Klauzula o zabrani rada kod konkurencije i dalje je u upotrebi, Amerika planira da je zabrani, a Evropa ne čini dovoljno po tom pitanju, smatraju stručnjaci.
Američka Federalna komisija za trgovinu (FTC) predložila je novo pravilo koje bi sprečilo poslodavce da u ugovore zaposlenih stavljaju klauzulu o zabrani rada kod konkurencije, što je podstaklo razgovor o takvoj praksi u Evropi. Ovakve klauzule zaposlenima zabranjuju rad kod konkurencije na određeni vremenski period po okončanju ugovora, često uz novčanu kaznu ukoliko ne budu ispoštovane.
FTC navodi da je klauzula o zabrani rada kod konkurencije eksploitativna praksa koja smanjuje plate, guši inovacije i sprečava preduzetnike da pokrenu sopstveni biznis nakon što prestanu da rade kod prethodnog poslodavca.
"Mogućnost da promenimo posao je ključna za ekonomsku slobodu i put ka takmičarskoj ekonomiji koja cveta", rekla je predsednica FTC, Lina Kan.
Ukidanje ovih klauzula podiglo bi plate za ukupno skoro 300 milijardi dolara godišnje u Americi, jer bi poslodavci morali da nude bolje uslove radnicima na tržištu okrenutom nadmetanju.
Šefica za konkurenciju EU, Margret Vestager, komentarisala je ovaj predlog ali se ogradila da takvih klauzula nema mnogo u Evropskoj uniji.
"Kolege u SAD obavile su impresivan posao, i brigu o problemima tržišta rada učinile svojim prioritetom. Ali kod nas ne vidimo toliku primenu te prakse, da je vidimo, definitivno bismo je dodatno istražili", rekla je ona.
Međutim, ne postoje podaci na nivou EU o primeni klauzula zabrane rada kod konkurencije, što njenu izjavu čini teškom za proveriti. U nekim zemljama ovakve klauzule su zabranjene ili striktno regulisane, pa je tako u Belgiji dozvoljeno dodati takvu klauzulu u ugovor samo ako je radnik imao visoku platu, i ako će mu bivši poslodavac finansijski nadoknaditi prihvatanje tog uslova.
Studija sprovedena u Italiji pokazala je da oko dva miliona Italijana ima neki vid ovakve klauzule u ugovoru. Jeste češća kod visoko plaćenih menadžera i profesionalaca, ali je česta i kod fizičkih i elementarnih zanimanja među slabije obrazovanim, samim time i slabije plaćenim, radnicima.
Studija je utvrdila i da veliki broj klauzula nije u skladu sa minimalnim zakonskim zahtevima i samim time, ne može zakonski i da se primeni.
"Ali to ne znači da nema dejstvo. Ako klauzula nije primenljiva, ali radnik misli da jeste, kompanija će dobiti ono što je želela", rekao je profesor ekonomije na Univezitetu Bokoni, Tito Boeri.
"U Evropi nema dovoljno svesti o ozbiljnosti ovog problema. Nadležni ne misle da je to problem jer ne vide vezu između politike nadmetanja i tržišta rada", ocenio je on.
Jedan od izazova borbe sa problemom klauzula o zabrani rada kod konkurencije na nivou EU je činjenica da je politika rada i dalje, uglavnom, pitanje koje se rešava na nacionalnom nivou.
Komisija aktivno istražuje moguće probleme sa konkurencijom i tržištem rada, kao što je fiksiranje zarada i dogovor 'bez otimanja', u kojem se kompanije same dogovore da neće jedna drugoj uzimati radnike. Direktiva o transparentnim i predvidivim uslovima rada, koju bi trebalo da su sve države članice EU uvrstile u državne zakone još prošlog avgusta, navodi da poslodavci ne smeju da sprečavaju radnika da se zaposli negde drugde.
(EURACTIV.rs)