Građani su verovatno jednoglasni u odgovoru na pitanje da li su trgovačke marže, a time i cene, previsoke. Istražujemo da li mogu da budu niže.
Potrošači u Srbiji se često žale na visoke cene, posebno u poslednjih godinu dana. Osnovne namirnice koštaju i po nekoliko destina procenata više nego prethodne godine, a iako plate rastu, novca je, čini se sve manje. Ovo bi moglo da ima veze sa visokim maržama u trgovinama, odnosno onim koliko se trgovci "ugrade" na nabavnu ili proizvođačku cenu.
"Kakve su cene? Odraše nam kožu s leđa", kaže nam jedan stariji potrošač kog smo našli u svakodnevnoj kupovini u jednom poznatom beogradskom lancu supermarketa.
Ono što je sigurno jeste da nam najviše novca ode na hranu, i to konkretno u prodavnicama svakodnevne robe. Iako je sada izgovor za sve inflacija, moglo bi se reći da nije sve do nje, ima nešto i u maržama. Makar prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković.
Tabaković je predložila da trgovci treba da smanje marže, jer kako je ocenila, visoke marže otežavaju vraćanje inflacije, a samim tim i cena, u normalu.
"Inflacija je gubitak za sve nas. Ne može ona nekom biti brat, a nekom rat. NBS plaća najveću cenu inflacije povlačeći likvidnost i plaćajući više od pet odsto za to", napomenula je Tabaković.
Inače, zvanični podaci NBS i analiza finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji pokazale su da su trgovinske marže u 2022. godini bile za 36,6 odsto više nego u 2019. godini.
Povećana konkurencija, tvrdi PKS
Kako za EURACTIV govori Tijana Maljković, sekretar Udruženja za trgovinu iz Privredne Komore Srbije, prosečna bruto marža za 2022. godinu kod najvećih maloprodajnih trgovinskih lanaca, kojih ima 83 odsto od ukupnog udela prometa prehrambenih proizvoda na malo, iznosi 14,6 odsto
"Kod ostalih privrednih subjekata nema značajnijih razlika u pogledu prosečne bruto marže niti se povećavala od početka godine", navodi Maljković za EURACTIV.
Maljković o maržama govori podsećajući na povećanu konkurenciju na tržištu u poslednjih deset godina.
"U poslednjih 10 godina trgovina je jedina privredna grana gde se u izrazito velikoj meri povećala konkurencija na tržištu samim tim i broj maloprodajnih objekata, ali i broj zaposlenih. Grupacija trgovaca prehrambenom robom na veliko i malo Privredne Komore Srbije okuplja sve velike trgovinske lance ali i one manje, i kroz konstantnu saradnju i komunikaciju, ova oblast sa razvijenom konkurencijom zajedničkim snagama funkcioniše i razmenjuje podatke tokom cele godine. Konkurencija garantuje obaranje cena u tržišno prihvatljivim uslovima, i poželjna je u svim segmentima poslovanja", navodi.
Kako ističe, maloprodaja prehrambenih proizvoda je privredna grana sa najnižom profitnom stopom, u lancu snabdevanja, u poređenju sa primarnim proizvođačima kao i prerađivačima gde su profitne stope primetno veće.
Takođe, kako kaže, nema značajnijih odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama u trgovinskim lancima na malo.
"Ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda, tj visoke cene inputa u proizvodnji i niske ekonomija obima".
Trgovci razliku u cenama prebacili na sebe
Prema konkretnom primeru koji Maljković ističe, a tiče se mesa, primetno je, kaže, da su trgovci razliku u cenama prebacili na sebe.
"Ministartvo unutrašnje i spoljne trgovine u julu beleži trend pada cena povrća od desert odsto, i ne beleži značajne razlike u visini ostvarenih bruto marži kod osnovnih životnih namirnica, ali su izuzetak sveže meso i riba. S obziroma na stanje na tržištu nabavke kao i usporen proces izdavanja dozvola za uvoz svežeg mesa, primetno je da su trgovci na rast proizvođačkih i nabavnih cena svinjskog mesa razliku u ceni prebacili na sebe, a ne na krajnjeg kupca".
Trgovci su, ističe, kada je u pitanju svinjsko meso, poslovali sa negativnom maržom, u proseku za minus pet odsto.
"Elastičnosti velikih trgovaca u pogledu poslovanja sa negativnom maržom počiva na kapacitetima poslovanja pa oni prilagođavaju svoju prodajnu politiku tako što posluju sa nižim maržama, za razliku od mogućnosti manjih specijalizovanih trgovina kao što su mesare, ribarnice i sl., koje u svom poslovanju ostvaruju više marže s obzirom da imaju raznovrsniju ponudu unutar iste grupe proizvoda".
Šta možemo da uradimo da se smanje marže?
Osnivač udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić kaže za EURACTIV da marže u Srbiji jesu prevelike,te da je za to zaslužan nedostatak konkurencije.
"Ono što možemo da uradimo jeste da povećamo konkurenciju, ali naše tržište je u takvoj situcaiji da mi imamo samo dve do tri kompanije, a kad pogledamo kompanije koje uvoze, sve se svede na jednu kompaniju . To znači da mi nemamo konkurenciju kada je u pitanju prodaja hrana. U manjim mestima često imamo samo po jednog prodavca, a u Beogradu ih ima dva", govori naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, država mora da stvori povoljnu poslovnu atmosferu, i to je prvi način kako država može da se bori za spuštanje cena.
"Tu imamo problem što mi i dalje imamo stranih preduzeća koji zbog određenih problema na našoj teritoriji, ne žele da uđu na naše tržište. Mi bismo poboljšavanjem imidža, vladavine zakona, privukli više trgovinskih lanaca" smatra Bumbić.
Prema njegovim rečima, ne postoji poseban mehanizam da se trgovcima naredi da spuste marže, to je, kako istiže, njihova prirodna teža.
"Postoje trgovci i proizvođači koji su iskoristili priliku da povećaju cene, pa iako sad imamo pad cena proizvida i inputa, ne dešava se smanjenje. Naravno ako su se potrošači privikli i kupuju u istom obliku, onda ni trgovci niti proizvođači nemaju razlog da spuste te cene", ističe naš sagovornik i dodaje da i oni, kao i svi mi, imaju težnju da zarade što više.
Najmanje zarađuju oni koji prodaju hranu
Ipak, što se tiče same hrane, iskren je Bumbić, naši trgovnski lanci ne zarađuju mnogo, za razliku od trgovina koje prodaju druge stvari, poput bele tehnike, kozmetike, odeće i slično.
"Što se tiče same hrane, naši trgovinski lanci ne zarađuju neku veliku cifru. Imamo situaciju da na 200 miliona evra prometa godišnje, trgovnski lanci zarade dva do tri miliona, odnosno dva do tri odsto, iako ta neka marža često zna da bude do 20 ili 30 odsto. Ono gde imamo enormne marže jeste kozmetika, tu su i do 2.000 do 3.000 odsto, pa čak i više, a nema servisiranja i slično, dakle sama dobit. Što se tiče hrane, tu nisu toliko ekstremne zarade, a te cene bi bile niže da imamo veći broj trgovnskih lanaca ili veću konkurenciju generalno", zaključuje naš sagovornik i dodaje da na tu temu država nešto, "ne da može, nego mora" da uradi.
"Država nije da nešto može, nego mora da uradi, da bi se spustile cene. Jer prihoduje budžet, a građani moraju da trpe".
(EURACTIV.rs)