Kraće bolovanje koje je najavila ministarka zdravlja izazvalo je brojne polemike u javnosti. EURACTIV istražuje zašto je ovo pitanje sporno, ali i kako stati na put zloupotrebama.
Zloupotrebe bolovanja u Srbiji, na iznenađenja mnogih, vrlo su česta među radnicima. Kako bi tome stali na kraj, Ministarstvo zdravlja predložilo je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, pa tako umesto do dva meseca, lekar opšte prakse će moći da propiše bolovanje do najviše mesec dana, posle čega pacijent mora pred komisiju. Izuzetak su tek operisani, onkološki pacijenti i trudnice.
Ova najava došla je od strane ministarke zdravlja Danice Grujičić i prvobitno je trebalo da se bolovanje skrati na dve nedelje, umesto dva meseca. Ipak, Grujičić je naknadno potvrdila da će promeniti odluku o dužini bolovanja bez odobrenja komisije, te da on neće biti dve nedelje, već mesec dana.
Komentari povodom najave su polazili od toga da se građanima oduzima pravo da budu bolesni pa do toga da je ovaj potez jedini način da se spreči dalja zloupotreba.
Ono što u praksi znači najava izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju jeste da oni građani koji otvore bolovanje a ne zaključe ga u roku od prvobitno najavljene dve nedelje, odnosno prema naknadnim najavama ministarke, u roku od mesec dana, moraće da izađu pred komisiju koja će proceniti njihovo zdravstveno stanje. Kolokvijalno, ovaj potez bi trebalo da otkrije zaposlene koji lažiraju svoja bolovanja i provode ih radeći druge poslove, odmarajući i slično.
"Ono što je bilo dozvoljeno do sada lekarima opšte prakse ili izabranim lekarima ostavljalo im je prostora za neku vrstu zloupotrebe. Sada će ti isti lekari biti zaštićeniji od pritisaka razne vrste da se vrši zloupotreba bolovanja. Takođe i komisije treba da odole iskušenjima i da budu striktni u produžavanju bolovanja. Samo po zakonu i medicinskim pravilima", jasno komentariše Aleksandar Milovanović, direktor Insitituta medicine rada koja je nadležna za određivanje radne sposobnosti zaposlenih.
Kako navodi za naš portal, kraće bolovanje je pravo rešenje.
"Prošle godine smo imali 40.000 radnika na lažnom bolovanju u Srbiji, tvrde u Uniji poslodavaca. Ovo je objavljeno u dnevnoj štampi. Ovi pacijenti nisu imali zdravstvene tegobe. Razlozi tih zloupotreba se putovanja, dodatni rad, nezadovoljstvo na poslu. Na ovaj način će mnoge zloupotrebe biti preveniraneiI sprečene", priča Milovanović.
"Dve nedelje je dovoljno"
Kako je Milanović rekao za naš portal, a povodom prvobitne najave ministarke, dve nedelje je dovoljno da oboleli ozdrave.
"Za teže obolele, drugostepena komisija vrši procenu i sigurno će imati puno razumevanja, jer tamo rade odgovorni lekari sa stručnim iskustvom i ljudskim razumevanjem".
Ova promena, navodi, neće uticati na Insititut koji je nadležan za ocenjivanje radne sposobnosti.
"Nema potrebe za promenama u našem radu. Radimo kao i do sada. Naš rad novi zakon ne dotiče krucijalno. Mi sve završavamo ekspeditivno i u roku. Ukoliko se neki od pregleda čeka malo duže, mi dajemo privremenu ocenu radne sposobnosti a kada se kompletiraju pregledi i rezultati sa nalazima onda se izdaje i trajna radna sposobnost", zaključuje Milovanović.
Ipak, kako su upravo radnici ti koji su glavna tema ove najave, EURACTIV je kontaktirao Udružene sindikate radnika "Sloga". Kako nam je ispred "Sloge" rekao predsednik udruženja, Željko Veselinović, uvodeći ovu izmenu u zakon, srpsko tržište rada dobiće puno neproduktivnih radnika koji će bolesni ili nedovoljno zalečeni dolaziti na posao.
"Negativne strane toga su to što će bolesni ljudi satima, a ponekad i danima čekati red na komisiju kako bi mogli doći na pregled, često puta u moguće bolesnom stanju, a sa druge strane u hroničnom nedostatku zdravstvenih radnika lekari će umesto na svojim radnim mestima gde bi trebalo da leče pacijente mnogo više vremena provoditi na komisijama i na taj način neće u dovoljnoj meri biti posvećeni lečenju pacijenata što i jeste njihov primarni zadatak", priča za EURACTIV Veselinović.
O problemima srpskog zdravstva
Prema njegovim rečima, problem srpskog zdravstva su mnogo veći od bolovanja.
"Umesto da se bavi problemima koji su sistemu zdravstva više nego očigledni, odnosno da nam se zdravstvo nalazi pred potpunim kolapsom ministarka Grujičić i cela Vlada se bave potpuno nebitnim stvarima koje u ovom trenutku ne mogu odgovarati ni struci, a naročito pacijentima, pogotovo onim koji se leče od neke teže bolesti".
Kako smatra Željko Veselinović, zloupotreba mogućnosti korišćenja bolovanja do dva meseca, nije bila zastupljena u većem broju slučajeva.
"Oni koji zloupotrebljavaju bolovanje to bolovanje su koristili znatno kraće, a da su jedino oni sa težim oboljenjima ili povredama koristili tu mogućnost da idu na komisiju i budu na bolovanju duže od 2 meseca, tj ozbiljniji pacijenti", priča.
Čija je odgovornost?
Ipak, postavlja se pitanje ko je odgovoran za ove zloupotrebe bolovanja.
"Odgovornost praktično za zloupotrebu bolovanja teško je utvrditi. Sve to zavisi od slučaja do slučaja, ali verujem da je to najveća odgovornost samih radnika. Da se razumemo, zloupotrebe bolovanja je oduvek bilo i oduvek će je biti i to ne samo u Srbiji već svuda u svetu. Ne smemo zaboraviti da dobar deo, da ne kažem većina naših radnika radi za veoma male zarade sa kojima ne mogu da prehrane porodicu i često puta rade u veoma lošim i teškim uslovima rada, pritom ne mali broj puta mobingovani i terani da rade vise od raznih normi i svojih mogucnosti", govori Veselinović i dodaje primer:
"Zamislite da neko radi za platu od 40.000 dinara i da pritom mu se ukaže prilika da 10 ili 15 dana dobije mogućnost da ode da radi za dnevnicu u na primer branje malina, višanja, šljiva.On naravno ode na bolovanje jer ne može ni na bolovanju primiti zaradu ispod minimalne, privatno zaradi za pola meseca dve svoje plate kako bi dopunio svoj kućni budžet. Potpuno je normalno, mozda ne moralno, ali razumljivo da ce se radnik odlučiti za opciju gde može više da zaradi".
Drugo razlog zbog kojeg ljudi zloupotrebljavaju bolovanje je, govori, onda kada uglavnom psihički ne mogu da izdrže pritisak na poslu.
"Ja to čak ne bih nazvao ni zloupotrebom jer je sve više ljudi koji psihički oboljevaju i pucaju po šavovima iz raznih razloga, a o tome se nažalost vrlo malo govori", smatra naš sagovornik.
Ono što je činjenica je da se zloupotreba bolovanja ne može iskoreniti, tvrdi on.
"Ali se može smanjiti jedino povećanjem osnovne zarade svim radnicima, plus davanje određenih bonusa za redovnost na poslu čemu poslodavci sve više i više pribegavaju jer su shvatili da im je to jedino rešenje kojim mogu smanjiti odlazak ljudi na bolovanje. Pored toga mora se promeniti i zakonska regulativa,odnosno pre svega tu mislim na Zakon o radu koji smo mi kao sindikat predlozili, a koji nažalost u skupštini Srbije nije dobio većinu jer bi se promenom zakona znatno smanjio pritisak na zaposlene da rade više od propisanog i jedino kombinacijom tih nekoliko stvari možemo očekivati da se ta zloupotreba bolovanja smanji i dovede na neki prihvatljiv nivo", zaključuje naš sagovornik.
Poslodavci tvrde – simptomatično je
O zloupotrebi bolovanja godinama unazad ukazuje Unija poslodavaca Srbije.
"Posebno s obzirom na to da je u određenom periodu u toku godine veliki broj zaposlenih po ovom osnovu odsutan sa posla, (uglavnom za vreme sezone poljoprivrednih radova, za vreme letnjih i zimskih meseci itd). Ovakve situacije nisu sporadične već simptomatične, i to poslodavcima stvara velike probleme u organizaciji radnog procesa, ostalim kolegama povećava obim posla, a neretko uzrokuje neophodnost angažovanja novih radnika koji će obavljati poslove umesto zaposlenog koji je odustan zbog koriščenja prava na privremenu sprečenost za rad, ukoliko ista traje duži vremenski period", priča za EURACTIV ispred Unije poslodavca Srbije Jelena Jevtović.
Kako kaže, ovaj period koji je ministarka iznela, period od 15 dana, naveden je kao optimalan na osnovu analize podataka koji su im dostupni, kao i da su osmislili kako čitav proces sporevsti bez preterane birokratske procedure.
Kada su u pitanju konkretni predlozi za rešenje problema zloupotrebe bolovanja, iz Unije poslodavaca Srbije podsećaju za naš portal na Zakon o radu.
"Kako sam Zakon o radu daje mogućnost poslodavcu da ukoliko posumnja da je zaposleni zloupotrebio pravo na privremenu sprečenost za rad istog pošalje na kontrolni pregled, mi smo savetovali našim članovima da tu zakonsku odredbu bliže urede kroz svoje opšte akte odnosno da preciziraju procedure i način sprovođenja kontrole, u smislu da zaključe ugovor sa određenom zdravstvenom ustanovom koja bi mogla da kontroliše ukoliko poslodavaca posumnja u zloupotrebu ovog prava zaposlenog".
Poslodavcima nije mesto u komisijama
Ipak, Jevtović jasno podvlači da poslodavci ne treba da budu deo komisije koje proveravaju bolovanje zaposlenih.
"Mi ne smatramo da poslodavaca treba da preuzima ulogu struke odnosno lekara, i da bi bilo neprofesionalno da bilo ko ko nije pripadnik medicinske struke ocenjuje opravdanost odnosno neopravdanost razloga koji su doveli do privremene sprečenosti za rad".
Mnogo korisnije bi bilo, kako govori, učešće predstavnika poslodavaca u svojstvu člana Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što sada nije slučaj.
"Neuključivanjem predstavnika poslodavaca u organe upravljanja Fonda, derogira se načelo saradnje i savetovanja u cilju razvijanja privrede, unapređivanja radnih uslova i podizanja životnog standarda, krši se pravo na zaštitu ekonomskih i socijalnih interesa poslodavaca, čime se praktično gubi i sam smisao udruživanja".
Unija poslodavaca Srbije svakako podržava nameru da se zloupotrebama stane na put, a što se kaznennih mera tiče, otkaz je svakako opcija.
"Što se kaznenih mera tiče Zakon zloupotrebu prava na privremenu sprečenost za rad predviđa kao jedan od razloga za otkaz ugovora o radu, iako poslodavci ovoj meri pribegavaju u retkim slučajevima. S obzirom da ukoliko se utvrdi zloupotreba bolovanja zaposlenom ne pripada naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad uglavnom to bude sankcija , a neretko se i iziču opomene".
Sa zakonom ili bez njega, simptomatično je da u svakoj kompaniji postoje radoholičari koji u kancelarije idu sa prehladom, ili se operisani vraćaju u kancelarije. Iako to ume često da bude njihova želja, ovo ne bi trebalo da bude opcija, tvrde stručnjaci.
(EURACTIV.rs)