Jaka izvozna aktivnost i direktne strane investicije obezbeđuju srpskoj privredi siguran rast u 2023. godini. Nemačke kompanije su na ovom polju naročito aktivne, piše Martin Gaber, direktor GTAI (German Trade And Invest) u Beogradu.
Nemačka je jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije čemu svedoči podatak da nemačke kompanije zapošljavaju preko 80.000 ljudi u Srbiji. S tim u vezi, Martin Gaber, direktor nemačke organizacije GTAI (German Trade And Invest) u Beogradu napravio je pregled privrednih kretanja i prognoza za Srbiju.
Kako ističe, srpska ekonomija i dalje pokazuje otpornost i raste uprkos globalnoj krizi. Za to su zaslužne pre svega strane investicije i povećan izvoz.
“Na polovini 2023. godine može se zaključiti da će privreda realno porasti za oko 2 odsto do kraja godine. U toj prognozi se slaže većina ekonomskih stručnjaka. Čak i Narodna banka Srbije predviđa rast do 3 odsto. Srednjoročno se očekuje još veći rast. Od 2024. godine realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bi ponovo mogao porasti na 4 odsto”.
Ono što sprečava jači rast su, kako navodi, visoke cene i slaba domaća potražnja. Ipak, za nemačke kompanije, Srbija ostaje privlačno tržište za nabavku i investicije. Međutim, postoje i određeni rizici, smatra Gaber, a to su geopolitičke krize i regionalni konflikti, visoke cene i usporavanje privrede u ključnim tržištima srpskih izvoznika izazivaju neizvesnost.
Investicije: Nemačke kompanije nastavljaju da investiraju u Srbiju
Kada je reč o imvesticijama, Gaber podseća da je Srbija izuzetno popularna destinacija za strane investiture.
“Prema podacima Narodne banke, prilivi iz inostranstva tokom prvih četiri meseca 2023. godine iznosili su oko 1,3 milijarde evra, što je povećanje od gotovo 70 odsto u poređenju sa istim periodom u 2022. godini”.
Nemačke kompanije koje investiraju u Srbiju su nemački dobavljač automobilskih delova Continental koji je proširio je svoje investicije otvaranjem "mega fabrike" u blizini Novog Sada. Tamo se proizvode moderni automobilski displeji.
U aprilu je usledilo otvaranje Bizerba fabrike u Valjevu, a u junu Hansgrohe fabrike, takođe u Valjevu. U drugoj polovini godine će biti postavljena osnova za investiciju nemačkog dobavljača automobilskih delova u Čačku.
On podseća da nemačke kompanije zapošljavaju preko 80.000 ljudi u Srbiji.
Potrošnja: Privatna potrošnja i plate su pod pritiskom
Direktor GTAI (German Trade And Invest) u Beogradu Gaber u svom pregledu dotakao se i teme visoke inflacione stope u Srbiji koje nužno izazivaju posledice na prihode i privatnu potrošnju.
“Tokom prvih pet meseci 2023. godine, prosečne bruto plate su nominalno porasle za više od 15 odsto, dostigavši iznos od 115.000 dinara, što je otprilike 980 evra. Međutim, zbog visoke inflacije, realan rast je -0,4 odsto. Osim toga, kamate na kredite su sve više. Stoga se očekuje da privatna potrošnja ove godine neće značajno porasti”.
Spoljna trgovina: Izvozna privreda nadmašuje očekivanja
U prva četiri meseca 2023. godine trgovina robom između Nemačke i Srbije dostigla je skoro 3 milijarde evra, podseća Gaber. Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, to je nominalno povećanje od gotovo 18 odsto. Već u 2022. godini, spoljna trgovina Savezne Republike Nemačke s Srbijom nominalno je porasla za 26,3 odsto. Ovaj podatak predstavlja značajan rast, iako je deo toga uslovljen povećanjem cena.
Time se nazire novi rekord u spoljnotrgovinskoj razmeni za ovu godinu.
Nemačko-srpska privredna komora o stanju svetske ekonomije
Nemačko Srpska privredna komora (AHK) takođe je napravila pregled svetske ekonomije u prvih šest meseci. Kako navode, svetska ekonomija borila sa slabim privrednim rastom, inflacijom koja ne pokazuje znake usporavanja i kontinuiranim rastom kamatnih stopa u razvijenim ekonomijama. Ovakvo stanje svetske ekonomije prouzrokovano je geopolitičkim tenzijama, padom globalne potražnje i zaoštrenom monetarnom i fiskalnom politikom.
Polugodišnje prognoze u izveštaju o svetskoj ekonomskoj situaciji i perspektivama Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih nacija (UN DESA) su nešto pozitivnije u odnosu na januar ove godine, pa se tako predviđa da će globalni privredni rast dostići stopu od 2,3 odsto u 2023. godini.
Takođe, kako se navodi u saopštenju Nemačko-srpske privredne komore (AHK), privreda Evropske unije nastavlja da pokazuje otpornost na svetske turbulencija, pa su niže cene energije i smanjenje ograničenja snabdevanja podržali umereni rast u prvom kvartalu 2023. godine.
Poboljšani izgledi usred stalnih izazova
Evrostatova ekonomska prognoza za proleće 2023: poboljšani izgledi usred stalnih izazova (objavljena 15.5.2023. godine) ukazuje na bolji početak godine od očekivanog. Izgledi za rast privrede EU povećani su na 1 odsto u 2023. godini u odnosu na 0,8 procenata u zimskom izveštaju.
U tom kontekstu Nemačka kao vodeća ekonomija EU i eurozone se bori i prilagođava izazovima, a industrija Nemačke se pokazala otpornom na rastuće troškove proizvodnje. Očekuje se da će stopa rasta BDP-a porasti sa 0,2 odsto u 2023. godini na 1,4 odsto u 2024.godini.
Polazeći od svetskog nivoa i značajnog porasta inflacije u prethodnom periodu, izveštaj UN procenjuje pad svetske inflacije sa 7,5 odsto u 2022. godini na 5,2 odsto u 2023. godini, iako će u mnogim državama ostati znatno iznad ciljeva centralnih banaka. U istoj analizi Eurostata za EU je došlo do revizije godišnje inflacije na 5,8 odsto u 2023. godini. Potrošačka inflacija u Nemačkoj (HICP) je dostigla vrhunac od 11,6 procenata u oktobru 2022. godine, a bila je podstaknuta rastom cena energije i troškova ulaznih sirovina. Postepeno usporavanje inflacije dovelo je do toga da u aprilu 2023. godine inflacija iznosi 7,6 odsto.
(EURACTIV.rs)