Ulaskom u evrozonu i Šengen Hrvatska je ušla u samo 'jezgro' Evropske unije, a hrvatski analitičari ocenjuju da su se dobro uklopili u oba bloka.
Prvog dana jula ne navršava se samo deseta godišnjica članstva Hrvatske u EU nego i pola godine od ulaska susedne Hrvatske u evrozonu i Šengen.
Iako se na novu valutu i na bezgranični režim prema Mađarskoj i Sloveniji, kao i prema Italiji u morskom delu, mnogi još privikavaju, čini se da hrvatska javnost, opšte gledano, nije imala većih problema ni s evrom ni sa Šengenom.
Dodatni štit od spoljašnjih šokova
U svakom slučaju, ulaskom u evrozonu i Šengen Hrvatska je postala delimično "jezgro EU". Dobila je, tvrde ekonomisti, i dodatni štit od spoljašnjih šokova.
Uz to, porasla je potražnja za nekretninama u Hrvatskoj, posebno na jadranskoj obali, što je dodatno "poguralo" sada već ionako visoke cene kuća, stanova i apartmana.
"Inflacija u Hrvatskoj ne može da se povezuje sa uvođenjem evra"
"Hrvatska se zapravo odlično uklopila u evropodručje. Građani i preduzetnici prihvatili su evro bez većih problema, što pokazuje da nam je ta valuta bila i ranije dobro poznata i da smo navikli na nju", ocenjuje za EURACTIV.hr ekonomski analitičar Damir Novotny.
Ipak, mnogi građani uvođenje evra povezuju prvenstveno sa velikom inflacijom sa kojom se Hrvatska suočava.
Prema poslednjim podacima evrostatističara, godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj u maju iznosila je 8,3 odsto.
To je više od prosečne stope inflacije u evrozoni, koja je u maju iznosila 6,1 odsto, kao i od one na nivou EU, koja je iznosila 7,1 odsto.
Štaviše, stopa inflacije u Hrvatskoj veća je od one u većini drugih članica evrozone. Naime, veću inflaciju od Hrvatske su u zoni evra imale samo Austrija, 8,8 odsto, Litvanija 10,7 odsto, Estonija, 11,2 odsto, Letonija 12,3 odsto, i Slovačka, 12,8 odsto, pokazuju podaci Evrostata.
Novotny, međutim, upozorava da inflacija u Hrvatskoj ne može da se povezuje sa uvođenjem evra. Tačno je, kaže, da je deo trgovaca na početku procesa uvođenja jedinstvene evropske valute zaokruživao cene na više i tako doprineo rastu cena, ali to je samo manji deo priče jer je inflacija u Hrvatsku zapravo uvezena, odnosno posledica je visoke inflacije s kojom se suočava cela Evropa i svet.
Dinamika rasta cena usporila
I podaci Evrostata pokazuju da je dinamika rasta cena na malo u Hrvatskoj, kao i u ostatku Evrope, poslednjih meseci zapravo usporila.
Inflacijski vrhunac u Hrvatskoj je zabeležen u novembru prošle godine, u vreme dok su u Hrvatskoj još plaćali u kunama, kada su, prema podacima evrostatističara, zabeležili godišnju stopu inflacije od čak 13 odsto. Od tada inflacija usporava, iako je i dalje znatno veća od uobičajene u Hrvatskoj u proteklih tridesetak godina.
Tako je godišnja stopa inflacije u susednoj Hrvatskoj u decembru prošle godine iznosila 12,7 odsto. U januaru ove godine, što je bio i mesec kada su uveli evro, iznosila je 12,5 odsto, u februaru 11,7 odsto, u martu 10,5 odsto, a u aprilu je ponovno postala jednocifrena pa je iznosila 8,9 odsto, pokazuju podaci Evrostata.
Inflacija u članicama EU koje nisu uvele evro veća nego u Hrvatskoj
Uz to, valja reći da deo članica EU koje nisu uvele evro i dalje imaju znatno veću inflaciju i od Hrvatske i od evrozone u celini.
Tako je godišnja stopa inflacije u Češkoj i Poljskoj u maju iznosila po 12,5 odsto, a u Mađarskoj čak 21,9 odsto.
(EURACTIV.rs)