempo izgradnje i broj izdatih građevinskih dozvola znatno opao, šta je razlog tome? Da li će, usvajanje ovog Zakona uticati na porast gradnje u zemlji?

Ako ste u julu već imali povećanje broja izdatih građevinskih dozvola, to znači da je sama najava zakona ohrabrila investiture da više investiraju. Tako da je s te strane, to prva posledica. Mi ćemo naravno prave efekte imati tek u sledećoj godini jer za investiranje ne možete da se pripremite za 15 dana, treba vam vremena da obezbedite kredit i novac, ali je činjenica da smo imali prve pozitivne efekte već na samu najavu zakona. Nama je važno to što građevinska industrija čini oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda, što znači da je uticaj građevinske industrije na rast BDP-a veliki. Kad uporedimo u odnosu na 2013. godinu, građevinska aktivnost je u 2022. godinu poralsa za tri puta. Pored toga smo 2013. godine imali da je građevina učestvovala sa tri odsto u bruto domaćem proizvodu, 2022. je ona iznosila šest odsto.

Ono što je važno je da smo mi u ukupnoj zaposlenosti na kraju prošle godine građevinska industrija je učestovala sa 7,5 odsto, a od 2018. do 2022. broj zaposlenih je porastao za 36.616 zaposlenih. Srbija je na kraju prošle godine imala 169.771 zaposlenu osobu, u prvom kvartalu 171.225, a prosečna plata je u prvom kvartalu iznosila 94.000 dinara što je porast od 17 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

4. Nasuprot tome i dalje imamo rast cena stanova i potražnju za istim. Kako to objašnjavate?

Zato što kad imate manju izgradnju, imate i porast cena, to je jedan razlog. Drugo je rat u Ukrajini. Mi imamo veliki priliv Rusa i Ukrajinaca, više Rusa, koji su pobegli od rata i koji žele da ovde kupe stanove. Beograd je specifično područje, to je kao mali London. Kao što u Londonu kupuju stanove ljudi iz čitavog sveta, tako u Boegradu kupuju stanove ljudi sa prostora čitave Jugoslavije, imate dosta ljudi iz Rusije, iz arapskih zemalja. Tako da, kada pogledate potražnju za stanovima, ona često nije realna u odnosu na visinu plate. Znači, mi tek kada dođemo do plate od 1.000 evra, kod nas će srednja klasa početi da kupuje stanove. Tako da mi imamo ogroman potencijal za rast i to je jedan razlog. S druge strane, drugi razlog je taj što vi kad pogledate ko kupuje stanove, možete da vidite da postoje ljudi koji kupuju treće, četvrte stanove, što znači da je to neka vrsta investiranja jee im je jednostavnije da u vreme krize investiraju u stanogradnju jer imaju siguran priliv sredstava zbog iznajmljivanja, nego da ulažu u biznis.

S druge strane, imate jedan broj Srba u inostranstvu, naša dijaspora je jako velika, koji sada novac investiraju u Srbiji jer im se ne isplati da drže novac u bankama zbog negativne kamate, bolje im je da kupe stan i da iznajmljuju, te da nikada ne izgube na vrednosti.

To su razlozi zašto je u Srbiji tolika potražnja i to je objašenjenje za fenomen da li sam rast plata prati tu potražnju. Znači kod nas, a mi idemo ka tome da do 2026 godine, imamo prosečnu platu od 1.000 evra, a kada dođemo do nje, tada će srednja klasa krenuti da kupuje stanove. Zato je dobro u Srbiji graditi jer ne možete da izgubite novac. Dok još srednja klasa nije počela da kupuje stanove, dešava se situacija u kojoj se prodaju najbrže najjeftiniji stanovi i najskuplji stanovi. Najskuplji jer se u njih investira, najjeftiniji jer ljudi nemaju dovoljno novca da mogu da ulože više i onda gledaju da kupe jednu nekretninu, da se snađu, pa da kupe drugu nekretninu, malo veću itd.

5. Na koji način dodatno planirate da podstaknete građevinsku industriju u Srbiji?

Ovaj zakon je za nas bio najvažniji i mi očekujemo da ćemo kroz izmene zakona i kroz ovo što smo uradili, otključavanjem konverzije, moći da dođemo do većeg broj lokacija i biće više investiranja. Mi ćemo pratiti rezultati, a budemo li primetili da su potrebne nove mere, mi ćemo zajedno sa Ministartsvom finansija izaći sa njima, a za sada verujemo da su ove mere dovoljne.

6. Dugo očekivana obilaznica oko Beograda je konačno u funkciji. Osim smanjenja gužvi kroz grad koje još benefite možemo da očekujemo i šta primećujete kada bismo napravili presek stanja?

Prva stvar je što možete da vidite mnogo manje vozila sa stranim tablicama na autoputu kroz Beograd zato što smo mi uradili sve da se obilaznica odmah po otvaranju objavi u mapama.

Drugo, činjenica da smo izgradili obilaznicu oko Bubanj potoka, a sada treba da nastavimo ka Pančevu je omogućila da imate manje auta koje su u tranzotu kroz Beograd i Samim tim manje zagušenja. Nama dnevno preko Gazele pređe između 200.000 i 250.000 ljudi i to je zaista veliki broj automobile. U tom smislu, obilaznica će tek prave efekte pokazati od septembra zato što je ona završena u junu a tokom leta je manje saobraćaja, što znači, tek ćemo moći da vidimo prave efekte. Ono što ste do sada mogli da vidite je da na Gazeli više nema onakve gužve kakvih je bilo ranije. Dakle, smanjenje broja vozila u tranzitu i smanjenje zagađenja, što je više nego dovoljno.

7. Srbija je domaćin EXPO 2027. Koliko jedna ovako značajna manifestacija može da donese srpskoj privredi i da li mislite da će ulaganja koja nam predstoje biti vraćena i ako da, kroz koji vremenski period ?

To je klasičan primer kako jedna manifestacija može da pokrene čitav niz projekata. Recimo, Beograd na vodi je do sada bio taj primer. Mi kada smo počeli da gradimo Beograd na vodi, počeli smo da ostvarujemo neke projekte koji su bili zacrtani u ovoj zemlji pre 50 godina. Recimo, stanica Prokop kao glavna železnička stanica je počela da se gradi 1971. godine. Od tada u svim urbanističkim planovima Beograda, stoji izmeštanje železničke stanice, odnosno sklanjanje pruge sa obale, spajanje grada sa obalom i to je nešto što se u ovoj zemlji planira 50 godina. Ali, dok niste imali projekat kao Beograd na vodi, vi niste mogli da ga realizujete. Izmeštanje autobuske stanice na Novi Beograd je u planovima od 1976. godine. I nikada nije realizovana. A to se takođe sada desilo. Dakle, jedna takva investicija, dovodi do drugih.

Slično je i sa EXPO izložbom. Recimo, mi imamo plan da uradimo pored metroa, BG voz, odnosno da proširimo gradsku železnicu i da povežemo neke delove Beograda koji do sada nisu bili povezani. Pošto smo sada dobili EXPO, mi ćemo po ubrzanoj proceduri graditi prugu od Zemun polja prema Sručinu, aerodromu Nikola Tesla i novog nacionalnog stadiona, odnosno EXPO-u, to je nekih 18 kilometara pruge. Što znači da ćete iz Surčina moći do drugih delova Beograda da dođete vozom.Sutra će biti ta pruga produžena do Obrenovca, pa će biti prošireni kapaciteti postojećih pruga prema Lazarevcu i Mladenovcu. Sa izgradnjom pruge do aerodroma, vi ćete moći da iz Novog Sada dođete vozom na aerodrom. Znači sednete u brzi voz Beograd-Novi Sad, presednete u Zemun polju. To menja način života ljudi.

Mi smo zbog EXPA uradili onu brzu saobraćajnicu Surčin-Novi Beograd, koja je skratila za 10 kilometara vezu između grada sa onim ljudima koji izlaze na autoput Miloš Veliki. Grad će zbog EXPO-a usmeriti pravac svog razvoja ka Surčinu. Izgradnja stadiona, EXPO prostora, hotela, pa će početi da se grade rezidencijalni objekti, imaćete mnogo više ljudi koji će živeti tu, što je takođe veoma važno. Tako da je ova izložba značajna za imidž zemlje jer smo mi te godine centar sveta, čekamo oko tri miliona turista. To znači više hotela, više radnih mesta, više posla za ugostitelje, više posla za ljude koji prodaju suvenire, više posla za muzeje. I ne samo za Beograd, nego kad ste povezani brzom prugom, neko će boraviti u Novom Sadu i Subotici, a dolaziti na EXPO.

Nama je sada važno da mi u krugu od sto kilometara od Beograda uredimo sve, jer kad neko dođe na taj EXPO neće želeti da vidi samo Beograd, već i neke ostale delove zemlje.

Predsednik je najavio i da ćemo raditi preko 500 novih fasada, što se ne bi radilo da nije izložbe.

Da ne zaboravimo, Beograd će biti predstavljen u svetu kao poslovni centar. Turisti koji dolaze na EXPO nisu oni koji spavaju u hostelima i plaćaju 10 evra za noć ili jedu za 50 evra. Dolaziće kongresni turisti koji dnevno potroše 400, 500 evra. Oni su mnogo važniji turisti za grad. Inače mi ćemo tokoom ove godine završiti i Sava vcentra – najveći kongresni centar.

8. Da li je Beograd spreman da odgovori svim izazovima koje nosi jedan ovakav događaj?

Kako nismo spremni, ne bismo se kandidovali da nismo spremni.

9. Koje sve aktivnosti planirate u narednom periodu a koje se konkretno tiču Vašeg ministarstva?

Za mene je veoma važno da u oblasti transporta i infrastrukture mi budemo povezani sa Evropskom unijom, jer mi treba da se sinhronizujemo potpuno sa njima. Ja sam to i rekao kada sam bio prvi put u Briselu kao minister, da Srbija nije članica EU, ali da mora da bude posmatrana tako u oblasti transporta jer bez Srbije oni ne mogu da povežu Grčku sa Unijom, Bugarsku, pa delom i Rumuniju. Mi smo uveli Zakon o planiranju i izgrandji, ukinuli Zakon o linijskoj infrastrukturi, čime smo omogućili da se otvori nekoliko poglavlja kada je u pitanju pregovaranje o članstvu EU. Nas čeka da uradimo Zakon o žičarama za transport lica do kraja ove godine, Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju, dopune i ismene Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom saobraćaju, nacionalna stambena strategija i to je ono što nas čeka da bismo bili u potpunosti usaglašeni sa EU kada je u pitanju transport. Mi smo, pored usvajanja Zakona o planiranju i izgrandji, nedavno usvojli Zakon o železnici. Kad je u pitanju železnica, mi smo u potpunosti usaglasili sa EU, ja sam veoma ponosan zbog toga jer zaista mislim da je Srbiji mesto u EU. Mi ćemo do kraja godine završiti brzu prugu prema Mađarskoj, odnosno prema Subotici, Mađari će 2025. Završiti do Budimpešte. To znači da ćemo mi 2025. biti povezani brzom prugom do Budimpešte. Takođe, radimo zajedno sa EU brzu prugu do Niša, ja ću u decembru imati sastanke sa ministrima iz Italije, Francuske, Slovenije, Hrvatske gde ćemo razgovarati o izgradnji našeg dela brze pruge Beograd-Šid, a koja treba da nas poveže preko Zagreba, Ljubljane, i od Ljubljane prema Italiji i prema Austriji. Tog trenutka Srbija je na raskršću železničkih puteva. Sa vladom Severne Makedonije smo konkurisali za izgradnju brze pruge od Niša do Skoplja, to je nešto što još uvek nismo dogovorili, jer kada završimo prugu do Niša čija je vrednost 2,7 milijardi evra, gde je EU dala grant od preko 600 miliona evra, nas čeka nastavak te pruge, da se povežemo sa Skopljem, a posle prema Atini i Istambulu.

Svakako, imamo velike planove i mislim da kada je u pitanju transport možemo mnogo brže da dostignemo standard EU nego što je situacija u nekim drugim oblastima i ja dajem svoj doprinost. Ponavljam, politika Srbije je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Ja ne znam kad će nas primiti, jer ne zavisi samo od nas, ali svakako za nas je dobro da uskladimo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvo EU jer to je dobro za društvo kakvo je Srbija.

(EURACTIV.rs)

%MCEPASTEBIN%