Olakšice u zapošljavanju najavio je francuski premijer Gabrijel Atal kao odgovor na nezadovoljstvo poljoprivrednika, a odredba će se odnositi na stočare, baštovane, vinogradare i šumare

Najveća francuska poljoprivredna asocijacija, FNSEA, dugo se zalagala za uključivanje poljoprivrede u deficitarne sektore kako bi se svake godine popunilo oko 70.000 slobodnih radnih mesta u Francuskoj, posebno tokom sezone berbe voća i povrća. Udruženje podseća na kontekst evropske tržišne konkurencije u pogledu troškova rada, koji otežava zapošljavanje ljudi za fizički zahtevne i često slabo plaćene poslove.

"Imamo previše farmera, previše proizvođača, koji nam govore da ne mogu da beru ili žanju jer ne mogu da nađu sezonske radnike. To je pitanje suvereniteta i konkurentnosti naših proizvođača", rekao je ministar poljoprivrede Mark Fesneau krajem prošlog meseca kada je objavio meru.

Konkretno, ilegalni migranti koji podnose zahtev za radnu dozvolu moraju dokazati da su proveli najmanje tri godine u Francuskoj (umesto 10 godina po starim pravilima) i da pokažu 12 mesečnih platnih lista (umesto dosadašnjih 24). Radna dozvola se tada izdaje na godinu dana, a kasnije se može obnoviti.

Različiti zakoni i pristupi u EU

Druge zemlje EU takođe preduzimaju korake da regulišu status stranih radnika kako bi nadoknadile nedostatak radne snage. Nemačka, koja želi da privuče 400.000 kvalifikovanih radnika svake godine, odobrila je plan da se imigrantima bez dokumenata omogući lakši pristup kursevima jezika i integracije, piše Euractiv.com.

"Tokom pandemije, Nemačka je iznajmila čitave avione da dovede radnike na berbu hmelja. Postoji veoma velika potražnja i želja da se popuni nedostatak u tim 'prljavim, opasnim i ponižavajućim' poslovima koje Evropljani više ne žele da rade", objasnila je Virdžinija Guiraudon, naučnik Instituta CNRS iz Centra za evropske studije Univerziteta Sciences Po u Parizu.

Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Italija, u kojoj domaće stanovništvo sve više stari, uvela je posebne boravišne dozvole kako bi podstakla legalizaciju rada za migrante koji su već u zemlji. Španija koristi bilateralne sporazume sa zemljama severne Afrike i tako donosi radnu snagu.

Prema izveštaju Evropskog parlamenta, u severnoj Evropi i dalje su zaposleni uglavnom evropski radnici iz zemalja istočne i centralne Evrope. Mnogi od 300.000 nemačkih sezonskih poljoprivrednih radnika dolaze iz Poljske i Rumunije. U južnoj Evropi, uključujući Francusku, trend je da se zapošljavaju radnici koji dolaze iz zemalja van EU. Prema Generalnom direktoratu za strance u Francuskoj (DGEF), Francuska je izdala ukupno 22.000 sezonskih radnih dozvola državljanima trećih zemalja, u poređenju sa 1.000 u 2012. godini. Danas su 75 posto francuskih sezonskih radnika Marokanci.

Podsticaji Evropske unije

Nedavni izveštaj Evropske komisije podstiče ciljanu migraciju radne snage iz trećih zemalja kako bi se smanjio nedostatak radne snage u određenim oblastima stručnosti. Odbor Evropskog parlamenta za poljoprivredu i ruralni razvoj takođe je 2019. objavio studiju u kojoj poziva na jačanje integracije sezonskih radnika i radnika migranata u lokalne zajednice.
Iako je udeo stranih radnika u poljoprivrednom sektoru EU i dalje nizak (manje od 5 odsto), sezonski radnici, a posebno radnici migranti, igraju ključnu ulogu u zadovoljavanju periodičnih povećanja potražnje za radnom snagom, poručili su poslanici Evropskog parlamenta.

S obzirom na to da godišnje u toj oblasti radi oko milion sezonskih radnika, predstavnici Evropskog parlamenta pozvali su EU da što bolje integriše rad migranata, što vide kao potencijalno rešenje za iseljavanje Evropljana iz ruralnih područja.

Iako se čini da partije levice oprezno podržavaju takve napore, odluci francuske vlade protivi se krajnja desnica, zbog straha da će podstaći masovnu imigraciju iz zemalja van EU.
S druge strane, konzervativci su podeljeni po tom pitanju. Iako se većina stranačkih lidera protivi tom potezu, Selin Imart, druga na listi stranke LR za evropske izbore, pojasnila je da je to "korak u pravom smeru" za poljoprivrednike.

Za udruženje FNSEA, regulisanje statusa radnika migranata obezbediće bolji okvir za sezonske ugovore i pomoći da se izbegnu situacije „gde su radnici stavljeni u uslove koji su moralno neprihvatljivi za našu profesiju.

(J.N./EURACTIV.rs)