Predlog Zakona o budžetskom sistemu koji je Vlada usvojila i poslala Skupštini na odlučivanje predviđa da se zabrana zapošljavanja u javnom sektoru produži do 31. decembra 2026. godine.

Važeće zakonsko rešenje predviđa da kontrola zapošljavanja u javnom sektoru važi do kraja ove godine i podazumeva da budžetski korisnici mogu da zaposle do 70 odsto onih koji napuštaju javni sektor, bez saglasnosti Vladine Komisije. Za svako dodatno zapošljavanje im treba dozvola Komisije. Broj zaposlenih na neodređeno ne sme da bude više od 1 odsto veći nego na kraju 2020. godine.

Prema Fiskalnom savetu, država produžava zabranu zbog toga što nije uspela da stvori operativne preduslove da se pređe na decentralizovan sistem upravljanja kadrovima, kroz sistematizacije, na osnovu analiza svih delova javnog sektora.

„Preterano oslanjanje na ovu meru nesporno ostavlja trajne negativne posledice na kvalitet rada važnih segmenata državnog sektora", ocenjuje Fisklani savet i upozorava da Poreska uprava recimo nema dovoljno inspektora što može biti jedan od razloga smanjene naplate PDV-a. Međutim, Poreska uprava nije jedina koja uveliko funkcioniše sa deficitom stručnog kadra.

Ozbiljnih manjkova imaju i inspekcijske službe, kojima kada se izuzmu poreski i inspektori zaštite životne sredine, nedostaje oko 500-1.000 ljudi.

Prema podacima Fiskalnog saveta, u zdravstvu, u kome je bilo izvesnog povećanja broja zaposlenih, važni delovi sistema nastavljaju da funkcionišu sa manjkom medicinskog osoblja.

Univerzitetski klinički centar Srbije, zapošljava 8.100 ljudi, što je 20 odsto manje neko što je predviđeno sistematizacijom.

U Ministarstvu zaštite životne sredine je na kraju 2022. godine po svim osnovama bilo radno angažovano 414 ljudi, što je za petinu manje od sistematizatijom predviđenih 514 stalno zaposlenih.

Fisklani savet ističe da je stvarni manjak verovatno višestruko veći jer bi postojeća sistematizacija morala da se proširi zbog usklađivanja sa EU direktivama.

„Ovi problemi odavno zahtevaju hitnu intervenciju države, ali to ne samo da se godinama ne dešava, već izostaju čak i konkrentni planovi da se oni adresiraju", stoji u oceni Fiskalnog saveta.

Zabrana zapošljavanja uvedena je u decembru 2013. godine, kao iznuđeno rešenje koje imalo za cilj da zauzda nekontrolisano kretanje mase plata i donese brze budžetske uštede.

Zabrana iz 2013. godine bila je rigoroznija. Javnom sektoru je bila potrebna dozvola Vladine Komisije za svako zapošljavanje, a mogli su da zaposle jednog radnika tek kada ode njih pet.

Prvobitni je planirano da zabrana traje dve godine, do kraja 2015. godine.

(EURACTIV.rs)