Kremlj je početkom sedmice saopštio da se povlači iz sporazuma o žitu, što će, kako se navodi, uticati na ceo svet. EURACTIV istražuje zašto je bitan sporazum o žitu i kako će se ovo odraziti konkretno na Srbiju.
Sporazum o žitu, odnosno uspostavljanje humanitarnog koridora, kako su ga zvali, a za koji su posredovale Ujedinjene Nacije i Turska prošlog jula, trebalo je da ublaži globalnu prehrambenu krizu tako što će se omogućiti siguran izvoz ukrajinskih žitarica, što je bilo blokirano kada je Rusijazapočela rat u Ukrajini.
Zašto je važan ovaj sporazum o žitu?
Sporazum o žitu je, inače, bio važan svetu zbog toga što je Ukrajina jedan od glavnh proizvođača žitarica i uljarica, a izbijanje rata na njenoj teritoriji gurnulo je globalne cene hrane na rekordno visoke nivoe. Ovaj dogovor uticao je na ublažavanje krize na globalnom nivou koja se tiče hrane i snižavanju cene iste.
Ukrajinsko žito je takođe igralo direktnu ulogu sa 725.200 tona, ili 2,2 odsto zaliha otpremljenih koridorom koji koristi Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija kao pomoć zemljama poput Etiopije, Somalije i Jemena.
"Tri najvažnije ukrajinske luke, Odesa, Južni i Črnomorsko, koje su najbitnije morske maršute za izvoz žitarica i uljarica. S obzirom na to da je Ukrajina pre rata čak 80 odsto žitarica i uljarica izvozila preko crnomorskih luka, pre svega tih koje su bile predmet spora, a onda zbog rata više nije mogla, ovo je napravilo veliki problem pa su se pojavile ogromne zalihe u skladištima koje nisu mogle da se izvezu, jer su dve luke bile zatvorene, pa je u jednom periodu ovo eskaliralo u humanitarnu katastrofu, jer je mnogo afričkih zemalja bilo oslonjeno na ukrajinske žitarice", priča za EURACTIV Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Kako navodi naš sagovornik, to je generalno bio opšti problem jer je Ukrajina zbog toga bila prinuđena da traži alternativne rute što je jako teško išlo.
"Ovo je sve rezultiralo time da kada se taj sporazum potpisao prošle godine u julu i kada su se žitarice koje su bile skladištene našle na tržištu, to je oborilo cene za duplo, što se videlo u svetu i kod nas, u odnosu na period kada je rat počeo", navodi Galetin.
Svet je opet u problemu
Zbog obustave primene sporazuma o žitu, svet opet ulazi u sličan problem.
"Transport prekookeanskim brodovima koji je najjeftiniji i najekonomičniji, sada toga opet više nema, i svet ulazi u problem. Ne tako izražen kao prvi put zbog pronađenih alternativnih puteva izvoza, ali svakako problem ponovo postoji", naglašava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Ukrajina sada opet ima velike količine žitarica i uljarica koje neće moći nigde da plasira.
"Pojaviće se ponovo problem velikih zaliha ukrajinske robe koja ne može da ide u izvoz i koja će ponovo napraviti problem kao što nam je napravila i pre pola godine kada su zemlje koje se graniče sa Ukrajinom donele odluku o zabrani uvoza pšenice jer je ta nagla ponuda, koja je bila veoma loša jer se neuslovno čuvala, napravila problem za tržište. To se može desiti i sada", objašnjava Galetin za EURACTIV.
S druge strane, smatra, Ukrajina traži alternativni način da se reši robe, Dunavskim tokom, pa preko centralne Evrope, Mađarske, Srbije šalje robu u Konstancu koja je, ističe, naša značajna izvozna destinacija.
"Ako se desi to, Konstanca će se u toj meri napuniti robom da Srbija neće imati gde da plasira svoju pšenicu i kukuruz, tako da će to onda biti problem i za nas koji može negativno da utiče i nas. Posebno ako uzmemo u obzir da je Srbija regionalna sila kada je u pitanju proizvodnja pšenice i kukuruza, iako smo prošle godine malo podbacili".
Galetin strahuje da će Srbija izgubiti značajno sabirno mesto, što će značiti da, ako se ovo bude dešavalo par godina uzastopno, nećemo imati gde da izvozimo našu robu, pa ćemo morati da se okrenemo zemljama Afrike, CEFTA regionima, susednim zemljama, Italiji…
"Ipak, daleko najisplativije tržište je tržište na crnomorskom basenu, pre svega luka Konstanca", govori naš sagovornik.
Kako će se ovo odraziti na cene u Srbiji?
Izlazak Rusije iz ovog sporazuma znači da će ceo svet osetiti posledice, a neće zaobići ni Srbiju. Kada su žitarice skupe, uzročno posledično, imali smo prilike već da vidimo, sve poskupi. Hleb, mleko, jaja, meso, brašno…
"Naravno da će imati posledice. Mi sada trpimo posledice skupe cene tih osnovnih proizvoda – žitarica i uljarica. Naša stoka se hrani skupim žitaricama, što rezultira time da mi jedemo skupo meso. Ne verujem da će naši proizvođači mesa spuštati cene korelativno kao što pada cena uljarica i žitarica, a pada duplo u odnosu na prošlu godinu. To je prokletsvo tržišta hrane. Svaki učesnik u tom lancu ima svoj rezon, živi život za sebe, i nije ga briga da li će privatni proizvođač propasti ili ne, jer on ima svoju zaradu", objašnjava Galetin koji sve ovo pripusuje, kako ističe, neuređenom tržištu.
Ono što mu je posebno problem je što je hrana, ističe, postala sredstvo političke ucene.
"Mi pričamo o hrani, a ja vam nisam spomenuo ni u jednom trenutku kakvi su svetske proizvodne i potrošne mogućnosti jer mi treba da imamo ponudu i potražnju što je osnova jednog tržišta. Ne, mi pričamo o Rusima koji su napali luku Odesu, jesu li potpisali politički sporazum (što ovaj sporazum o žitu definitivno jeste). Dakle mi pričamo o politici, a ne o tržištu i hrani", govori Galetin.
Hrana - sredstvo političke ucene
Hrana je, tvrdi, postala najbolje srednstvo za ucenu i hrana je postala način kako da ispunite političke ciljeve.
"Rusi imaju nož i pogaču u rukama i oni jednostavno hoće da kontrolišu to tržište hrane, što rade opstrukcijom ovog sporazuma. Sve više hrana postaje sredstvo da upravljate nekim stvarima, pa i politikom. Ne upirem ja sada prst u Rusiju konkretno, jer zemlje učesnice u sporazumu nisu ispoštovale svoju obavezu prema Rusiji, a obaveza je bila ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke (Rosselkhozbank) na SWIFT platni sistem kako bi Rusija mogla da izvozi mehanizaciju i kako bi mogli da Rusi plaćaju robu preko te Banke".
Prema njegovim rečima, najgore je to što se pojavljuju vesti da je Nigerija proglasila vanredno stanje zbog nedostatka hrane i ekstremno visokih cena hrane.
"Te priče Ujedinjenih nacija da su sad ugrožene siromašnije zemlje, stalno se deklarativno priča o tome da neke zemlje ne mogu da dođu do hrane, sad je to navodno krivica Rusije, ali to je priča koja nema veze sa realnošću", zaključuje naš sagovornik.
Zašto Rusija napušta sporazum?
Rusija je više puta govorila da ne vidi razlog za produženje sporazuma. Kako su juče rekle ruske vlasti, Rusija izlazi iz sporazuma jer nisu ispunjene obaveze o uklanjanju prepreka ruskom izvozu hrane i đubriva.
Zahtevi Moskve uključivali su ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke (Rosselkhozbank) na SWIFT platni sistem.
Ostali zahtevi uključuju nastavak isporuka poljoprivrednih mašina i delova, ukidanje ograničenja u osiguranju i reosiguranju, nastavak cevovoda za amonija Toljati-Odesa i deblokadu imovine i računa ruskih kompanija koje se bave izvozom hrane i đubriva.
Može li sporazum da funkcioniše bez Rusije?
Ukrajinske luke bile su blokirane sve do postizanja sporazuma u julu prošle godine i nejasno je da li će biti moguće isporučiti žito sada kada se Rusija povlači iz pakta, piše RSE.
Dodatne premije za osiguranje od ratnog rizika, koje se naplaćuju prilikom ulaska u područje Crnog mora, bi porasle i brodovlasnici bi se mogli pokazati nevoljnim da dopuste svojim plovilima da uđu u ratnu zonu bez saglasnosti Rusije.
Izvori iz industrije osiguranja kažu da bi se aranžmani pokrića mogli brzo promeniti. Polise osiguranja od ratnog rizika moraju se obnavljati svakih sedam dana za brodove, što košta hiljade dolara.
Kako je svet odreagovao na povlačenje Rusije?
Svetski zvaničnici su na odluku Rusije da se povuče iz sporazuma o žitu odreagovali, moglo bi se reći, burno.
"Cenu će platiti stotine miliona ljudi koji se suočavaju sa glađu i potrošači koji se suočavaju sa globalnom krizom vezanom za troškove života", napisao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš na Tviteru.
On je naveo da duboko žali zbog odluke Moskve da obustavi sprovođenje Crnomorske inicijative, za koju kaže da je bila spas za globalnu bezbednost hrane u svetu punom problema.
Gutereš je, odgovarajući na pitanja novinara, signalizirao da povlačenje Rusije podrazumeva i raskid dogovora Ujedinjenih nacija i Moskve o olakšanom izvozu žitarica i đubriva iz Rusije.
"Današnja odluka Ruske Federacije zadaće udarac ljudima koji su u nevolji širom sveta", poručio je Gutereš, prenosi Rojters.
I Bela kuća danas je upozorila da će odluka Rusije da suspenduje učešće u sporazumu o slobodnom transportu žitarica kroz Crno more uvećati nesigurnost snabdevanja hranom u svetu i naneti štetu milionima ugroženih ljudi, pa je pozvala Moskvu da odmah poništi svoju odluku.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je takođe apelovao da se mora učiniti sve kako bi sporazum opstao.
"I bez Ruske Federacije sve mora da bude učinjeno kako bismo mogli da koristimo ovaj crnomorski koridor. Nismo uplašeni", rekao portparol Zelenskog Sergej Nikiforov citirajući ukrajinskog predsednika.
Potez Rusije su oštro osudili pojedini evropski zvaničnici koji smatraju da raskid sporazuma ugrožava pristup hrani i bezbednost hrane u svetu, zbog čega poručuju da će EU nastaviti da radi na obezbeđivanju sigurnosti hrane za ugrožene u svetu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na svom nalogu na Tviteru saopštila da EU radi na obezbeđivanju sigurnosti hrane za ugrožene u svetu.
''Putevi solidarnosti EU nastaviće da donose poljoprivredne i prehrambene proizvode iz Ukrajine na globalna tržišta'', napisala je ona.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da je odbijanje Rusije da produži sporazum koji omogućava Ukrajini da izvozi žitarice iz svojih crnomorskih luka, "šalje lošu poruku" ostatku sveta, dok je francusko ministarstvo spoljnih poslova danas pozvalo Rusiju da prestane sa ucenama vezanim za suspenziju sporazuma o žitu.
"Rusija mora da prestane sa ucenama koje se tiču sigurnosti hrane na svetskom nivou i da preispita svoju odluku", poručuje se u saopštenju, prenosi Rojters.
Kakve su zalihe hrane u svetu?
Inače, globalne zalihe kukuruza počele su sezonu 2021/22. na najnižem nivou u šest godina, pa je ruska invazija na Ukrajinu, jednog od najvećih svetskih izvoznika kukuruza, dovela do značajnog skoka cena.
Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će globalne zalihe kukuruza do kraja sezone 2023/24. biti na vrhuncu u posednjih pet godina.
Globalne zalihe pšenice su manje i predviđa se da će na kraju sezone 2023/24 biti na osmogodišnjem minimumu, pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede SAD.
(EURACTIV.rs)