Podaci iz najnovijeg biltena MMF - a o svetskim ekonomskim izgledima, ukazuju da će i ove i sledeće godine svetske ekonomije rasti po stopi od tri odsto, što je manje nego prošle godine.
U odnosu na aprilsku, julska projekcija globalnog rasta MMF-a je za 0,2 posto veća. To je ispod proseka godišnjeg svetskog rasta u poslednjih 20 godina koji je iznosio 3,8 odsto.
Na usporavanje ekonomske aktivnosti uticao je rast kamatnih stopa centralnih banaka u borbi protiv inflacije, prema izveštaju MMF-a. Globalna inflacija je smanjena sa 8,7 odsto u 2022. godini na 6,8 odsto u 2023. godinu. Očekuje se da će ona u idućoj godini biti 5,2 odsto.
Inflacija je i dalje visoka pa ostaju rizici , za globalni privredni rast. Procena je da čak postoji opasnost od daljeg rasta inflacije ukoliko se desi još neki šok, poput eskalacije rata u Ukrajini ili ekstremenih vremenskih nepogoda, sporiji rast Kine od očekivanog, kao i nerešeni problemi u sektoru nekretnina.
MMF je zato centralnim bankama preporučio da ostanu fokusirane na obezbeđenje cenovne stabilnosti, kao i veći nadzor finansijskog sistema. Vladama je preporučio da obezbede likvidnost u slučaju poteškoća na tržištima, te stvaranje fiskalnih rezervi, a obezbeđivanje pomoći ciljano samo najugroženijima.
Prema ovim procenama MMF-a, razvijene ekonomije će imati značajno ekonomsko usporavanje sa 2,7 odsto u 2022. na 1,5 odsto ove godine i 1,4 sledeće godine.
Najveće pogoršanje MMF predviđa u EU i Velikoj Britaniji
BDP evrozone će porasti za svega 0,9 odsto ove, u odnosu na 3,5 odsto prošle godine.
Procenjuje se da će Nemačka ove godine imati pad ekonomske aktivnosti od 0,3 odsto, dok Veliku Britaniju čeka usporavanje sa 4,1 odsto prošle godine na svega 0,4 odsto u ovoj.
SAD će ove godine usporiti rast na 1,8 odsto. Prošlogodišnji je bio 2,1 posto, dok, recimo Japan može da očekuje povećanje BDP za 1,4 odsto.
Procena MMF-a za naš region je rast od 1,8 odsto ove godine. To je povećanje za trećinu u odnosu na projekciju iz aprila ove godine.
Uprkos rastućim kamatnim stopama, globalna ekonomija pokazala je otpornost u prvom tromesečju, što može da zahvali, pre svega, uslugama. Potrošnja u ovom sektoru u razvijenim zemljama nadoknađuje gubitke iz perioda pandemije, međutim, prostor za rast će ubrzo biti sužen.
Inflacija u većini zemalja ostaje visoka. Cene energenata padaju, kao i cene hrane, ali su i dalje visoke u odnosu na period pre. Bazna inflacija se dosta sporije smanjuje zbog visokih korporativnih profita i snažnog tržišta rada uz visok rast plata.
Rast svetske trgovine će u ovoj godini iznositi dva odsto, dok je prošle godine bio 5,2 odsto. Jednim delom, usporavanje je uslovljeno i okretanju zemalja domaćim uslugama, jačanju dolara i rastu trgovinskih barijera.
(EURACTIV.rs)