Aleksandar Nikolić, počasni konzul Republike Srbije u Izraelu i direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu o saradnji ove dve zemlje.
Aleksandar Nikolić, počasni konzul Republike Srbije u Izraelu i direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu govorio je za specijalno izdanje EURACTIV-a - 75 godina diplomatskih odnosa Srbije i Izraela - o odnosu dve zemlje i mogućnostima za izvoz.
Koji su ciljevi Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu?
Premda prioritet rada Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu ostaje na proaktivnom doprinosu umrežavanja srpskog inovativnog eko-sistema sa izraelskim, fokus je i na pospešivanju izvoza i sistematičnom apliciranju naših proizvođača na tendere ove bliskoistočne zemlje, konačno na dodatnim i još obimnijim investicijama.
Kolika je vrednost izvoza Srbije u Izrael i šta se sve izvozi?
Kontinuirano uvećanje našeg izvoza u Izrael, iako još uvek daleko od potencijala, sve je raznovrsnije. U 2022. visina izvoza dosegla je 65 miliona $, dok je u prva dva meseca tekuće godine zabeleženo uvećanje od 5,1 % u poređenju sa istim dvomesečjem lane. Vodeći izvozni proizvodi bili su: cigarete, proizvodi od gume, gasne turbine, hrana za životinje, transmisije, aromatizovana voda, frižideri, smrznuto voće, te ovce i koze. Izrael je izrastao u najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera naše zemlje na Bliskom istoku, a od zemalja bivše Jugoslavije Srbija je na drugom mestu po obimu izvoza u ovu mediteransku zemlju, posle Slovenije.
Kako je na odnose Izraela i Srbije uticalo obnavljanje direktnih letova između Beograda i Tel-Aviva?
Obnavljanje direktnih letova između aerodroma Nikola Tesla i tel-avivskog Ben-Guriona, prošle godine od strane izraelske Arkie, a od 6. aprila i Er Srbije, samo na području prestonice doveli su do dupliranja broja noćenja u poređenju sa prvih 4 meseca prošle godine -- približavajući se cifri od 10 hiljada, čime je Izrael ponovo najznačajniji bliskoistočni partner, a od van-evropskih zemalja na 4. mestu, posle Kine, SAD i Indije. Ovde je od dragocene pomoći bila saradnja sa kolegama iz Er Srbije, Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda, a koja se nastavlja još intenzivnijim tempom B2B sastanaka sa izraelskim putničkim agencijama i tur-operaterima, kao i planiranjem kulinarske prezentacije u Tel-Avivu, imajući u vidu nastupajuću sezonu godišnjih odmora, odnosno raspusta, te posebno jevrejskih praznika u septembru i oktobru. Deo putnika će koristiti Beograd kao konekciju za treće destinacije, a poslovnim ljudima dve zemlje omogućavanje direktnog leta, nešto dužeg od 2 ipo sata znači zaista mnogo.
Ono što je, međutim, neuporedivo izraženije, jesu ulaganja Izraelaca u našu zemlju, koja su od 2010. dostigla impozantnih 59,6 milijardi $, pri čemu se po nekretninama mogu izdvojiti vetropark u Kovačici i livnica u Adi. Od raznih vidova upošljavanja naših softverskih stručnjaka, treba pomenuti i poslovne jedinice otvorene u Beogradu od strane Playstudios-a i Elementor-a. Ovde svakako treba dodati inicijative i kooperaciju sa Ambasadom Države Izrael u Beogradu na polju obnovljivih izvora energije i inovativnih tehnologija prečišćavanja otpadnih voda.
Kakve su mogućnosti za izvoz u Izrael?
Koristim priliku da pozovem proizvodne kompanije širom Srbije da se upoznaju sa sveobuhvatno povoljnijom klimom za izvoz u Izrael. Izrael je perspektivno rastuće tržište zemlje pozitivnog prirodnog priraštaja, finansijski kredibilno, a koje usled nesnosne skupoće života već drugu godinu za redom proširuje podsticanje mere, poput nultih carinskih stopa i dramatičnog pojednostavljivanja standarda uvoznih zahteva. Posebno mi je zadovoljstvo da mogu da ažuriram da su 1. juna objavljeni dekreti kojima se proširuje spisak trajno oslobođenih tarifnih brojeva od carinskih dažbina, kao i onih kojima se produžava prošlogodišnja suspenzija na različite vremenske periode, počev od kraja tekuće godine do 31. maja 2028.
Jedan od značajnijih primera za našu izvoznu industriju jesu gume za automobile, autobuse i kamione. Time je prošlogodišnja kampanja poznata kao "Nulta carina" produžena za dodatnih 5 godina. Kada govorimo o prehrambenoj industriji, nastavlja se, u najvećoj meri, dokidanje carina u šest etapa, tokom 5 godina, zaključno sa 2027, pri čemu je neophodno podsetiti na zahtevno kašrut (košer/kosher) certificiranje, posebno kada se radi o proizvodima koji nisu biljnog porekla. U svakodnevnom radu izraelski uvoznici mi se, takođe, obraćaju u potrazi za dodatnim, alternativnim proizvođačima, u nameri da prošire konkurenciju, snižavajući cene i oslobađajući se zavisnosti.
Šta Izrael preduzima kako bi regulisao i podstakao uvoz i izvoz?
Izrael kontinuirano ažurira uredbe o uvozu i ublažava zahteve za predtransportno testiranje i dokumentaciju za najveći deo proizvoda, ne uključujući prehrambene, koji podležu obaveznim standardima. Početkom 2021. Ministarstvo privrede i industrije Izraela donelo je novu uredbu o uvozu i izvozu, prema kojoj je započeto reklasifikovanje značajnog dela sopstvenih obaveznih standarda i ublažavanje klasifikacije uvoznih grupa.
Inače, u Izraelu postoji 500 obaveznih standarda (isključujući standarde za prehrambene proizvode) na koje ovaj regulatorni režim utiče, a podeljeni su u četiri uvozne grupe prema potencijalnim rizicima koje proizvodi predstavljaju za potrošače. Standardi grupe 1 pokrivaju proizvode sa najvišim potencijalnim rizikom, pri čemu će samo 150 standarda ostati u njoj, dok će ostali biti reklasifikovani u grupe 2,3 i 4. Suština je referisati se na postojeći izvoz u zemlje EU, UK ili SAD, te po prvoj pošiljci zaključivati dokumentaciju samo deklaracijom.
Ovim dodatno apelujem na naše izvoznike da se upoznaju sa ovim stimulansima, a jerusalimsko Predstavništvo PKS im stoji na punom raspolaganju za sve predmetne provere i sagledavanja, pružanje dodatnih i prikupljanje informacija, te pomoć na terenu, kao i adekvatna reklamiranja njihovih proizvoda. Predstavništvo PKS u Izraelu će, svakako, nastaviti sa predmetnim ažuriranjima koristeći mrežu regionalnih PK, te dovodeći u njih izraelske eko-sistemske prezentore koji će se blagovremeno pripremati na bazi upita i dostavljenih poteškoća sa kojima se susreću zainteresovani privredni subjekti širom Srbije.
(EURACTIV.rs)
