ECB je saopštila da će 1. novembra započeti dvogodišnju fazu pripreme za digitalni evro, u kojoj će definisati pravila, izabrati svoje partnere iz privatnog sektora i obaviti određena testiranja i eksperimentiranja

ECB je saopštila da će 1. novembra započeti dvogodišnju fazu pripreme za digitalni evro, u kojoj će definisati pravila, izabrati svoje partnere iz privatnog sektora i obaviti određena testiranja i eksperimentiranja.

"Nakon dve godine, Upravni savet će odlučiti da li će preći na sledeću fazu priprema, kako bi se otvorio put za moguće buduće izdavanje i uvođenje digitalnog evra", saopštila je ECB.

Iako je odluka od srede mali korak u višegodišnjem projektu, ona postavlja ECB ispred ostalih centralnih banaka Grupe sedam (G7) bogatih zemalja i mogla bi predstavljati plan za druge koji će slediti, ocenjuje Rojters.

Brojne karipske zemlje i Nigerija već su pokrenule digitalne valute, dok su Kina i Švedska među onima koje su pokrenule pilot projekte. Ali, američki Fed, Banka Engleske i Banka Kanade oprezniji su u takvim projektima.

Digitalni evro će za većinu namera i svrha služiti kao i svaki drugi online novčanik ili bankovni račun, osim što će biti slobodan za korišćenje i garantovaće ga ECB, a ne privatna kompanija, što ga čini sigurnijim.

Izvor: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Ali projekat ima dosta kritičara, uglavnom bankara i regulatora koji strahuju da će oduzeti depozite komercijalnom sektoru, ali i nekih akademika, nadzornika privatnosti Evropske unije i nekih grupa potrošača.

"ECB do sada nije bila u stanju da jasno odredi dodatu vrednost digitalnog evra", rekao je Markus Ferber, nemački član Evropskog parlamenta iz konzervativne Evropske narodne partije.

Jedna od ključnih zamerki je da digitalna valuta može olakšati poslovanje komercijalnim bankama u vreme krize, a istovremeno pruža malo poboljšanja u odnosu na postojeće opcije.

Izvesno stvaranje konkurencije

ECB kaže da će digitalni evro stvoriti konkurenciju na tržištu plaćanja, kojim dominiraju američke kompanije za kreditne kartice. Kako bi ublažila zabrinutost u vezi sa komercijalnim bankama, ECB je rekao da će postaviti gornju granicu koliko digitalnih evra svaki pojedinac može posedovati, verovatno u rasponu od 3.000 evra.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno rekao da bi digitalne valute trebalo da imaju skroman uticaj na monetarnu politiku izvan kriznih vremena i objavio vodič za centralne banke.

Baš kao i sa fizičkim gotovinom, korisnici će moći da obavljaju manja vanmrežna plaćanja u digitalnim evrima, a ECB je rekao da neće pohranjivati ​​lične podatke o pojedinačnim transakcijama.

Digitalni euro će distribuirati ECB, kao i komercijalne banke i dobavljači digitalnih novčanika. Biće dostupan samo stanovnicima eurozone i njenim građanima u inostranstvu, što se odnosi na zabrinutost zbog masovnog usvajanja u zemljama u kojima je lokalna valuta slaba. 

Prema istraživanju Banke za međunarodna poravnanja, centralne banke koje predstavljaju jednu petinu svetske populacije verovatno će izdavati vlastite digitalne valute u naredne tri godine.

Mnogi od ovih projekata se razvijali oko 2019. godine, kada je Facebook najavio planove za uvođenje digitalne valute, koji su potom odbačeni.

Ali porast stabilnih e-kovanica, kripto tokena podržanih u određenoj meri tradicionalnim valutama, dao je novi podsticaj digitalnim valutama centralne banke, ili CBDC-u u financijskom žargonu.

(EURACTIV.rs)