Rusija je ispala iz prvih 10 ekonomija na svetu, sa bruto domaćim proizvodom otprilike veličine australijskog, ali je i dalje jedan od najvećih snabdevača energentima na globalnim tržištima.
Posle pandemije i rata u Ukrajini, i inflacije koja je usledila, globalna ekonomija je nestabilna. Poslednja stvar koja joj je trenutno potrebna je još jedno neprijatno iznenađenje, a to je ono što se dobilo tokom vikenda dok su nezadovoljni ruski plaćenici marširali ka Moskvi, zbog čega je predsednik Vladimir Putin izjavio da je zemlja na ivici „građanskog rata" poput onog 1917.
Oružana pobuna je smirena - za sada - ali ovaj najozbiljniji izazov Putinovom autoritetu u poslednje 23 godine još uvek bi mogao da prouzrokuje previranja i promene.
„Putin je sada u totalnom haosu", rekao je za CNN profesor Jejla i stručnjak za Rusiju Džefri Sonenfeld.
Rusija je ispala iz prvih 10 ekonomija na svetu, sa bruto domaćim proizvodom otprilike veličine australijskog, ali je i dalje jedan od najvećih snabdevača energentima na globalnim tržištima - uključujući Kinu i Indiju - uprkos uvedenim zapadnim sankcijama nakon njene invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Analitičari kompanije "Rystad Energy" kažu da su geopolitičke neizvesnosti u glavnim zemljama proizvođačima nafte u poslednjih 35 godina - od građanskih nemira do pokušaja puča, oružanih sukoba i promena vlada - u proseku dodali 8% na cenu nafte za pet dana nakon inicijalnog događaja.
Svaki značajan gubitak ruske energetike primorao bi Kinu i Indiju da se takmiče sa zapadnim zemljama za snabdevanje od drugih proizvođača. Ako politički haos ograniči izvoz drugih roba, kao što su žitarice ili đubrivo, to bi takođe moglo da destabilizuje ponudu i potražnju. A onda bi to moglo da podigne cene za sve.
Ričard Bronz, suosnivač "Energy Aspects"-a, rekao je da će tržišta sada morati da shvate u kojoj meri bi cene trebalo da rastu kako bi odražavale veći rizik za rusko snabdevanje, što je stav koji dele i drugi analitičari.
„Ovaj naizgled pokušaj državnog udara donosi samo neizvesnost, koja bi se mogla odraziti na veće cene", rekao je Met Smit, vodeći analitičar nafte u Americi u "Kpler"-u. „Ovakvi preokreti i neizvesnost koje smo videli poslednjih dana mogli bi da pojačaju cene s obzirom na potencijal nestabilnosti snabdevanja, o čemu se nije razmišljalo pre vikenda."
Globalne cene energije i hrane su skočile zbog prošlogodišnje invazije na Ukrajinu, velikih inflacija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Od tada je pala sa višedecenijskih maksimuma, ali bitka za kontrolu cena nije završena i sada je u odlučujućoj fazi.
"Kritični trenutak"
„Poslednji deo puta za obnavljanje stabilnosti cena biće najteži", naveli su iz Banke za međunarodna poravnanja (BIS) u godišnjem izveštaju.
Postojao je "materijalni rizik da će psihologija inflacije zavladati", što je dovelo do onoga što ekonomisti opisuju kao spiralu plata i cena, navodi se.
„Globalna ekonomija je u kritičnom trenutku. Moraju se rešiti ozbiljni izazovi", rekao je generalni direktor Agustin Karstens na godišnjem generalnom sastanku BIS u Bazelu.
Znaci da bi globalna potražnja za energentima mogla da oslabi ove godine zbog usporavanja privrede, smanjili su cene sirove nafte u SAD za skoro 14 odsto do sada ove godine, na nešto manje od 70 dolara po barelu. Međunarodna referentna vrednost - Brent nafta - je opala za sličnu razliku.
Ali sve što bi moglo da ugrozi sposobnost Rusije da nastavi sa snabdevanjem globalnih energetskih tržišta kreatori politike na Zapadu i najveći kupci ruske nafte u Aziji posmatraće sa zabrinutošću.
„Ako bilo šta poremeti te tokove, onda bi to definitivno bio rizik za povećanje cena nafte, posebno jer već zalazimo u deo godine kada se očekuje da će globalna potražnja za naftom značajno premašiti ponudu", rekao je Bronz.
Nova Venecuela?
Libija i Venecuela primeri su kako građanski rat i unutrašnji politički sukobi mogu ugroziti izvoz energije. Proizvodnja nafte u Libiji pala je sa oko 1,7 miliona barela dnevno na rekordno nizak nivo od samo 365.000 u 2020, prema Američkoj agenciji za energetske informacije. Proizvodnja u Venecueli je te iste godine takođe pala na najniži nivo u više decenija, prema analizi Saveta za spoljne odnose.
Rusija je mnogo važniji igrač. Sa nešto manje od 10 miliona barela dnevno, proizvodi oko 10% globalne potražnje sirove nafte. A sa ukupnim izvozom nafte od skoro 8 miliona barela dnevno, Rusija je druga najveća sila posle Saudijske Arabije u OPEK+ savezu vodećih proizvođača energije.
Zapadne sankcije su imale željeni efekat smanjenja količine novca koju Moskva zarađuje od energenata, ali se ruski izvoz nafte - u smislu količine - vratio na nivoe pre nego što je napala Ukrajinu, zahvaljujući Kini i Indiji.
Bronz iz "Energy Aspects"-a, bio je oprezan u povlačenju paralela sa Libijom i Venecuelom. Bolje poređenje bi bilo sa situacijom neposredno posle raspada Sovjetskog Saveza. Ruskoj naftnoj industriji je trebalo dosta vremena da se oporavi od toga.
„Imali ste stvarne probleme u pogledu investicija i stvarne probleme u pogledu stabilnosti u naftnom sektoru, koji je već bio teško oštećen u poslednjim godinama Sovjetskog Saveza", dodao je on.
Sonenfeld je rekao za CNN da je rizik da bi ruski potresi mogli da oslabe svetsku ekonomiju, opao u poslednjih 18 meseci. On je dodao da je rat u Ukrajini imao suprotan efekat tako što je primorao Evropu da se okrene alternativnim izvorima.
Iako je prerano reći da će se nešto desiti ili promeniti, „ovo nipošto nije gotovo, pa postavlja nova pitanja o tome šta bi moglo uslediti", rekao je Bronz.
(EURACTIV.rs)