Pad Nemačke na peto mesto biće rezultat njenog sve većeg oslanjanja na rusku energiju kako bi pokrenula svoj proizvodni sektor

Prema CEBR-u, pad Nemačke na peto mesto biće rezultat njenog sve većeg oslanjanja na rusku energiju kako bi pokrenula svoj proizvodni sektor. Istraživanje naglašava da je značajan naglasak na proizvodnom sektoru učinio Nemačku podložnijom preprekama i problemima, posebno zbog porasta globalnih cena energije u 2022. godini.

Zavisnost o Rusiji u snabdevanju energijom dodatno je otežala situaciju.

Izveštaj takođe ukazuje na to da je izloženost šoku cena energije doprinela inflaciji u najvećoj ekonomiji EU. Inflacija je porasla za 6,3% u 2023. godini, što, iako je manje u odnosu na prethodnu godinu, i dalje znači ozbiljan pad potrošačke moći i aktivnosti potrošača.

Prognoze sugerišu da će bruto domaći proizvod Nemačke opasti za 0,4% u 2023. godini, predstavljajući najslabiji rast od 2009. godine, osim pada tokom pandemije 2020. godine. Problemi s ponude i smanjena potrošnja doprinose ovom padu, zajedno s izazovima niskih kamatnih stopa.

CEBR očekuje oporavak nemačke ekonomije tek 2024. godine, sa skromnim rastom od 0,7%. U međuvremenu, globalni bruto domaći proizvod će se više nego udvostručiti do 2038. godine, prema istraživanju, sa značajnim rastom u prethodno nerazvijenim ekonomijama poput Vijetnama, Bangladeša i Filipina.

(J.N./EURACTIV.rs)

Nmačka ekonomija će, prema najnovijem istraživanju Centra za ekonomska i poslovna istraživanja (CEBR), verovatno nastaviti da se usporava u narednim godinama, što će rezultirati tim da Indija preuzme četvrto mesto među najvećim svetskim ekonomijama do 2027. godine.

Prema CEBR-u, pad Nemačke na peto mesto biće rezultat njenog sve većeg oslanjanja na rusku energiju kako bi pokrenula svoj proizvodni sektor. Istraživanje naglašava da je značajan naglasak na proizvodnom sektoru učinio Nemačku podložnijom preprekama s ponude, posebno zbog porasta globalnih cena energije u 2022. godini. Ovisnost o Rusiji u snabdevanju energijom dodatno je otežala situaciju.

Izveštaj takođe ukazuje na to da je izloženost šoku cena energije doprinela inflaciji u najvećoj ekonomiji EU. Inflacija je porasla za 6,3% u 2023. godini, što, iako je manje u odnosu na prethodnu godinu, i dalje znači ozbiljan pad potrošačke moći i aktivnosti potrošača.

Prognoze sugerišu da će bruto domaći proizvod Nemačke opasti za 0,4% u 2023. godini, predstavljajući najslabiji rast od 2009. godine, osim pada tokom pandemije 2020. godine. Problemi s ponude i smanjena potrošnja doprinose ovom padu, zajedno s izazovima niskih kamatnih stopa. CEBR očekuje oporavak nemačke ekonomije tek 2024. godine, sa skromnim rastom od 0,7%. U međuvremenu, globalni bruto domaći proizvod će se više nego udvostručiti do 2038. godine, prema istraživanju, sa značajnim rastom u prethodno nerazvijenim ekonomijama poput Vijetnama, Bangladeša i Filipina.