Što se tiče cena izdavanja stanova i kuća, ona je znatno pala u odnosu na prošlogodišnji pik u oktobru-novembru mesecu. U zavisnosti od delova Beograda, cene su pale i do 30%.

„Što se tiče cena izdavanja stanova i kuća, ona je znatno pala u odnosu na prošlogodišnji pik u oktobru-novembru mesecu. U zavisnosti od delova Beograda, cene su pale i do 30%. Pad cena izdavanja nekretnina u centru grada je nešto niži, ali su i tu cene diktirane manjom tražnjom, takođe opale", kažu za EURACTIV iz jedne beogradske agencije za nekretnine.

Prema podacima kojima raspolažu, cene jesu opale, ali se nisu vratile na period pre rusko-ukrajinskog rata, odnosno, dolaska Rusa i Ukrajinaca u Srbiju i vrtoglavog porasta cena.

„Rusa i dalje ima u potražnji stanova, ali ne u tolikom broju kao prethodne godine. I oni su se na neki način „opametili" ,pa traže stanove na periferiji grada, dok mnogi koji su se nastanili u centru, daju otkaze i sele se u prigradska naselja", kažu EURACTIV sagovornici.

Cene su i dalje visoke, pa u oglasima možete videti da se na Novom Beogradu stan sa dve spavaće sobe izdaje za 1.000 evra mesečno.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

„Svakako ima takvih ponuda, ali kako one prate potražnju, stanodavci su uvideli da neće tako lako izdati nekretninu i počeli su da snižavaju cene. One su sada negde između perioda pre dolaska ruskih i ukrajinskih državljana i pika cena nekretnina, krajem prošle godine", pojašnjavaju stručnjaci.

Kada je u pitanju prodaja nekretnina, i tu su cene počele da padaju. Međutim, taj pad je tek negde za oko 10%. Rusa ima i među kupcima nekretnina u Srbiji, ali ne u velikom broju kao što je to slučaj sa rentiranjem.

„Cene jesu znatno više u odnosu na period pre rata u Ukrajini, pa tako i dalje u oglasima možete videti da se za kupovinu kvadrata stana u centru grada traži po par hiljada evra više. Cene su stabilizovane, idu na dole, ali ne tako vrtoglavo, kao što su se podigle", zaključuju u agenciji za nekretnine.

Profesor Ekonomskog fakulteta i ekonomski analitičar Ljubodrag Savić, za EURACTIV kaže da je pad cena nekretnina potpuno očekivan.

„Sve u tržišnoj ekonomiji ima svoje periode rasta, stagnacije i pada. Ništa ne traje večno", ističe Savić.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Porast cena nekretnina diktirala je pre svega pandemija Covid 19 jer su mnogi biznismeni i ljudi koji su imali novac, ulagali u nekretnine, kao jedinu sigurnu investiciju. Ova situacija se nastavila izgradnjom stanova na atraktivnim lokacijama. I tu su mnogi koji su imali neki novac kupovali nekretnine, pa ih iskoristili u ovoj situaciji sa potražnjom stanova od strane ruskih i ukrajinskih državljana, pojašnjava profesor.

„ Poznato je da su mnogi ukrajinski i ruski državljani, u težnji da pobegnu od ratovanja, plaćali za izlazak iz zemlje. Samim tim, ti ljudi, koji su ovde došli, imali su neki novac. Nisu dolazili siromašni građani, već oni koji imaju kapital i oni koji rade u sferama koje nisu vezane za mesto stanovanja", kaže profesor.

Po dolasku u Srbiju, gotovo da nisu pitali za cene, pa su tako vrtoglavo diktirali cene nekretnina i domaćim stanarima, nastavlja Savić.

„Međutim, kako su shvatili da su cene koje plaćaju previsoke, počeli su da traže stanove na periferiji grada, pa čak i van Beograda. U jednom trenutku su i stanovi u drugim gradovima, Jagodini recimo, postali dosta traženi. Takođe, mnogi ruski i ukrajinski državljani su napustili Srbiju, pa je i to uticalo na smanjenu tražnju, i samim tim, na pad cena nekretnina", podvlači Savić.

Prema analizi stručnjaka, splet okolnosti je uticao na ovu pojavu u Srbiji. Dobra vest je da je period pada cena u ovoj grani očigledno nastupio. Iako nisu snižene na nivo od pre par godina, cene nekretnina su se definitivno stabilizovale u ovom trenutku.

(EURACTIV.rs)