Ekonomska saradnja koja se bazira na standardima i principima Evropske unije u okviru CEFTA mehanizma,, donosi rezultate u vidu rasta ekonomske aktivnosti, trgovine, stvaranja novih i boljih radnih mesta
Srbija će u 2024. godini predsedavati Centralnoevropskim ugovorom o slobodnoj trgovini (CEFTA), a ovu ulogu predala joj je Crna Gora na konferenciji "CEFTA WEEK 2023" u Podgorici. Od fokusa na intenziviranju trgovinske razmene strana potpisnica CEFTA do nastojanja unapređenja digitalizacije i elektronske trgovine, pred Srbijom je dosta planova i ovo predsedavanje planira da iskoristi kako bi iskoristila na najbolji mogući način narednih godinu dana.
"Vidimo da ekonomska saradnja koja se bazira na standardima i principima Evropske unije u okviru CEFTA mehanizma, a posebno na iskrenoj volji učesnica, donosi rezultate u vidu rasta ekonomske aktivnosti, trgovine, stvaranja novih i boljih radnih mesta. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo trgovine čvrsto stoje na stanovištu da je slobodna ekonomska regionalna saradnja od izuzetne važnosti, a to pokazuje i podatak da je u prvih devet meseci ove godine Srbija ostvarila blizu 5 milijardi evra u trgovinskoj razmeni sa CEFTA", izjavio je ministar trgovine u Vladi Republike Srbije, Tomislav Momirović.
Šta je CEFTA i u čemu je najveći značaj za Srbiju?
CEFTA (Central European Free Trade Agreement) je regionalni sporazum o slobodnoj trgovini koji okuplja zemlje Centralne Evrope. Potpisan je 21. decembra 2006. godine i stupio je na snagu 26. jula 2007. godine. Članice CEFTA-e uključuju Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Srbiju i Kosovo (koje nije priznato od strane svih zemalja članica UN).
Glavni cilj je stvaranje slobodne zone trgovine između zemalja potpisnica, što znači uklanjanje carinskih barijera i olakšavanje trgovine među tim zemljama. Sporazum teži poboljšanju ekonomske saradnje i poticanju razvoja trgovinskih odnosa.
Za Srbiju, učestvovanje u CEFTA znači pristup širem tržištu za svoje proizvode, smanjenje carinskih barijera i olakšano poslovanje s ostalim članicama. To bi trebalo doprineti povećanju izvoza, ekonomske rastućnosti i jačanju regionalne saradnje. Važno je napomenuti da se ekonomska situacija i koristi mogu promeniti tokom vremena, u zavisnosti od raznih faktora, uključujući političke, ekonomske i druge okolnosti.
Sumiranje 2023. godine - šta je urađeno, šta je tek pred nama?
Sumirajući rezultate za 2023. godinu Danijela Gačević, VD direktora Sekretarijata CEFTA, istakla je da je posao koji obavlja CEFTA važan jer odgovara potrebama privrede, otvaranju radnih mesta i oblikovanju budućnosti naših ekonomija.ž
"Konačna potvrda o važnosti rada CEFTA-e došla je iz Novog plana rasta za Zapadni Balkan, koji prepoznaje CEFTA-u kao ključni mehanizam za stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, a gde digitalizacija ima jako važnu ulogu i mesto“, rekla je ona.
Kako je dodala, predsedavanje Crne Gore završava se sa 9 dogovorenih politika koje poseduju kapacitet ne samo da transformišu ekonomije, već i unaprede poslovno okruženje i obogate svakodnevni zivot ljudi.
"Potencijal ovih odluka, kada se jednom povežu sa jedinstvenim tržištem EU, ne može se preceniti. To je posvećenost prosperitetu našeg regiona. Uticaj našeg rada ne samo da se čuje, već se i oseća. Budućnost koju predviđamo za CEFTA je na dohvat ruke i čeka da bude materijalizovana kroz našu odlučnost i zajedničke napore", zaključila je Gačević.
Regionalna ekonomska integracija ključna za pristup EU tržištu
Gert Jan Kopman, generalni direktor direktorata za susedsku politiku i proširenje u Evropskoj komisiji, ističe da rad na Zajedničkom regionalnom tržištu, predvođen od strane EU i CEFTA, čini osnovu za pristup jedinstvenom tržištu EU prema novom Planu rasta za Zapadni Balkan.
Naglašava da ekonomska integracija unutar regiona, temeljena na pravilima i standardima EU, zahteva usklađivanje s pravnim tekovinama EU kao ključni korak ka bližoj integraciji u jedinstveno tržište EU. U okviru plana, sedam prioriteta, uključujući napredak u e-trgovini, uslugama dostave pošiljki i geoblokadi, fokusira se na aktivnosti koje podržavaju pristup jedinstvenom tržištu.
(J.N./EURACTIV.rs)
CEFTA (Central European Free Trade Agreement) je regionalni sporazum o slobodnoj trgovini koji okuplja zemlje Centralne Evrope. Potpisan je 21. decembra 2006. godine i stupio je na snagu 26. jula 2007. godine. Članice CEFTA-e uključuju Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Srbiju i Kosovo (koje nije priznato od strane svih zemalja članica UN).
Glavni cilj CEFTA-e je stvaranje slobodne zone trgovine između zemalja potpisnica, što znači uklanjanje carinskih barijera i olakšavanje trgovine među tim zemljama. Sporazum teži poboljšanju ekonomske saradnje i poticanju razvoja trgovinskih odnosa.
Za Srbiju, učestvovanje u CEFTA-i znači pristup širem tržištu za svoje proizvode, smanjenje carinskih barijera i olakšano poslovanje s ostalim članicama. To bi trebalo doprineti povećanju izvoza, ekonomske rastućnosti i jačanju regionalne saradnje. Važno je napomenuti da se ekonomska situacija i koristi mogu promeniti tokom vremena, u zavisnosti od raznih faktora, uključujući političke, ekonomske i druge okolnosti.