Sve ređe čujemo kako je neki zaposleni u Srbiji od kompanije u kojoj radi dobio novogodišnji bonus ili trinaestu platu. Istražujemo šta se u Srbiji desilo sa ovim benefitom, takozvanom "tekovinom socijalizma"?

U 2023. godini, kada sam nam usta puna korporativne kulture, a džepovi sve prazniji, postavlja se pitanje – šta se desilo sa dobrim starim benefitom: trinaestom platom?

 "Trinaesta plata se nekada u davnim vremenima koja su bila mnogo bolja za radnike definisala kao regres, i taj regres je uplaćivan zaposlenima pred sezonu godišnjih odmora, uglavnom u visini njihove zarade ili visini procečne zarade u prpeduzeću ili ustanovi i uvek je isplaćivan u celosti. Danas taj regres mnogi i dalje poistovećuju sa trinaestom platom. Nažalost, regres i jeste predviđen zakonom, ali njegova visina nije utvrđena, tako da mnogi poslodavci zloupotrebljavaju nedefinisan član zakona i svojim zaposlenima neretko uplaćuje po jedan dinar mesečno ili godišnje", kaže za EURACTIV predstavnik Sindikata "Sloga" Željko Veselinović.

Kako kaže, na prste jedne ruke je moguće nabrojati poslodavce koji zaposlenima daju regres u visini njihovih primanja.

"Većina njih uplaćuju radnicima po 1.000 dinara mesečno, što iznosi oko 199 evra godišnje, što se nikako ne može nazvati trinaestom platom, je im je tih 1.000 dinara samo prikazano kao regres, a ustvari ulazi u osnovnu zaradu. Naravno da se Udruženi sindikati Srbije Sloga zalažu za trinaestu platu i naravno da se to može zakonski regulisati. Da li bi se to nazvalo trinaestom plata ili regres za godišnji odmor, nije ni važno, ali se kroz zakon lako može definisati", kaže naš sagovornik.

Iznos naknade

Prema njegovim rečima, važno je definisati iznos ove naknade. Kako kaže, ona bi trebalo da bude u visini prosečne zarade u preduzeću ili ustanovi.

"Naše plate su i ovako među najnižim u Evropi i ta trinaesta plata ne bi bil luksuz, već pomoć zaposlenima u  preživljavanju".

Veselinović ističe da se ovaj predlog Zakona o radu čak nije našao na dnevnom redu u parlamentu Srbije, a kamoli da se o njemu raspravlja ili glasa.

"Nadamo se da će doći jednog dana do promena u Srbiji i da će radnici imati jedan moderan evropski zakon o radu koji će sadržati i obaveznu trinaestu platu za svakog radnika u Srbiji", kaže Veslinović.

Iz ugla poslodavca, koncept trinaeste plate posmatra se drugačije. Zadovoljstvo zaposlenih jeste odlika uspešnih biznisa, ali mora se uzeti u obzir i izazovna godina za nama, sveobuhvatno zaključuje Svetlana Budimčević, rukovodilac Sektora za opšte, pravne i poslove ljudskih resursa u Uniji poslodavaca Srbije za EURACTIV.

"Zadovoljstvo zaposlenih je odlika uspešnih biznisa. Iz tog razloga poslodavci grade korporativnu kulturu na osnovu koje ljudi sve više prepoznaju kompanije, a ne samo po proizvodima koje prodaju ili uslugama koje pružaju. I tako privlače i zadržavaju talente. Uređuje se sistem nagrada i bonusa, koji se vezuju za doprinos poslovnom uspehu poslodavca. Takođe, uvode se i različiti drugi benefiti u odnosu na delatnost i mogućnost kompanija, poput fleksibilizacije radnog vremena, kliznog radnog vremena, dodatnih dana godišnjeg odmora, sistematskih lekarskih pregleda. Poslodavci sve više ulažu u znanje zaposlenih, jer je ono najveći resurs, a ovakva vrsta ulaganja pored mogućnosti za lični razvoj i napredovanje, doprinosi sigurno dugoročno i konkurentnosti samih zaposlenih na tržištu rada", govori naša sagovornica, ali dodaje da ne smemo da zaboravimo na izazove koje su svet i Srbiju zadesile poslednje tri godine.

"Ipak, moramo podsetiti, da su poslednje tri godine veoma izazovne za gotovo sve sektore privrede, kako u svetu, tako i u Srbiji. U 2023. godini, većina biznisa je bila suočena sa posledicama višestrukih kriza i neizvesnošću, a svaka kriza ima svoju cenu", smatra ona.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Trinaesta plata bi možda i bila češća…

Kako kaže Budimčević, iz tih razloga je verovatno mali broj preduzeća iz realnog sektora koji će svojim zaposlenima isplatiti takozvanu trinaestu platu.

"Pretežno se to može očekivati od kompanija koje su zabeležile veći rast ili održale stabilan nivo poslovanja od početka pandemije pa kroz sve dalje krize ili su to, pak, inostrane kompanije kod kojih je ovakva isplata deo poslovne politike".

Prema njenim rečima, isplata dodatne zarade zaposlenima pred praznike doprinosi kreiranju pozitivne radne atmosfere i bila bi sigurno češća, da poslodavci na ova davanja imaju određene olakšice, poput manjih poreza i doprinosa u odnosu na zaradu.

"Jer, kada je reč o poreskom tretmanu i načinu na koji se oporezuje, a prema Zakonu o radu, ova isplata ima status zarade, pa se dodaje na zaradu u mesecu u kome se isplaćuje i redovna zarada".

Jedan od problema u vezi sa trinaestom platom jeste i činjenica da se ovaj sistem nagrađivanja ne može primeniti podjednako na sve zaposlene, prema mišljenju rukovodioca Sektora za opšte, pravne i poslove ljudskih resursa Svetlane Budimčević.

"Međutim, ukoliko bi se ovakav sistem nagrađivanja primenio na sve zaposlene podjednako, sigurno bi izazvao negodovanje onih zaposlenih koji su imali značajniji radni učinak i doprineli poslovnom uspehu poslodavaca".

Na pitanje da li bi vraćanje ovog benefita ublažilo uticaje sveprisutnog trenda zvanog "Tražim radnika", Budimčević kaže da kreiranje podsticajnih privrednih uslova zahteva kvalitetan socijali dijalog i dugoročne politike, a prvenstveno Nacionalnu strategiju

"Jer trend ‘tražim radnika’ nije samo problem poslodavca, on je problem celog društva", zaključuje naša sagovornica.

(J.A./EURACTIV.rs)