Kopaonik biznis forum je bio i ostao važno mesto susreta poslovnog sveta, povezivanja i dijaloga. Za tri decenije učestvovalo više od 15.000 renomiranih stručnjaka iz naučne i poslovne javnosti, kao i najvažnija imena političke scene.
Najznačajniji biznis događaj, pritom, ove godine jubilarni 30. Kopaonik biznis forum, svečano je otvorila guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković. Ona je istakla da ova vremena, kad je svet na svojevrsnom rasršću, iziskuju neophodno jedinstvo, bez obzira na razlike, jer će budućnost naše ekonomije i društva biti određena odlukama koje sada donosimo.
“Prethodnu godinu obeležili su veliki izazovi, ali uprkos tome pokazalo se da naša zemlja ima i znanje i želju da jača ekonomiju, pri tome vodeći računa o životnom standardu. U Srbiji u 2022. na inflaciju su najviše uticali cene energenata i hrane”, istakla je guvernerka i dodala da se od aprila prošle godine povećava referentna kamata stopa i da je ona povećana sa jedan odsto na 5,5 odsto, a da mere Vlade Srbije treba da ublaže uticaj troškovnih pritisaka iz inostranstva na građane i privredu.
Guvernerka Tabaković je podvukla je da u narednom period rizici u svetu ostaju isti, ali da razloge za optimizam daju nove projekcije u odnosu na treći prošlogodišnji kvartal.
Projektovana inflacija prvi put je za poslednje dve godine niža nego u prethodnoj projekciji, a krajem ove godine trebalo bi da bude duplo niža nego na početku godine - inflacija bi ove i naredne 2024. godine trebalo da bude niža od projektovane.
“Kao dobar znak možemo da navedemo učešće problematičnih kredita koji su spušteni na tri odsto, što je najniži nivo do sada, te očuvanje dobrog nivoa javnog duga i stabilnog bankarskog sektora", kazala je Tabaković.
Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije istakao je da je privreda Zapadnog Balkana u prošloj godini imala značajno slabije rezultate u odnosu na 2021. godinu, jer je pozitivan trend koji je pokrenut početkom prošle godine prekinut u drugom delu godine. Upravo ta situacija, je prema rečima Vlahovića, dovela do toga, da ukupan rast u prošloj godini neće biti veći od 2,7 odsto, što je dva i po puta manje u odnosu na 2021.
“Reafirmacija našeg strateškog razvojnog cilja, a to je punopravno članstvo u EU, nastavak strukturnih reformi, neophodnost povećanja privatnih investicija, završetak restukturiranja i konsolidacije javnih preduzeća misleći prevashodno na EPS, faktori su na koje možemo uticati”, rekao je Vlahović.
Prema njegovim rečima, veoma je važno da plate u javnom sektoru ne rastu brže od realnog rasta ukupne ekonomske aktivnosti.
“Novi stendbaj aranžman sa MMFom usmeren na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilinost i jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu, kroz reforme u domaćem energetskom sektoru je nešto što dodatno ohrabruje”.
“Iako bi 2023. mogla da bude treća najgora nerecesiona godina od 1990, Srbija je odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost”, poručio je specijalni gost, Gil Indemit, glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja u Svetskoj banci.
Prema njegovim rečima, ni 2024. godina neće biti mnogo bolja u svetu, ali Srbija može dosta toga da uradi kako bi bila spremna za sve izazove, jer je odradila sjajan posao da održi makroekonomsku stabilnost, a sada je najpotrebniji rast, odnosno neophodno je da se više posluje nego ikad.
On je dodao i da će, prema procenama Svetske banke, globalna ekonomija ostati slaba, kao i da će Evropa u svetskoj ekonomiji biti najslabija karika. Važnu poruku preneo je kreatorima politike u Srbiji da prvo treba nauče lekcije iz prošlosti, zatim da uvide da je dobro što je Srbija, kao zemlja srednjeg nivoa prihoda, usmerena ka EU.
“Srbija je divna zemlja koja ima dinamične, efikasne, otporne i domaćinski nastrojene ljude, ali upravo je i tu paradoks u Srbiji, da njena ekonomija ne odgovara tim karakteristikama. Zbog toga Srbi odlaze iz Srbije kako bi bili uspešni i zato mora da se promeni srpska ekonomija, ako hoće da ih zadrži”, dodao je Indemit.
Donal Mekgetigen, Šef Misije MMF za Srbiji, istakao da je fokus dvogodišnjeg aranžmana Srbije sa MMFom na energetici i potrebama budžeta, odnosno pokrivanju fiskalne politike. Njegov cilj, kako ističe, je da cene energenata, koje su u Srbiji niske ne smeju da ostanu takve već moraju nastaviti da se povećavaju.
“Osim povećanja cena energenata treba da dođe do promena u državnim energetskim preduzećima, pre svega Elektroprivredi Srbije, koja bi trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo i dobije novu upravu”, kazao je Mekgetigen .
On je naveo da je dobar znak to što je Srbija već podigla kamatne stope i trebalo bi i dalje da ih povećava, kako bi se došlo do pozitivnih trendova u kretanju inflacije.
Šef Misije MMF istakao je da je Srbija proteklih godina ostvarila impresivne rezultate u podizanju bruto proizvoda po glavi stanovnika, na tržištu rada gde je zaposlenost povećana a stopa nezaposlenosti rekordno niska, dok je u oblasti stranih direktnih investicija lider u regionu.
Učesnici panela Budućnost Evropske unije i Zapadnog Balkana bili su jednoglasni u konstataciji da bi, kad je reč o Zapadnom Balkanu, proces proširenja Evropske unije trebalo da se ubrza.
Pjer Košar, ambasador Francuske u Beogradu, izjavio je da nema sumnje da EU želi da ubrza process proširenja, kako bi i sama EU bila efikasnija.
Proširenje Evropske unije ne bi trebalo da se odlaže, a ukoliko želimo da povećamo kolektivnu bezbednost moramo da budemo brzi u postizanju tih ciljeva, istakao je Košar i dodao da se dosta stvari promenilo u poslednjih nekoliko meseci, da postoje pritisci da se realizuju reforme, da se Srbija prilagodi evropskim standardima.
Profesor Fakulteta političkih nauka iz ZagrebaDejan Jović objašnjavao je da je potrebna nezavisnost Unije od drugih, naročito da se smanji uticaj Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu.
“Evropa se menja. Bregzit i britanski nacionalizam je došao do izražaja, promenio je Uniju i to je deo unutrašnje politike, a ono što je važno jeste da se dokaže da su zemlje EU u stanju da rešavaju krize, poput migracija”, naglasio je Jović.
Govorišvi o članstvu u Evropskoj uniji, Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Beogradu rekla je da je EU zajednica vrednosti, da nudi brojne mogućnosti, kao i da će članstvo doneti brojne benefite i da konflikti moraju da se reše.
Na panelu posvećenom zelenoj tranziciji kao novoj prilici za novu industrijalizaciju Srbije, Dragoljub Damljanović iz Šnajder Elektrika smatra da Srbija ima tehnološkog znanja za zelenu tranziciju.
“Ključ napretka leži u energetskoj efikasnosti, ubuduće će konkurentnost sve više zavisiti od toga da li je kompanija zelena ili nije, tačnije da će to biti novi uslov napretka. Današnja tehnologija omogućava ogromnu optimizaciju i sve će se više energije proizvoditi blizu mesta gde će se i trošiti. Međutim, sve to traži ogromna ulaganja u mrežu”, istakao je Damljanović i naglasio da Srbija ima dovoljno tehnološko znanje da pokrene proces zelene tranzicije, a očekivanja su da država napravi adekvatnu regulativu za to.
Dragan Đuručin iz Saveza ekonomista Srbije, nadovezao se na to i dodao da su devizne rezerve Narodne banke Srbije porasle u godini geopolitičke krize.
Dejan Cupać, iz MK grupe istakao je da je digitalizacija već prisutna i da podiže svest o zelenoj ekonomiji, dok je Medeja Lončar iz kompanije Simensa pričala o tome da su promene vidljive kad je reč o regionu i da su napravljeni pomaci u pogledu zelene tranzicije, ali da smo ipak na početku maratona i da dug put do cilja.
Dejan Malinić iz Saveza ekonomista Srbije smatra je da je odgovornost zbog iscrpljivanja prirodnih resursa i degradacije životne sredine na preduzećima, na kojima je, sa druge strane, i najveći teret za izlazak iz ove situacije.
Na panelu je predloženo devet modela finansiranja, među kojima su sredstva međunarodnih organizacija, karbonske takse, zelena kvantitaivna olakšanja, zeleni krediti, zelene subvencije, zelene obveznice, državni budžet i javno-privatno-partnerstvo.
Transformacija u korišćenju mobilnih uređaja i interneta uslediće u narednih desetak godina, a sve će biti povezano sa superkompjuterom, jednoglasni su bili učesnici panela “Digitalni otisak – Unapređena saradnja u digitalnom okruženju”, na kojem je moderirao Miloš Đurković, generalni direktor Amrop Srbija.
Najčešća tema kad se okupe mobilni operatori u poslednje vreme jeste aukcija za frekvencijski spektar 5G mreže, koja bi prema rečima Vladimira Lučića, direktora kompanije Telekom Srbija, trebalo da bude sprovedena do kraja godine.
“Sva tri mobilna operatora su gotovo spremna i verujem da ćemo uspeti brzo da pokrijemo 5G mrežom, ali je u tom procesu bitno da se uvedu novi servisi koji mogu da se primene samo na toj naprednoj tehnologiji. U svetu je 5,4 ili 5,6 miljardi ljudi povezano međusobno mobilnim telefonima, a u poslednjih 10 godina 27 puta se povećala potrošnja podataka, što pokazuje koliko je zbog konektivnosti telekomunikacioni svet izuzetan”, rekao je Lučić.
Investirano je 3,6 triliona dolara u konektivnost. Sve će se više koristiti veštačka inteligencija i klaudi za skladištenje velikog broja podataka. Zbog toga ćemo imati sve više uređaja u svojim rukama. Broj podataka će i dalje rasti i do 2030. biće investirano u ovu oblast još 1,4 ili 1,5 triliona dolara. To je fantastična mogućnost za nas i treba da vidimo kako to da iskoristimo. Zato idemo ka 5G, gde je klljučna stvar pristupačnost, da bi se zadovoljile rastuće potrebe, kaže Majk MIšel, generalni direktor kompanije Yetel Srbija.
Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija naglasio je da očekuje da bi već početkom 2024. mobilni operatori mogli da planiraju 5G tehnologije.
“Kakva je ekonomska agenda za Otvoreni Balkan i da li je to jedina opcija ovog regiona”, samo je jedna od tema koja je pokrenuta na panelu koji je moderirao Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova. Na panelu su učestvovali i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, Nenad Đurđević, savetnik predsednika PKS, Svetozar Janevski, predsednik UO Tikveš vinarije, Goran Pekez, predsednik Odbora direktora u Japansko-poslovnoj alijansi u Srbiji, Nikola Vujović, potpredsednik Privredne komore Crne Gore, kao i Danko Vuković, predsednik Biogasa.
“Srbija se ekonomski i politički promenila, a članice Otvorenog Balkana ostavljaju politiku po strani i liberalizuju administrativne procedure i omogućavaju Slobodan protok ljudi i kapitala. Bez ove inicijative ne postoji jasna perspektiva razvoja. Regionalna saradnja je jedina opcija za nas i mi na Balkanu moramo da se ekonomski integrišemo“, istakao je Tomislav Momirović.
Privredne komore u regionu grade poverenje među privredama Zapadnog Balkana, a prema rečima Nenada Đurđevića, savetnika predsednika Privredne komore Srbije, Berlinski proces je započeo povezivanja i doprineo da se biznisi povežu, ali je on u jednom trenutku postao svrha sam sebi, a mi na Zapadnom Balkanu smo hteli da stvorimo jedinstveno tržište i na tome radimo.
Nikola Vujović, potpredsednik Privredne komore Crne Gore ocenio je da biznisi imaju jači efekat ako su povezani nego ako nastupaju sami.
Na panelu “Transformacija ka održivoj mobilnosti”, sa akcentom na transformaciju u
autoindustriji i okretanju ka električnim vozilima, govorili su Mladen Alvirović, generalni direktor SAT media Group, Roberto Brendaglia, direktor prodaje MIDI Europe ISUZU, zatim Dino Brekalo, član Uprave Toyota Adria, kao i Slave Habič, generalni direktor Hyundai Srbija, Ostoja Mijailović, predsednik OMR Group i Nikola Vuletić, predsednik IO UniCredit banke.
Na panelu “Pratite trend – Budite osigurani” učesnici su konstatovali da su podrška, transparentnost, razumevanje, slušanje i srce reči kojima ukratko može da se definiše osiguranje.
Osim Dragana Filipovića, predsednika IO Generali osiguranja, na tradicionalnom panelu na temu osiguranja učestvovali su i Ivana Soković, predsednica IO Dunav osiguranja, Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Stadtische osiguranje. Specijalni gost panela bio je Milan Marić, popularni srpski glumac.
Prošla godina je, prema rečima Filipovića, bila izuzetno teška za kompletnu industriju osiguranja.
„Bila je to godina inflacije, koja je rasla, a prihodi nisu išli u korak sa tim. Naša zemlja je poznata po tome da ne postoji visoka svest o osiguranju. Ipak, prošle godine, prvi put smo svi zajedno ostvarili milijardu evra ukupne premije, što je velika i dobra stvar, ali je daleko manje od Hrvatske i Slovenije koje imaju duplo i tri puta više premije po glavi stanovnika“, naglasio je Filipović i dodao da veruje da će ova godina biti bolja nego prethodna, da će se, ukoliko se ostvare predviđanja koja su se mogla čuti tokom Kopaonik biznis forumu, inflacija prepolovi na sedam, osam odsto, a da do sredine sledeće bude četiri, pet, sve vratiti na staro.
Ivana Soković, predsednica IO DUav osiguranja i konstatovala da je inflacija uticala na sektor osiguranja i da utiče na troškovnu stranu osiguravajućih kuća, a da je najviše pogodila štetne događaje.
Na panelu, koji je moderirala Nataša Tomić Petrović, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, bilo je razgovora o načinu na koji bi trebalo raditi u budućnosti kako bi se podigla svest o osiguranju, kao i koji su mehanizmi da građani shvate da bi osiguranje trebalo da postane preventive, a ne nužda.
“Moramo da se zapitamo na koji način možemo da dođemo do građana, naših korisnika i kako možemo jednostavnim jezikom da im pokažemo sve benefite koje osiguranje pruža, u zavisnosti od potreba”, istakao je Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Stadtische osiguranja.
Različita mišljenja čula su se na panelu o otpornosti srpske privrede iz perspektive investitora, od toga da kriza tek dolazi i da će ona biti poput cunamija i da je potrebno da se privrednici za to dobro pripreme, prema rečima Zorana Drakulića, predsednika Kluba Privrednik, preko konstatacije da će Srbija izbalansiranom i opreznom politikom sačuvati privredni rast i otpornost srpske privrede na sve spoljne uticaje u uslovima krize, kako je izjavio državni sekretar u Ministarstvu privrede Darko Mitrović.
“Srpska privreda je zahvaljujući odgovornom pristupu državnog rukovodstva izašla iz krize tokom pandemije, ali je usledio oružani sukob u Ukrajini i privreda je opet našla način da predupredi sve te negativne uticaje i da zadrži privredni rast na nekom realnom nivou”, istakao je Mitrović.
Zoran Drakulić, predsednik Kluba Privrednik naglasio je da je najveći problem što ambijent Srpske privrede ne kreiraju privrednici, kao i da Srbiju košta korupcija između 1,5 milijardi i dve milijarde evra godišnje.
Prema rečima Matea Kolanđelija, regionalnog direktora za Zapadni Balkan EBRD sprska ekonomija je bila prilično otporna na prethodne dve krize, kao i da je enegetika strukturna slabost Srpske ekonomije.
Doza optimizma koja postoji, prema mišljenju Stefana Lazarevića, predsednika Američke privredne komore u Srbiji za srpsku privredu, kad se pogledaju rezultati iz prošlosti postoji.
“Ova kriza otkrila je da moramo brzo da rešavamo probleme u sektoru energetike. Moramo da definišemo ključne oblasti koje mogu kratkoročno da doprinesu smanjenju krize i da od Srbije naprave moderno poslovno okruženje, a to su nastavak digitalne transformacije, unapređenje zdravstvene zaštite, bolje regionalne ekonomske integracije sa ciljem dostizanja članstva u EU i sprovođenje zelene agende”.
Veliki i značajan jubilej – tri decenije postojanja najvećeg konferencijskog događaja u zemlji i region obeležen je i svečanom akademijom nakon koje je održan koncert klasične muzike “Svetlosti pozornice” u saradnji sa Opera&Theatre Madlenianum.
Prisutni su mogli da se kroz film upoznaju sa najvažnijim susretima tokom tri decenije na Forumu, gde je učestvovalo više od 15.000 renomiranih stručnjaka iz naučne i poslovne javnosti, kao i najvažnija imena domaće i regionalne političke scene. Forum je i danas ostao važno mesto susreta poslovnog sveta, povezivanja i dijaloga.
Od 2013. koja je bila ključna godina, forum počinje da se bavi i drušvenim temama poput obrazovanja, zapošljavanja, inovacija, reformi zdravstva, četvrte industrijske revolucije, digitalizacije, rodne ravnopravnosti i zaštite životne sredine.
(EURACTIV.rs)
