Kineska ekonomija bi mogla da se suoči sa produženim periodom nižeg rasta, što bi moglo da ima globalne posledice nakon 45 godina ekspanzije i globalizacije.
Kineska vlada pojačava niz mera usmerenih na jačanje ekonomije, a lideri su u ponedeljak obećali da će "blagovremeno prilagoditi i optimizovati politiku", istovremeno ističući stabilno zapošljavanje kao strateški cilj.
Kineski bruto domaći proizvod porastao je za 6,3 odsto na godišnjem nivou u drugom tromesečju, objavio je Peking u ponedeljak, ispod tržišnih očekivanja od 7,3 odsto nakon što je druga najveća svetska ekonomija izašla iz strogih mera zatvaranja zbog Covid-19.
Na kvartalnoj osnovi, privredna proizvodnja je porasla za 0,8 odsto, što je sporije od kvartalnog rasta od 2,2 odsto zabeleženog u prva tri meseca ove godine. U međuvremenu, nezaposlenost mladih dostigla je rekordnih 21,3 odsto u junu. Ono što je pozitivno je da se tempo rasta industrijske proizvodnje ubrzao sa 3,5 odsto u maju na 4,4 odsto u junu, što je nadmašilo očekivanja.
Vladajuća Komunistička partija Kine postavila je cilj rasta od 5 odsto za 2023. godinu, što je niže od uobičajenog i posebno skromno za zemlju koja je u proseku imala 9 odsto godišnjeg rasta BDP-a od otvaranja svoje ekonomije 1978. godine, piše CNBC.
Nefokusirane mere
Tokom proteklih nekoliko nedelja, vlasti su najavile niz obećanja usmerenih na određene sektore ili osmišljenih da uvere privatne i strane investitore u povoljnije investiciono okruženje na horizontu.
Međutim, to su uglavnom bile nefokusirane mere kojima su nedostajali neki važni detalji.
Džulijan Evans-Pričard, šef kineske ekonomije u kompaniji za istraživanje Capital Economics, rekao je da je rukovodstvo zemlje "očigledno zabrinuto" i ističe "brojne izazove sa kojima se ekonomija suočava".
To uključuje domaću potražnju, finansijske poteškoće u ključnim sektorima kao što je imovina i sumorno spoljno okruženje. Evans-Pritčard je primetio da se u poslednjem očitavanju stanja kineske ekonomije "rizici" pominju sedam puta, naspram tri puta u aprilskom očitavanju, i da je prioritet rukovodstva da se poveća domaća potražnja.
"Sve u svemu, rukovodstvo smatra da je potrebno više posla da bi oporavak krenuo na pravi put. To sugeriše da će se u narednim mesecima dati neka dalja podrška politici", rekao je Evans-Pričard.
"Ali odsustvo bilo kakvih značajnijih najava ili specifičnosti politike ukazuje na nedostatak hitnosti ili da se kreatori politike bore da nađu odgovarajuće mere za podršku rasta. U svakom slučaju, to nije posebno ohrabrujuće za kratkoročne izglede."
Slabost zbog pandemije?
Kineska ekonomija i dalje pati od šoka zbog epidemije Covid-19 i produženih mera zaključavanja, njenog "povređenog” imovinskog sektora i niza regulatornih promena povezanih sa vizijom "zajedničkog prosperiteta" predsednika Si Đinpinga, kaže Rori Grin, šef kineskog i azijskog istraživanje u kompaniji TS Lombard.
Pošto u Kini još uvek nije prošlo godinu dana otvaranja nakon mera zbog koronavirusa, veliki deo trenutne slabosti se i dalje može pripisati tom ciklusu, sugerisao je Grin, ali je dodao da bi one mogle postati ukorenjene bez odgovarajućeg odgovora politike.
(EURACTIV.rs)