Kako se proizvodnja toplotnih pumpi, solarnih panela i baterija mora povećati da bi se ispunili ciljevi klimatske politike, Evropska komisija je predstavila plan za povećanje evropske proizvodnje.

Jedan od posebnih ciljeva je smanjenje zavisnosti Evrope od Kine, koja trenutno dominira proizvodnjom mnogih proizvoda čiste tehnologije, kao što su solarne PV ćelije.

Za to, Evropska komisija predlaže uvođenje dodatnih kriterijuma za javne nabavke ili šeme podrške za zelenu tehnologiju, omogućavajući zemljama EU da favorizuju nekineske proizvode u odnosu na kineske, čak i ako koštaju više.

Do sada su opcije bile ograničene, pošto su pravila EU o državnoj pomoći obavezivala zemlje EU da daju javnu podršku za obnovljive izvore energije uglavnom za projekte sa najnižom cenom i dozvoljavale samo nediskriminatorne „necenovne kriterijume", kao što su ekološki, da nadoknade maksimalno 30% pondera prilikom poređenja ponuda.

Novim predlogom bi se zadržala gornja granica od 30%, ali bi se takođe dodao minimalni zahtev od 15% za ponderisanje „doprinosa održivosti i otpornosti", što bi moglo da uključi ekološke standarde, integraciju energetskog sistema i mere upravljanja rizikom.

Takođe to dozvoljava državnim organima da razmotre „udeo proizvoda koji potiču iz jednog izvora snabdevanja, iz kojeg potiče više od 65% snabdevanja za tu specifičnu net-nula tehnologiju unutar Unije".

Stručnjaci kažu da bi to uticalo samo na proizvode proizvedene u Kini ili Turskoj, jer su to jedine dve zemlje koje premašuju prag od 65 odsto za neke od proizvoda obuhvaćenih zakonom.

Slobodni trgovci su oslobođeni jer nije uključena klauzula „Kupite evropsko".

U poređenju sa ranijim nacrtom u koji je EURACTIV imao uvid, klauzula je mnogo slabija, što su pozdravili zagovornici slobodne trgovine.

„Ovo je srećan i razuman razvoj događaja", rekao je za EURACTIV David Klajman iz istraživačkog centra Bruegel.

On misli da je to zahvaljujući intervencijama pravne službe Komisije i njenog trgovinskog sektora (DG Trade), kako bi se sprečilo da EU prekrši sporazume sklopljene sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO).

Predloženi zakon sada se eksplicitno poziva na sporazum STO o državnim nabavkama (GPA), koji zabranjuje zemljama potpisnicama, uključujući Evropsku uniju, da međusobno diskriminišu u postupcima javnih nabavki.

Pošto ni Kina ni Turska nisu potpisale ovaj sporazum, EU „ne rizikuje da prekrši svoje obaveze prema GPA STO predloženim klauzulama", rekao je Klajman.

Klajman, koji je nacrt zakona opisao kao „opasan", pozdravlja uključivanje takvih odredbi kao „razumnu politiku".

„Nije mudro u potpunosti se oslanjati na jednog dobavljača", rekao je on.

Međutim, prema nacrtu zakona, vlade mogu da zaobiđu pravilo ako to dovede do povećanja cena od 10% ili više, što se smatra „nesrazmernim".

„Ovaj prag od 10% čini pravilo još manje verovatnim da će mnogo naškoditi", rekao je Klajman, napominjući da je EU već uvela dodatne naknade na više kineskih proizvoda koje variraju između 10% i 80% kako bi se suprotstavile dampingu cena.

„Ako razmislite o marži koju kineski dobavljači imaju, na primer, u proizvodnji solarnih panela, tih 10% nije ništa", rekao je Klajman.

Ovaj prag bi prvenstveno uticao na šeme podrške za domaćinstva, dodao je on.

„Javne nabavke su nešto drugačije jer će ovde kompanije moći da prilagođavaju, dok su za robu široke potrošnje i domaćinstva ove cene fiksne", rekao je on.

Parlament i zemlje EU da razgovaraju o predlozima

Nakon predloga Komisije, o nacrtu se mora raspravljati u Evropskom parlamentu i Savetu, koji još uvek mogu da predlažu izmene pre nego što postane zakon.

U parlamentu je predlog pozdravio Bernd Lange, predsednik Odbora za međunarodnu trgovinu.

U intervjuu za EURACTIV pre objavljivanja predloga, Lange je kompatibilnost zakona sa pravilima STO nazvao crvenom linijom, tvrdeći da EU takođe želi da druge zemlje slede pravila STO i stoga treba da ostane kredibilna.

On veruje da bi to takođe predstavljalo stav većine u Evropskom parlamentu, uprkos tome što su neki, posebno francuski poslanici EP pozvali na klauzule „Kupujmo evropske".

„Ovaj 'kupi evropski akt' ponekad zuji po hodnicima ovde, ali ne mislim da to želi većina jer je većina za fer trgovinu", rekao je Lange.

(EURACTIV.rs)