Velika Britanija jedina je zemlja u grupi G7 najbogatijih država u kojoj inflacija još uvek u porastu, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Silazni trend pritisaka cena u maju je zabeležena u najnaprednijim globalnim ekonomijama. Pritom je najnižu inflaciju imala Amerika, sledi Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Japan. Velika Britanija pokazala se, međutim, kao izuzetak.

Kamate najviše od 2008.

Indeks potrošačkih cena u Ujedinjenom Kraljevstvu porastao je 7,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, što je za malo više od 7,8 odsto ostvarenih aprilu, podaci su OECD-a.

Najnovije brojke iz Ujedinjenog Kraljevstva stižu u trenutku kada mnoge velike centralne banke počinju da razmatraju okončanje agresivnog podizanja kamatnih stopa iako je inflacija još uvek visoka. Centralni bankari računaju na vremensko kašnjenje od otprilike 18 meseci potrebno da se više kamatne stope prenesu na tokove realne privrede.

Prošlog meseca Banka Engleske povećala je svoje ključne kamatne stope za 50 baznih poena, na pet odsto, nadmašivši očekivanja analitičara. Poslednji potez ujedno je 13. uzastopno povećanje cene novca kojim je ključna kamatna stopa dostigla najviši nivo od 2008. godine. Taj potez britanske centralne banke pogoršao je strahove od “hipotekarne katastrofe” na Ostrvu, ali i označio odstupanje od politike drugih centralnih banaka najvećih ekonomija koje su uspele ili da uspore ili da pauziraju povećanje kamatnih stopa.

Inflacija, merena indeksom potrošačkih cena, znatno je usporila na 6,5 odsto u maju, u odnosu na 7,4 odsto u aprilu u zemljama OECD-a što znači da je ukupna inflacija u OECD-u dosegnula najniži nivo od decembra 2021. godine.

Gde još inflacija nije pala?

Između aprila i maja inflacija je pala u svim posmatranim zemljama osim u Holandiji, Norveškoj i Velikoj Britaniji, primećuje OECD. U zemljama OECD-a stope inflacije kreću se u širokom rasponu: od 3 odsto u Kostariki, Grčkoj i Danskoj do više od 20 odsto u Mađarskoj i Turskoj.

Osnovna inflacija, koja isključuje promenljive cene hrane i energetika, padala je mnogo sporije u 33 zemlje Organizacije i ostaje glavna briga centralnih banaka.  Inače, britanski ekonomski oporavak od pandemije bio je mnogo sporiji od skoro bilo koje druge velike ekonomije. I Nemačka se bori, a njena ekonomija je u prvom kvartalu bila 0,5 odsto slabija nego pre pandemije.

Na godišnjem nivou, ekonomija Velike Britanije je porasla za 0,2 odsto do kraja prvog kvartala. Neki ekonomisti ističu da su slabi podaci o BDP-u u suprotnosti sa snažnim tržištem rada, rastom plata i poverenjem potrošača, što čini sporiji rast verovatnijim od recesije.

(EURACTIV.rs)