Značajni pad prodajnih cena ne očekuje se u okviru velikih i pažljivo planiranih projekata, dok se pad prodajnih cena očekuje na sekundarnom tržištu, tvrde u kompaniji CBS International.
Rešavanje životnih pitanja u poslednjem periodu mnogi su stavili na čekanje. Ipak, dobra vest je da sve velike kompanije koje se bave istraživanjem tržišta nekretnina, ali i prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, tvrde da dolazi do stabilizacije.
Ono što je sigurno jeste da se cene za sada neće vratiti na one koje su važile pre trenutne krize, ali zajednički zaključak je da je došlo do stabilizacije.
Da li to znači da je konačno došlo do kraja "buma" na tržištu nekretnina?
Konsultantska kuća koja se bavi nekretninama CBS International istraživala je gde se danas nalazi tržište nekretnina u Srbiji u odnosu na prethodne godine i kako su naveli u pregledu informacija, nakon rekordne 2022. godine, u prvoj polovini 2023. u odnosu na isti period prethodne godine, zabeležen pad broja prodatih stanova za 20 odsto. Ovo ukazuje na smanjenu potražnju građana za nekretninama, što, kako podvlače, ima veze sa smanjenom građevinskom aktivnošću.
Razlog je opšte usporavanje privrede u Srbiji, ali i u svetu, i sve to zbog niže ponuda novoizgrađenih objekata. Na godišnjem nivou očekuje se pad broja transakcija za 15-20 odsto. Očekivani pad broja prodatih stanova imaće uticaj i na ukupnu vrednost prometa nekretnina, jer promet stanova drži najveće učešće u ukupnom broju transakcija u prethodnih nekoliko godina (65 odsto u Beogradu).
"U 2022. godini nije bilo znakova usporavanja građevinske aktivnosti na beogradskom tržištu stanova, uprkos svim poteškoćama koje su investitori imali kroz godinu. Međutim, u prvom kvartalu 2023. godine zabeležena je niža građevinska aktivnost u Beogradu, posebno stambenih zgrada, kao posledica dužeg procesa izdavanja građevinskih dozvola", navodi se u istraživanju konsultantske kuće.
Na nivou zemlje u prvom kvartalu ove godine, zabeležen je pad od osam odsto kada je u pitanju broj izdatih građevinskih dozvola, dok kada se govori o stambenim zgradama, taj pad iznosi četiri odsto.
Kao rezultat toga, početak brojnih velikih projekata koji su bili najavljeni za proleće ove godine, ostavljen je za drugu polovinu 2023.
Međutim, uprkos očekivanom padu u 2023. u pogledu građevinskih dozvola, očekuje se da će izdate dozvole za stambene zgrade ostati na visokom nivou, odnosno oko 64 ostvarenih ostvarenih u 2022. Razlog za interesovanje investitora i poverenje u stambeno tržište je otpornost ovog tržišnog segmenta na izazove u poslednjih nekoliko godina, zaključuju u kompaniji.
Kakvo je stanje sa cenama?
Kada su u pitanju cene, kvadrat stana u novogradnji u Beogradu u 2022. godini u proseku je koštao 2.588 evra, prema zvaničnim statističkim podacima, što je rast od 19 odsto u odnosu na 2021. godinu. Najviše prosečne cene registrovane su na opštinama Savski venac (3.908 evra po kvadratu) i Stari grad (3.272 evra po kvadratu) koje su takođe ostvarile najveći godišnji rast prodajnih cena, za više od 20 odsto.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, evidentan je rast cena.
Kada je u pitanju potražnja za stanovima u prvom kvartalu ove godine, zanimljivo je da je porasla kada su u pitanju stanovi u višim cenovnim rangovima, posebno u rasponu od 3.100 - 4.000 evra po kvadratu. Najveći udeo u ukupnoj tražnji imaju stanovi otkupljeni po ceni od 1.100-2.000, odnosno 40 odsto stanova je prodato u tom rasponu u prvom kvartalu 2023. Međutim, u poređenju sa ciframa iz 2020. godine, kada je ovaj udeo bio skoro 60 odsto, primetan je opadajući trend.
Ako analiziramo najskuplje jedinice koje koštaju preko 6.000 evra po metru kvadratnom, u prvom kvartalu 2023. zabeležen je pozitivan trend, iako je broj prodatih jedinica po najvišim cenama i dalje nizak (ispod jedan odsto).
Ono što za EURACTIV ističe direktorka istraživanja tržišta u kompaniji CBS International Tamara Kostadinović jeste da se značajni pad prodajnih cena ne očekuje u okviru velikih i pažljivo planiranih projekata, dok se pad prodajnih cena očekuje na sekundarnom tržištu, kao i u slučaju manje atraktivnih i manjih stambenih projekata lokalnih investitora.
Kako utiču stranci na tržište zakupa nekretnina?
Ono što je svima poznato jeste negativan uticaj stranaca na tržište nekretnina prošle godine. U 2022. godini, kao rezultat naglog rasta broja ruskih i ukrajinskih državljana i drugih stranaca koji rade u Srbiji, visina zakupa je znatno porasla. Cene stanova za izdavanje su značajno porasle, posebno u novoizgrađenim stambenim kompleksima koji nude razne sadržaje, kao što su recepcija, obezbeđenje, profesionalno održavanje itd.
Iz tog razloga ovi projekti beleže rast u nivoa zakupa od čak 30-50 odsto, dok su renovirani ili novi stanovi u dobrim projektima zabeležili rast od 15-20 odsto. Međutim, nakon početnog priliva, neki od stranaca su se odlučili za kupovinu stana ili su već pronašli stan koji zakupljuju i time završili potragu.
Bez "većeg priliva stranaca" na tržištu 2023. godine, potražnja se stabilizovala kao i nivoi zakupa koji je skoro vraćen na nivoe zabeležene u 2021., navodi se u istraživanju navedene konsultantske kuće.
Isti trend će se nastaviti i dalje dok će najveći zakupi biti zabeleženi u novoizgrađenim stambenim kompleksima koji nude dodatne pogodnosti ili luksuzne kuće, kao najatraktivniji izbor za predstavnike međunarodnih kompanija.
Kako očekuju iz kompanije CBS International, ovaj trend će podstaći investitore da više ulažu u stambene projekte namenjene izdavanju, poput višenamenskog projekta Skyline.
U konačnici, ono što je sigurno jeste da tržište nekretnina u Srbiji u 2023. godini ostaje dinamično i privlačno za domaće i strane kupce, sa nekim novim cenama ali i rastom interesovanja.
(EURACTIV.rs)