Minimalna plata u Bugarskoj (399 evra) je najniža u EU. Razlika između Bugarske i pretposlednje zemlje na ovoj listi - Mađarske (579 evra) je značajna. Prema bugarskoj statistici, prosečna plata u zemlji je 1.000 evra.
Uprkos tome što je najsiromašnija zemlja u EU sa najnižim platama, Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova (Eurofound) utvrdila je da je Bugarska dobro pozicionirana na evropskom tržištu rada i da je među liderima u pogledu otvaranja novih radnih mesta, na 7. mestu među 27 zemalja članica.
Istraživanje Eurofounda ističe da je dobar posao mnogo više od dobre plate.
„Plata je važna, ali nije sve", rekao je Ivailo Kalfin, izvršni direktor Eurofounda i bivši bugarski ministar socijalne zaštite. On je u sredu (28. juna) govorio na konferenciji „Kvalitetni poslovi: kako ih ostvariti", koju je organizovao EURACTIV Bugarska u Sofiji uz podršku Eurofounda.
Prema podacima Eurofounda za 2023. godinu, minimalna plata u Bugarskoj (399 evra) je najniža u EU. Razlika između Bugarske i pretposlednje zemlje na ovoj listi - Mađarske (579 evra) je značajna. Prema bugarskoj statistici, prosečna plata u zemlji je 1.000 evra.
Ali, Bugarska ima natprosečne rezultate u nekoliko oblasti, uključujući manje izlaganja opasnim hemikalijama i supstancama na radnom mestu, manje naporan rad i nivo podrške od strane kolega. Sa druge strane, Bugarska ima lošije rezultate od proseka zbog niskih plata, visokog zagađenja bukom i značajno manje mogućnosti za obuku koju plaća poslodavac.
Pored toga, „mnogo manje ljudi može da radi na daljinu u Bugarskoj, što povećava stres, posebno kod žena", rekao je Kalfin, tvrdeći da rad na daljinu doprinosi privlačnosti poslova.
Elementi kvalitetnog radnog mesta i atraktivnog posla, osim plate, uključuju obuku koju plaća poslodavac, mogućnosti razvoja karijere, manje stresa i autonomiju na radnom mestu.
„Smirenost, podrška i dijalog između poslodavca i zaposlenog... Svi ovi elementi govore da je posao kvalitetan. Kvalitet je merljiv i ukazuje na smer tržišta rada", rekao je Kalfin.
Negativni efekti
Anton Kasel, šef kabineta evropskog komesara za zapošljavanje i socijalna prava Nikolasa Šmita, rekao je da modeli socijalne zaštite u nekim zemljama EU ponekad imaju negativne sporedne efekte.
Ovi modeli mogu biti previše velikodušni i zaštitnički nastrojeni, zbog čega ljudi nisu motivisani da traže posao. Kasel je dodao da je to izazvalo pasivnost u ovim zemljama, ali i odliv mozgova iz drugih delova EU gde uslovi rada nisu tako dobri.
On je izjavio da Evropska komisija ima veoma dobru strategiju za izjednačavanje uslova u različitim zemljama EU i pozvao je Evropski parlament da ponovi uspešne strane američkog tržišta rada, uključujući i Zakon o smanjenju inflacije.
Prema njegovim rečima, EU je potreban sveobuhvatan strateški pristup za stvaranje kvalitetnog radnog okruženja, uključujući i promenu njenog odnosa prema migracijama.
Ulaganje u veštine
Bugarska ima 500 miliona evra iz Plana oporavka i budžeta EU za investicije u razvoj veština i kvalifikacija svojih građana, najavila je ministarka za socijalna pitanja Ivanka Šalapatova na konferenciji.
Cilj koji je ministarstvo postavilo je da do 2026. obuči 500.000 ljudi kako bi stekli digitalne veštine najmanje srednjeg nivoa. „Imamo resurse, ali ih moramo mudro koristiti da bismo postigli rezultate", rekla je ona.
Ona je podsetila da će u narednim godinama skoro 90 odsto poslova zahtevati digitalnu pismenost, a ljudi koji nemaju te veštine napuštaće tržište rada.
Zamenica predsednika Bugarske privredne komore Marija Minčeva rekla je da ljudi sa najnižim stepenom obrazovanja predvidljivo najlošije posluju na tržištu rada. Ona je dodala da se tržište rada značajno promenilo od pandemije jer ljudi koji traže posao sve češće traže fleksibilno radno vreme.
„Nestaje generacija koja radi od 9 do 18 časova u kancelariji", rekla je Minčeva. Prema njenim rečima, najveći problem na tržištu rada u Bugarskoj ostaje nedostatak radne snage.
Plata
„Plate su najvažnije, koliko god se često ponavljalo da nisu toliko bitne", rekao je Plamen Dimitrov, predsednik najveće sindikalne organizacije u zemlji CITUB.
Dimitrov je podsetio da se Bugarska nalazi u situaciji demografske katastrofe, da blizu 2 miliona Bugara radi i živi u inostranstvu. Takođe je objasnio da država mora da obezbedi da zapadni investitori izvrše tehnološke transfere prilikom ulaska na bugarsko tržište.
„Tehnologija je ključna za stvaranje kvalitetnih radnih mesta", rekao je Dimitrov. Prema njegovim rečima, Bugarska u tom pogledu nije iskoristila svoje članstvo u EU i NATO.
Novi „zeleni" poslovi
Marija Trifonova iz Centra za proučavanje demokratije povukla je granicu između energetske tranzicije i kvalitetnih poslova.
„Prelazak na održive ekonomske sisteme sa niskim emisijama štetnih gasova povezan je sa brojnim mogućnostima, uključujući primenu novih tehnologija za proizvodnju i skladištenje energije", rekla je Trifonova, predavač na Katedri za ekonomiju i upravljanje industrijom na Univerzitetu u Sofiji.
Prema njenim rečima, ukupni efekat energetske tranzicije na tržište rada je pozitivan zbog povećanja zaposlenosti u sektorima sa većom dodatnom vrednošću i visokokvalifikovanom i bolje plaćenom radnom snagom. Ona je podsetila da dok je 2020. godine 1,2 miliona ljudi u EU bilo zaposleno u sektoru obnovljivih izvora energije, predviđeno je da će se taj broj desetostruko povećati u narednoj deceniji.
Ona je skrenula pažnju na još jedan problem - trenutno žene čine samo jednu trećinu radne snage u sektoru obnovljivih izvora energije.
„Ne bih rekao da su žene široko zastupljene u telima koja donose odluke o zelenoj ekonomiji i transformaciji energetskog sektora u zemlji. Mnoge diskusije o zelenoj ekonomiji i energetici u EU prolaze, a da nijedna žena u njima ne učestvuje", žalila se Trifonova.
(EURACTIV.rs)