Prosečna neto plata za jun u Hrvatskoj iznosila je 1.150 evra, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavila hrvatska državna statistika.
To je nominalno 12,5 odsto više nego u junu prošle godine. U odnosu na maj, odnosno na mesečnom nivou, prosečna plata u Hrvatskoj za jun veća je za 1,5 odsto.
Visoka inflacija smanjuje rast plata
Međutim, kada se uzme u obzir visoka inflacija, realni rast zarada je znatno niži.
Tako su zarade za jun ove godine bile realno veće samo 4,5 odsto u odnosu na jun prošle godine. Na mesečnom nivou, u odnosu na maj, prosečne plate u Hrvatskoj tokom juna su realno porasle za zanemarljivih 0,6 odsto.
Prosečne plate u bruto iznosu imaju sličan obrazac kretanja. Podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS) pokazuju da je prosečna bruto plata u Hrvatskoj za jun iznosila 1.590 evra. To je nominalno 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine i 1,8 odsto više nego u maju.
Međutim, kada se rast zarada umanji inflacijom, realni rast bruto zarada za jun iznosio je šest odsto na godišnjem, a samo 0,9 odsto na mesečnom nivou.
Od ulaska u evrozonu prosečna plata je porasla za 104 evra
Uprkos tome, trend rasta placta u Hrvatskoj poslednjih godina vrlo je uočljiv. Tako je prosečna neto plata u zemlji u prvih šest meseci ove godine, od kada je Hrvatska uvela evro, porasla za 104 evra, odnosno za oko 10 odsto.
Kada se prosečna plata danas uporedi sa onom pre ulaska u Evropsku uniju 1. jula 2013, rast je još veći.
Naime, prosečna plata u Hrvatskoj u junu 2013. iznosila je 728 evra, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). Kada se uporedi sa zaradom za jun ove godine, proizilazi da je prosečna zarada za 10 godina povećana za 422 evra ili 58 odsto.
Hrvatska je među članicama EU sa najvećom inflacijom
Značajno povećanje plata u Hrvatskoj poslednjih godina rezultat je niza faktora, od kojih je prvi svakako nedostatak radne snage. Nedostatak radnika direktna je posledica masovnog iseljavanja, budući da članstvo u EU znači i slobodu kretanja radnika, pa se Hrvatska, kao i niz drugih novih članica Unije, suočava sa velikim odlivom radnika u razvijenije i bogatije članice.
U poslednje vreme visoka inflacija je uticala i na rast plata. Prema poslednjim podacima Evrostata za jul, godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj iznosila je osam odsto.
To je druga najveća stopa inflacije u evrozoni, posle Slovačke, i šesta u EU - iza Mađarske, Slovačke, Poljske, Češke i Rumunije.
Vrhunac inflacije poslednjih decenija u Hrvatskoj je zabeležen u novembru prošle godine, kada je godišnja stopa inflacije dostigla rekordnih 13 odsto, pokazuju podaci evrostatističara.
Visoka inflacija je direktna posledica oporavka od korona krize i rata u Ukrajini, što je dovelo do divljih cena energije i hrane.
Rast plata mač sa dve oštrice
"Članstvo u EU i evrozoni posredno je dovelo do povećanja plata u Hrvatskoj. Zbog iseljavanja se smanjuje fond radne snage, nedostaje radnika, pa su poslodavci prinuđeni da povećavaju plate kako bi zadržali postojeće radnike i privukli nove. Ali to je mač sa dve oštrice, jer povećanje plata dodatno podstiče inflaciju, a ni rast naše produktivnosti nije takav da opravdava takva povećana primanja zaposlenih", upozorava za EURACTIV nezavisni analitičar tržišta rada u Hrvatskoj Predrag Bejaković.
Ističe da je tačno da su hrvatske plate preniske u odnosu na lokalni nivo cena, ali i previsoke u odnosu na produktivnost. Posledica toga će biti dalja erozija konkurentnosti hrvatske privrede, sa kojom se već borimo na svetskoj rang listi.
Prosečna neto plata u Sloveniji je za četvrtinu viša nego u Hrvatskoj
"Plate u Hrvatskoj su se sada prilično približile onima u Sloveniji, ali je produktivnost rada kod nas znatno niža", napominje Bejaković.
Inače, prema podacima slovenačke državne statistike za maj, koji su najnoviji dostupni podaci, prosečna neto plata u Sloveniji je 1.434 evra. To je za oko četvrtinu više nego u Hrvatskoj.
Kompletan tekst pročitajte na EURACTIV.hr.
(EURACTIV.rs)