Evropska komisija je juče predložila reviziju carinske unije, predlažući zajednički carinski centar, kao i novu upravu EU.
Predlog reforme carinske unije dolazi u trenutku kada se trgovinski tokovi povećavaju, posebno u e-trgovini, a sve više zakonodavstava EU zahteva pažljivije ispitivanje lanaca snabdevanja.
„To je, rekao bih, najambicioznija reforma koju predlažemo od početka Carinske unije, a to je bilo 1968. godine", rekao je komesar za privredu, Paolo Đentiloni, predstavljajući predlog reforme.
Centar za carinske podatke EU
Centralni deo predloga je novi centar carinskih podataka EU, koji bi trebalo da omogući uvoznicima da podnesu svoje carinske deklaracije u onlajn okruženju, čime se smanjuje administrativno opterećenje za kompanije.
Pored toga, preduzeća u kojima su „procesi i lanci snabdevanja potpuno transparentni", koje Komisija naziva trgovcima od najvećeg poverenja, mogla bi da stave svoju robu u promet bez ikakve aktivne carinske intervencije.
Međutim, do implementacije ima još dosta vremena. Centar za podatke trebalo bi da se otvori za e-trgovinu 2028. godine, a zatim za druge uvoznike 2032. na dobrovoljnoj osnovi, prema predlogu Komisije. Počevši od 2038. godine, čvorište bi postalo obavezno za sve uvoznike.
Centar podataka bi trebalo da olakša razmenu podataka nacionalnim carinskim organima koji trenutno koriste različite IT sisteme.
„Čvorište podataka će na kraju zameniti 111 nacionalnih IT sistema koji su sada uspostavljeni", rekao je Đentiloni, tvrdeći da bi to državama članicama uštedelo „do 2 milijarde evra godišnje u operativnim troškovima".
Komisija se takođe nada da će objedinjeni podaci omogućiti EU da bolje analizira trgovinske tokove i predvidi potencijalne probleme.
Carinska uprava EU
Komisija želi da uspostavi novu carinsku upravu EU koja će pomoći državama članicama da „detektuju prave rizike i koordiniraju inspekcijama, posebno u vremenima krize.
Nedavno su se EU i njene države članice našle na meti kritika zbog toga što nisu mogle da stave tačku na zaobilaženje međunarodnih sankcija Rusiji.
EU je počela da primenjuje nova pravila koja zahtevaju strožu kontrolu lanaca snabdevanja. Primera radi, uredbu o proizvodima bez krčenja šuma i mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika.
Evropski parlament i države članice trenutno raspravljaju o više pravila EU u ovom pravcu, na primer, o zabrani proizvoda prinudnog rada i zakonu o dužnoj pažnji.
„Trenutno, države članice procenjuju i upravljaju rizicima nepoštovanja pravila EU putem nacionalnih sistema i podataka", rekao je Đentiloni, tvrdeći da će reforma to promeniti.
Povećan pritisak e-trgovine
Međutim, reforma ne bi zamenila nacionalne carinske organe.
„Carina je u nadležnosti EU, ali je nacionalno organizovana", rekao je komesar i dodao da EU „ne gradi Fronteks carine", misleći na zajedničku graničnu agenciju EU.
Vlada Holandije, kroz koju prolazi trećina ukupnog uvoza u EU, u principu je pozdravila predlog, navodi se u izjavi holandske državne sekretarke za beneficije i carine, Aukje de Vrisa. Međutim, videla je i prostor za napredak.
„I velike i male kompanije trebalo bi da imaju koristi od predloženih pojednostavljenja. Ne da bude ograničeno samo na velike multinacionalne kompanije", rekla je ona.
„Konačno, Holandija će kritički proceniti da li će predlozi biti dovoljni da carinskim organima budu upravljali ogromnim količinama deklaracija o e-trgovini.
Prema podacima Komisije, milijardu carinskih deklaracija godišnje dolazi samo iz e-trgovine.
O predlogu Komisije će raspravljati nacionalne vlade, kao i Evropski parliament.
(EURACTIV.rs)