Međunarodni monetarni fonda (MMF) objavio je izveštaj o Srbiji. Njihov zaključak je da će struja morati da poskupi, ali i da smo ostvarili impresivna ekonomska postignuća uz potrebu za velikim spoljnim finansiranjem.
U najnovijem izveštaju MMF-a za Srbiju navodi se i da će struja ipak, poskupeti od 1. novembra i to za osam odsto, a gas za 10 procenata, da bi potom u maju 2024. usledilo novo poskupljenje u istim procentima.
Ovo je neophodno, tvrde oni, kako bi se eliminisale sve budžetske subvencije državnim energetskim preduzećima do kraja aranžmana sa MMF i da bi se finansirala preko potrebna investiciona potrošnja u narednim godinama, piše Kurir.
Da podsetimo, od 1. maja ove godine električna energija u Srbiji skuplja je za osam odsto, a gas za 10 procenata.
MMF smatra da cene koje nisu za domaćinstva "ostaju niske u poređenju sa konkurentima i da dalja povećanja ne bi trebalo materijalno da utiču na konkurentnost preduzeća". Vlada Srbije se, kako stoji u izveštaju – saglasila sa ovim stavom.
"Vlasti su saglasne da je za postizanje ovih ciljeva potrebno dalje povećanje cena struje i gasa. Istovremeno, istakli su potrebu zaštite najugroženijih članova društva od efekata ovih povećanja i potrebu očuvanja konkurentnosti Srbije kao vodeće regionalne destinacije za direktne strane investicije. Vlasti planiraju velike investicije u energetski sektor i navode da će to zahtevati značajna finansijska sredstva, iz energetskih državnih preduzeća, budžeta i privatnog sektora", stoji u izveštaju MMF.
Srbija impresionirala MMF, ali...
Kako je MMF naveo u izveštaju, Srbija je ostvarila impresivna ekonomska postignuća tokom većeg dela protekle decenije, ali su posledice rata u Ukrajini i problemi u energetskom sektoru doveli do potreba za velikim spoljnim i fiskalnim finansiranjem.
U objavljenom izveštaju o Srbiji koji je usledio nakon završetka prve revizije stend-baj aranžmana, MMF je naveo da je životni standard u Srbiji poboljšan u protekloj deceniji, da je inflacija pala, da su javne finansije ojačane, a rezerve povećane, uz pomoć velikog priliva stranih direktnih investicija (SDI).
Međutim, kako navode zbog rata u Ukrajini ali i zbog naglog rasta cena energetika u svetu, i duboko ukorenjenih problema u energetskom sektoru Srbije, koji su isplivali na površinu prošle godine, doveli su do potreba za velikim spoljnim i fiskalnim finansiranjem, što je navelo vlasti da zatraže stend-baj aranžman, navodi MMF.
Kako navode u izveštaju, fiskalni i eksterni rezultati za 2022. godinu bili su bolji od očekivanosti, a zaposlenost je i dalje niska.
Prema izveštaju, rekordni prilivi stranih direktrnih investicija nastavljaju da povećavaju rezerve, ali inflacija ostaje veliki izazov.
Do kada će fiskalna politika biti restriktivna?
Visoke cene hrane i enerenata izazvali su to da je ukupna inflacija sada znantno iznat ciljanog opsega Narodne banke Srbije (NBS), a bazna inflacija je takođe porasla naglo.
Kako se očekuje, fiskalna politika će ostati restriktivna u 2023. godini, uprkos dodatnim merama potrošnje, navodi MMF i ukazuje da u energetskom sektoru dalje postoje strukturni problemi, koji su u fokusu stend-baj aranžmana.
U izveštaju se takođe navodi da i dalje postoje dugotrajni geopolitički izazovi.
Podsetimo, misija Međunarodnog monetarnog fonda je krajem marta i početkom aprila boravila u dvonedeljnoj poseti Beogradu, povodom prve revizije stend-baj aranžmana.
Stend-baj aranžman vrednosti 2,4 milijarde evra sprovodi se od decembra 2022. godine i traje do kraja 2024. godine. Dogovoren je u oktobru prošle godine, kada je zamenio do tada aktuelni Instrument za koordinaciju politike.
(EURACTIV.rs)