Jabuke, šljive, breskve, sojino ulje će se, između ostalog, iz Srbije u Kinu izvoziti bez carine. Uprkos velikom interesovanju za trgovinski sporazum, izgleda da je on vremenski oročen. Istražujemo šta će se desiti kad Srbija uđe u EU.

Ovaj sporazum, kao i svi ostali sporazumi sa Kinom potpisani 17. oktobra će prestati da važe onog dana kada Srbija bude ušla u Evropsku uniju. Ovo je najavio portparol EU Peter Stano, a strukture vlasti su, moglo bi se reći, uspešno skrenuli pažnju sa ovog podatka na činjenicu da je Srbija postigla veliki uspeh koji može znatno da poboljša ekonomiju naše zemlje.

Jelena Grubor Stefanović, predstavnica Privredne komore Srbije u Šangaju, Kina, potvrđuje za EURACTIV reči Petera Stana.

"Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, danom pristupanja u EU, ima obavezu da raskine sve postojeće bilateralne i multilateralne sporazume o slobodnoj trgovini Srbije i trećih zemalja. Ovo pravilo se ne odnosi samo i isključivo na Kinu i ova činjenica je bila poznata obema stranama i pre samog započinjanja pregovora", navodi Grubor Stefanović za naš portal.

Podsetimo, Stano je objasnio da Srbija može da sklapa trgovinske sporazume sa drugim državama ili organizacijama pre pristupanja EU, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa odredbama Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji.

"U kontekstu pregovora o pristupanju EU, Srbija se obavezala da će na dan pristupanja Evropskoj uniji istupiti iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini", rekao je Stano prošlog meseca.

Bilateralni sporazumi sa trećim zemljama

EURACTIV portal je ovim povodom kontaktirao Ministarstvo za EU integracije. Kako su nam rekli, nadležno ministarstvo za ovo pitanje je ono zaduženo za trgovinu, ali kako je fokus odnos EU prema potpisivanju važnih sporazuma sa Kinom, iz Ministarstva na čijem je čelu Tanja Miščević poslali su nam dokument Evropske komisije pod nazivom Zajednička pozicija EU koji obuhvata i deo koji se odnosi na bilateralne sporazume sa trećim državama.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

"Uz pregovaračku poziciju Srbije, to je dokument na osnovu kojih smo otvorili pregovore u poglavlju 30 u decembru 2017. Status tih pregovora je takav, da Srbija trenutno radi na ispunjavanju merila za zatvaranje poglavlja, a pregovaračkom grupom rukovodi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine", kažu za naš portal iz Ministarstva za EU integracije i podsećaju na tekst bilateralnih sporazuma sa trećim zemljama.

"EU naglašava da je dužnost Srbije da obezbedi da nakon pristupanja svi njeni međunarodni sporazumi, a naročito svi sporazumi o trgovini ili bilateralni investicioni ugovori između Srbije i trećih zemalja, budu usklađeni sa pravnim tekovinama EU", navodi se.

U pomenutom tekstu pominje se da EU "podseća da će se od Srbije zahtevati da raskine sve postojeće bilateralne sporazume između Srbije i trećih zemalja i sve druge međunarodne sporazume koje je Srbija zaključila a koji nisu kompatibilni sa obavezama koje proističu iz članstva EU".

Dalje, u dokumentu koji nam je ustupilo Ministarstvo za EU integracije, a koje je takođe dostupno javnosti navodi se sledeće:

"EU konstatuje posvećenost Srbije da u potpunosti otkaže sve sporazume o slobodnoj trgovini do datuma pristupanja i da obezbedi da svi sporazumi o trgovini, investicijama i ekonomskoj saradnji, kao i drugi relevantni sporazumi budu usaglašeni sa pravnim tekovinama EU".

U delu o bilateralnim sporazumima sa trećim zemljama koji se tiče trgovine, Srbija se poziva da redovno izveštava EU o sadržini svih pregovora sa trećim zemljama u tom pogledu i da takve pregovore koordiniše sa Komisijom.

"EU naglašava da svaki novi trgovinski sporazum koji bi Srbija mogla zaključiti sa trećom zemljom od sada pa do datuma pristupanja treba da sadrži odredbu koja omogućava Srbiji da raskine sporazum, pre pristupanja, bez zahteva za bilo kakvom nadoknadom od strane EU", ističe se i dodaje da EU poziva Srbiju da nastavi sa aktivnim učešćem u Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA) u periodu do pristupanja.

Ono što je trenutno na "našoj strani", kada su u pitanju sporazumi potpisani sa Kinom i njihovim benefitima po domaću ekonomiju, je činjenica da još uvek nema jasno utvrđenog datuma za prijem Srbije u članstvo EU.

Da li ćemo zaista eliminisati trgovnski barijere?

Kako je za naš portal podsetila Grubor Stefanović, pomenuti Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom potpisan je sa ciljem eliminacije barijera u međusobnoj trgovini i investicijama.

"Sprovođenje procesa pregovora za zaključenje Sporazuma bazirano je na pravilima Svetske trgovinske organizacije i podrazumeva postepeno ukidanje uvoznih carina na obe strane, zaštitu domaće proizvodnje i investicija sa jedne, i podsticanja izvoza i ulaganja sa druge strane".

Izvor: EPA-EFE/MARK R. CRISTINO

Ona navodi i da se očekuje da će Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine stupiti na snagu sredinom 2024. godine, nakon završetka neophodnih procedura i ratifikacije. Takođe, u narednom periodu očekuje se potpisivanje i niza protokola između Srbije i Kine kojim će biti omogućen izvoz srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na kinesko tržište.

"Predmet pregovora Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine obuhvatio je trgovinu robom, od koje se očekuje automatska ili postepena liberalizacija, sa mogućnošću izuzimanja određenog broja strateških proizvoda. Iako je Srbija u prethodnom periodu uživala status ‘najpovlašćenije nacije’ u trgovini sa NR Kinom, carina velikog broja proizvoda koji su se izvozili u Kinu bila je dosta visoka. Ukidanjem ili postepenim smanjivanjem do potpunog ukidanja ovih carinskih stopa naši proizvodi, posebno poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, postaju konkurentniji na veoma zahtevnom kineskom tržištu" ističe naša sagovornica i dodaje da se u narednom periodu, nakon stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, očekuje rast spoljnotrgovinske razmene i povećano interesovanje investitora za ulaganje u Srbiji.

Odličan signal?

Dugoročno gledano, ističe predstavnica PKS u Šangaju, u odnosu na naše sada ograničene proizvodne kapacitete, Sporazum može biti odličan signal za unapređenje investicione saradnje.

"Počevši od prehrambenih pa do industrijskih proizvoda, Sporazum o slobodnoj trgovini motivisaće kineske investitore da samostalno ili sa strateškim partnerima u Srbiji razmotre nove modalitete saradnje, pre svega ulaganje u proizvodne kapacitete i zajedničku proizvodnju radi nastupa na trećim tržištima. Kineske kompanije prisutne u Srbiji kroz različite projekte za saradnju otvorile su više od 20.000 radnih mesta, a privlačenje novih investitora očekuje se da će pozitivno uticati na nivo zaposlenosti u Srbiji".

Kada je reč o očekivanjima, naša sagovornica je jasna.

"Očekujemo da će po stupanju na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini proizvodi koje Srbija već plasira na kinesko tržište postati još konkurentniji i da će doći do povećanja njihovog plasmana, kao i da će nadležna ministarstva dveju zemalja iskoristiti ovaj period pozitivnog momentuma da međusobno usaglase uslove za izvoz ostalih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koji se još uvek nisu našli na listi proizvoda u izvozu iz Srbije u Kinu".

O tome kako na sporazume posmatraju u Kini, u odnosu na ono kako ih vlasti, ali i javnost u Srbiji posmatra – kao dobru priliku – Grubor Stefanović kaže da je ovo dobra prilika i za njih.

"Za trgovinu robom, veruju da će koristan biti izvoz kineskih fotonaponskih (PV) proizvoda i novih energetskih baterija i vozila u Srbiju, što može pomoći srpskom narodu da imaju pristup jeftinijim i kvalitetnijim kineskim vozila nove energije. A sa druge strane da bi sporazum mogao pomoći Kini da uvozi visokokvalitetne poljoprivredne proizvode iz Srbije. Sa aspekta investicija, veruju da će se i srpski investitori sve više priključivati kineskom tržištu, što bi dodatno ojačalo saradnju Kine i Srbije u industrijskoj tehnologiji".

Srbija – Kina: kakvo je trenutno stanje?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-decembar 2022. godine ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa NR Kinom iznosila je 6 milijardi i 148,9 miliona dolara. Ukupan izvoz u robi u Kinu u periodu januar-decembar 2022. godine iznosio je milijardu i 166,5 miliona dolara. U istom periodu uvezeno je 4 milijarde i 982,4 miliona dolara robe, stoga je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 23,4 odsto, navodi se u podacima o saradnji dve zemlje dostavljenim za naš portal.

Vodeći izvozni proizvodi Srbije u Kinu u periodu januar-decembar 2022. godine su: rude bakra i koncentrati, katode i sekcije katoda, od rafinisanog bakra, drvo bukve, obrađeno po dužini, debljine>6mm, meso goveđe, bez kostiju…

Vodeći uvozni proizvodi Srbije iz Kine u periodu januar-decembar 2022. godine su: nerazvrstana roba po CT – roba na skladištenju, nerazvrstana roba po CT-roba u slobodnoj zoni, kotlovi sa vodogrejnim cevima, pametni telefoni "smartphones", portabl mašine za AOP, itd.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-jun 2023. godine ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa NR Kinom iznosila je 2 milijarde i 922,9 miliona dolara. Ukupan izvoz u robi u Kinu u periodu januar-jun 2023. godine iznosio je 556,7 miliona dolara. U istom periodu uvezeno je 2 milijarde i 366,2 miliona dolara robe, stoga je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 23,5 odsto.

Izvor: EPA-EFE/Ju Huanzong CHINA

Koji su sporazumi sa Kinom potpisani?

Podsetimo, kineski i srpski zvaničnici potpisali su Sporazum o slobodnoj trgovini, Memorandum o razmeni i saradnji u oblasti ekonomske razvojne politike, Memorandum o zajedničkom unapređenju industrijske i investicione saradnje Srbije i Kine i Srednjoročni akcioni plan o zajedničkoj izgradnji inicijative „Pojas i put".

Trgovinski dogovor podrazumeva potpuno ili postepeno ukidanje carina na uvoz robe.

Za više od 60 odsto carine će biti u potpuno ukinute kada ugovor stupi na snagu, a iz Srbije će pod tim uslovima put Kine krenuti jabuke, breskve, šljive, lubenice, žitarice, mesne prerađevine, voda, pivo, džemovi, kao i industrijski proizvodi od gvožđa i čelika, kotlovi za centralno grejanje, pumpe za gorivo, hidraulične turbine, bela tehnika, sedišta, drvo, farmaceutski i kozmetički proizvodi, sredstva za čišćenje, proizvodi od plastike, mineralna đubriva, tekstil i drugi.

Za više od 16 odsto proizvoda sa liste, carinske tarife će se postepeno ukidati i biće ukinute za pet godina, a u toj kategoriji su vino, krompir, luk, paradajz, krastavci, pečurke, grožđe i druga roba.

Gotovo 10 odsto proizvoda obe strane za 10 godina će se izvoziti potpuno bez carina, oko četiri odsto za 15 godina.

Za nešto manje od 10 odsto njih će carine nastaviti da važe i posle primene sporazuma.

Sporazum o slobodnoj trgovini podrazumeva i osnivanje Zajedničkog komiteta o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji će nadgledati i ocenjivati primenu dogovora, pratiti mogućnost dodatnog uklanjanja prepreka u trgovini i drugih restriktivnih mera i nadgledati dalji razvoj sporazuma.

O ostalim sporazumima pisali smo neposredno nakon njihovog potpisavanja a njima možete pročitati OVDE.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom je prvi koji je Kina sklopila sa nekom od zemalja centralne ili istočne Evrope, navodi se na sajtu kineske vlade.

Srbija je bila jedna od 28 zemalja osnivača globalne Inicijative Pojas i put 2017. godine, koju je 2013. godine pokrenuo kineski predsednik Si Đinping.

(EURACTIV.rs)