Ekonomski rast u Americi nije stabilan. Američka ekonomija u prvom kvartalu ove godine nije zabeležila očekivani rast, ali uprkos tome, luksuzni brendovi beleže veću prodaju i zaradu.
Brige o mogućoj globalnoj recesiji se produbljuju jer povećana inflacija i kamatne stope deluju kao kočnica za potrošnju, dok geopolitički sukobi doprinose osećaju duboke ekonomske neizvesnosti.
Ali to nije slučaj za sve: ultra-bogatima ide sasvim dobro, a kompanije sa Volstrita to koriste.
Šta se dešava:Ekonomski rast u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama nije stabilan. Američka ekonomija u prvom kvartalu ove godine nije zabeležila očekivani rast, a fabrička aktivnost u Kini pala je u maju na najniži nivo od kada je zemlja okončala svoju politiku "nultog kovida" pre pet meseci.
Nemačka, najveća privreda u Evropi, pala je u recesiju jer su cene energenata uticale na potrošnju.
Ali ipak i dalje ima onih koji nalaze tačno ono što im je potrebno, čak i u ekonomiji koja usporava.
Džej Pi Morgan Čejs je ove nedelje rekao da gradi novu poslovnu jedinicu namenjenu pružanju usluga ultra-bogatima. Grupa, nazvana 23 Wall, fokusira se na oko 700 porodica čija je zajednička vrednost više od 4,5 biliona dolara, rekao je za Blumberg Endi Koen, vođa tima.
U proteklih 10 nedelja, Džej Pi Morgan Global Velt Menadžment otvorio je 40.000 novih naloga. Prošle godine su dodavali svakodnevno oko jednog novog klijenta sa imovinom od 100 miliona dolara ili više, rekla je investitorima prošle nedelje Meri Erdaz, šefica odeljenja za upravljanje imovinom i bogatstvom u banci.
Nije samo Džej Pi Morgan taj koji vidi priliku u pružanju usluga super-bogatima. Goldman Saks i Sitigrup su ove godine proširili svoje usluge privatnog bankarstva.
Ovi potezi imaju smisla. Čak i dok Međunarodni monetarni fond smanjuje izglede za globalni rast, a poslodavci u Americi se spremaju za recesiju, oko 75% porodičnih kancelarija - firmi za upravljanje bogatstvom ultra-bogatih porodica - izveštava da povećavaju određene investicije kako bi iskoristile nestabilnost tržišta, prema nedavnom istraživanju BlekRoka.
Potražnja za luksuzom: U godini do aprila, cene hrane u SAD porasle su za 7,7%, pri čemu su cene namirnica skočile za 7,1%, a cene menija porasle za 8,6%. To je dovelo do toga da se nesigurnost hrane za primaoce bonova za hranu podigla na „nivo bez presedana" u maju drugi mesec zaredom, prema novom istraživanju Propela, aplikacije koja omogućava korisnicima da prate bonove za hranu.
U međuvremenu, brendovi koji služe bogatima napreduju.
Brend luksuznih automobila Lamborgini saopštio je da je rasprodao sva svoja vozila do 2024. godine.
LVMH (LVMHF), matična kompanija brendova kao što su Luj Viton, Dom Perinjon i Dior, prijavila je značajne rezultate u prvom kvartalu godine sa prodajom većom za 17%. Luksuzna firma je u aprilu postala prva u Evropi sa tržišnom vrednošću od 500 milijardi dolara i sada je među 10 najvećih kompanija na svetu.
Hju Roberts, šef analitike u Kvant Insajtu, primetio je da, dok je LVMH predviđao manju potražnju za luksuzom u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi tokom aprila, kompanija je - zajedno sa konkurentskim brendovima kao što su Ričmont i Hermes - bila ove godine među najboljima do sada u Evropi, sa porastom od oko 25%. Roberts je rekao da ga to čini jednim od najskupljih segmenata „rasta" u Evropi.
Dvostruka recesija: Recesija u obliku slova K je ono što se dešava kada odvojene zajednice doživljavaju ekonomski pad u različitim stepenima. Neki sektori društva mogu nastaviti da doživljavaju rast, dok drugi zaostaju. Ove promene su obično definisane zaposlenošću, bogatstvom i geografskim razlikama i pogoršane su povećanim stopama nejednakosti.
Nešto slično bi se sada moglo dogoditi, rekao je Gregori Dako, glavni ekonomista u Ernst&Young.
„Nedavni podaci o potrošnji domaćinstava ukazuju na obrazac potrošačke potrošnje u obliku slova K u 2023. Porodice sa niskim i srednjim prihodima su više suzdržane u potrošnji, a porodice na višem kraju spektra prihoda i dalje troše, iako sa više diskrecije", rekao je.
Klijenti Dolar Dženerala se obraćaju bankama hrane
Dolar Dženeral je u četvrtak imao jedan od najgorih dana ikada. Akcije diskonta su pale za 20% nakon što je kompanija smanjila svoju projekciju zarade za ovu godinu. Dolar Dženeral sada očekuje da će prodaja porasti između 1% i 2% (što je manje u odnosu na ranije predviđenih oko 3%) i očekuje da će zarada pasti za 8% ove godine.
„Nažalost, naši kupci kažu da moraju više da se oslanjaju na banke hrane, štednju, kreditne kartice", rekao je izvršni direktor Džef Oven u razgovoru sa analitičarima u četvrtak.
Kompanija kaže da njen „prosečni kupac" zarađuje manje od 40.000 dolara godišnje. Oven je takođe rekao da veruje da su klijenti zatečeni smanjenim povraćajem poreza i pomoći u hrani, „što je pogoršalo pritiske inflacije koje su već iskusili".
Drugi trgovci na malo kao što su Mejsiz i Target takođe su prijavili smanjeni promet, ali kupci Dolar Dženerala nisu u mogućnosti da prebace svoju potrošnju na manje skupe prodavce, već imaju tendenciju da se potpuno povuku - što je veoma zabrinjavajući znak za ekonomiju.
Sve ovo se dešava u trenutku kada se u Trezora nalazi oko 37 milijardi dolara u gotovini, što je najniži nivo od 2017. godine. Pošto je gornja granica duga prvobitno probijena u januaru, Trezor nije bio u mogućnosti da pozajmi više novca. Predsednik Džo Bajden u petak je potpisao zakon kojim će se limit javnog duga vlade povećati na više od 31,4 biliona dolara, čime će se izbeći da Amerika dođe u situaciju da ne može da izmiruje svoje finansijske obaveze.
(EURACTIV.rs)