Vrednost šekela je pala za više od šest odsto otkako je Hamas 7. oktobra pokrenuo napad na Izrael, a Tel Aviv odgovorio vazdušnim napadima na Gazu

Šekel je pao za 0,44 odsto u odnosu na dolar, pa se trgovalo 4,08 šekela za jedan dolar, a poslednji put je tako niska vrednost izraelske valute zabeležena u julu 2012. godine, objavio je CNN.

Vrednost šekela je pala za više od šest odsto otkako je Hamas 7. oktobra pokrenuo napad na Izrael, a Tel Aviv odgovorio vazdušnim napadima na Gazu.

Međutim, vrednost šekela je dodatno pala nakon vesti da su izraelske odbrambene snage (IDF) izvele "ciljani napad" tokom noći u severnoj Gazi, i nakon što je izraelski premijer Benjamin Netanijahu u sredu rekao da se IDF sprema za kopnenu ofanzivu.

Izraelska valuta i obveznice nastavile su da opadaju iako je Banka Izraela zadržala svoju politiku referentne kamatne stope s investitorima zabrinutim zbog mogućeg eskaliranja sukoba s Hamasom i njegovog uticaja na ekonomiju.

Odluka Banke Izraela da zadrži referentnu stopu na 4,75% usklađena je s prognozama gotovo svih ekonomista anketa koje je sproveo Bloomberg, kako je naznačeno u izveštaju objavljenom u ponedeljak. Ova odluka deo je napora političara da sačuvaju vrednost imovine zemlje, uključujući program intervencije na tržištu vredan 45 milijardi dolara. Uprkos projekcijama da će sukob ostati suzbijen, ažurirane projekcije iz Odeljenja za istraživanje Banke Izraela ukazuju na usporen rast ekonomije ove godine i sledeće.

Guverner Banke Izraela Amir Jaron, koji je nedavno izjavio da će ostati na svom mestu kako bi vodio ekonomiju u ratnim vremenima, rekao je na konferenciji za novinare u ponedeljak da očekuje brz oporavak izraelske ekonomije od trenutnog sukoba.

"Rizik u Izraelu je porastao. Prvenstveno želimo da osiguramo da finansijski sistemi rade. Moramo da stabilizujemo finansijsku stranu jer će sigurno, ako tu postoje problemi, biti još veći problemi na realnoj (ekonomskoj) strani", objasnio je.

Umesto da smanji kamatne stope, Jaron je rekao da centralna banka preduzima korake koji deluju kao monetarna olakšanja, poput saradnje s bankama kako bi omogućila onima koji su pogođeni sukobom odložiti ili zamrznuti otplatu kredita.

Izvor: EPA-EFE/MOHAMMED SABER

Osoblje Banke Izraela predviđa da će ključna kamatna stopa pasti u raspon od 4,0% do 4,25% u narednoj godini. Od invazije Hamasa 7. oktobra, banka je revidirala svoje projekcije rasta za izraelsku ekonomiju. Projekcija rasta za 2023. smanjena je s 3,0% na 2,3%, a za sledeću godinu prilagođena je s 3,0% na 2,8%.

Ove prognoze pretpostavljaju da će sukob ostati koncentrisan u južnom regionu blizu granice s Gazom tokom ostatka 2023. Međutim, trajanje sukoba, kao i mogući razvoji koji bi mogli obuhvatiti Hezbolah na libanskoj granici ili druge oblasti, mogli bi značajno promeniti ove procene.

Prema izveštaju Bloomberga od ponedeljka, premija zaštite od padova šekela u roku od mesec dana, u poređenju s osiguranjem od njegovih dobitaka, porasla je na 1,6%, dostigavši najviši nivo od avgusta, pokazali su rizikovni obrti.

Da bi sprečila dalje slabljenje šekela i obezbedila likvidnost na tržištu, Banka Izraela je najavila plan prodaje do 30 milijardi dolara u devizama i rekla da će ponuditi dolar likvidnost tržištu putem SWAP mehanizama do 15 milijardi dolara. SWAP mehanizmi su vrsta ugovora o terminskom poslu gde dve strane razmenjuju novčane tokove ili obaveze između dva različita finansijska instrumenta.

Od početka rata, šekel je izgubio gotovo 5% vrednosti u odnosu na američki dolar, a do sada je u 2023. godini pao za 15,15%.

Da će rat naneti i ekonomsku štetu postalo je jasno već u prvim danima nakon početka sukoba, kada su ključni indeksi akcija Tel Aviva pali skoro sedam odsto niže i to predvođeni padom bankarskih akcija od 9 odsto na prometu od 573 miliona dolara. Cene državnih obveznica su pale 3 odsto u početnom odgovoru tržišta na sukob, preneo je Rojters.

Tada su se mogle čuti prognoze da će šekel krenuti strmoglavo da pada kao i da je "sasvim izvesno da će u nekom trenutku Banka Izraela prodati valutu.

(EURACTIV.rs)

Izraelska valuta i obveznice nastavile su da opadaju iako je Banka Izraela zadržala svoju politiku referentne kamatne stope u ponedeljak, s investitorima zabrinutim zbog mogućeg eskaliranja sukoba s Hamasom i njegovog uticaja na ekonomiju.

Novi izraelski šekal pao je čak 0,2%, dostigavši 4,0649 dolara, što predstavlja njegov 11. uzastopni dan gubitaka - najduži takav niz od 1984. godine.

Odluka Banke Izraela da zadrži referentnu stopu na 4,75% usklađena je s prognozama gotovo svih ekonomista anketa koje je sproveo Bloomberg, kako je naznačeno u izveštaju objavljenom u ponedeljak. Ova odluka deo je napora političara da sačuvaju vrednost imovine zemlje, uključujući program intervencije na tržištu vredan 45 milijardi dolara. Uprkos projekcijama da će sukob ostati suzbijen, ažurirane projekcije iz Odeljenja za istraživanje Banke Izraela ukazuju na usporen rast ekonomije ove godine i sledeće.

Hasnain Malik, strateg iz Dubaija u firmi za istraživanje tržišta u usponu Tellimer, izjavio je za Bloomberg u ponedeljak:

"Postoji dilema u vezi s kamatnim stopama. Stvarna kamatna stopa je pozitivna [u iznosu od] 1%, a rat će naškoditi rastu, ali rat izaziva slabljenje valute. Održavanje stabilnih kamatnih stopa odgovor je na to.

Na kraju, napredak rata i koliko su šioki domaći politički jazovi kad i ako rat završi mnogo su važniji od odluka o kamatnim stopama za izraelske cene imovine."

Guverner Banke Izraela Amir Yaron, koji je nedavno izjavio da će ostati na svom mestu kako bi vodio ekonomiju u ratnim vremenima, rekao je na konferenciji za novinare u ponedeljak da očekuje brz oporavak izraelske ekonomije od trenutnog sukoba.

"Rizik u Izraelu porastao je... prvenstveno želimo da osiguramo da finansijski sistemi rade", rekao je Yaron. "Želimo stabilizirati finansijsku stranu jer će sigurno, ako tu postoje problemi, biti još veći problemi na realnoj (ekonomskoj) strani."

Umesto da smanji kamatne stope, Yaron je rekao da centralna banka preduzima korake koji deluju kao monetarna olakšanja, poput saradnje s bankama kako bi omogućila onima koji su pogođeni sukobom odložiti ili zamrznuti otplatu kredita.

"Tek kad stignemo do oporavka (nakon rata) možemo razmišljati o tome šta ćemo raditi s kamatnim stopama", rekao je. "Za sada, nesigurnost je vrlo visoka."

Osoblje Banke Izraela predviđa da će ključna kamatna stopa pasti u raspon od 4,0% do 4,25% u narednoj godini.

Od invazije palestinske militantne grupe Hamasa na južni Izrael 7. oktobra, banka je revidirala svoje projekcije rasta za izraelsku ekonomiju. Projekcija rasta za 2023. smanjena je s 3,0% na 2,3%, a za sledeću godinu prilagođena je s 3,0% na 2,8%.

Ove prognoze pretpostavljaju da će sukob ostati koncentrisan u južnom regionu blizu granice s Gazom tokom ostatka 2023. Međutim, trajanje sukoba, kao i mogući razvoji koji bi mogli obuhvatiti Hezbolah na libanskoj granici ili druge oblasti, mogli bi značajno promeniti ove procene, prema Yaronu.

Bajčarske opklade na šekelu su se povećale u poslednjim nedeljama, pri čemu je Deutsche Bank primetila prošle nedelje da su kratke pozicije protiv izraelske valute dosegle "ekstremne nivoe". Prema izveštaju Bloomb

erga od ponedeljka, premija zaštite od padova šekela u roku od mesec dana, u poređenju s osiguranjem od njegovih dobitaka, porasla je na 1,6%, dostigavši najviši nivo od avgusta, pokazali su rizikovni obrti.

Da bi sprečila dalje slabljenje šekela i obezbedila likvidnost na tržištu, Banka Izraela je najavila plan prodaje do 30 milijardi dolara u devizama i rekla da će ponuditi dolar likvidnost tržištu putem SWAP mehanizama do 15 milijardi dolara. SWAP mehanizmi su vrsta ugovora o terminskom poslu gde dve strane razmenjuju novčane tokove ili obaveze između dva različita finansijska instrumenta.

Od početka rata, šekel je izgubio gotovo 5% vrednosti u odnosu na američki dolar, a do sada je u 2023. godini pao za 15,15%.