Posao nege starih osoba je sve traženiji u Nemačkoj, ali stručnjaci upozoravaju da stranci, kojih ima i iz Srbije, često ne znaju za šta su se prijavili niti imaju kvalifikacije.
Nemački sistem nege starijih osoba zavisi od radnika iz drugih zemalja, kojih po procenama stručnjaka u toj zemlji ima skoro 700.000, piše EURACTIV u okviru specijalnog izveštaja o radnicima u zdravstvu i migracijama.
Sve starija populacija u Nemačkoj zahteva više lica koja će je negovati, a pošto je u toku i kriza sa manjkom radnika, ta radna mesta popunjavaju stranci koji se doseljavaju u tu zemlju.
"Bez profesionalaca iz svih sektora zdravstva, rođenih u inostranstvu, nemački zdravstveni sistem bi bio na ivici kolapsa, što je pokazala pandemija kovida 19", navedeno je u izveštaju Ekspertskog veća o integraciji i migraciji.
Više od 4,2 miliona ljudi radi u nemačkom sektoru zdravstva i nege, i oko 690.000 njih nije rođeno u Nemačkoj. Stranaca ima u svim medicinskim profesijama, ali je njihov procenat najveći u oblasti nege starijih osoba - čak 25% njih su stranci.
Najveći broj starijih Nemaca zahteva negu kod kuće, a ne u ustanovi kao što je starački dom. Ali pošto je broj tradicionalnih domaćinstava sa više generacija u opadanju, potražnja za dodatnim osobljem je porasla.
Nega starijih - zakonska "siva zona"
Najveća grupa migranata u nemačkom zdravstvenom sistemu, dakle, deluje u "sivoj zoni" kada je zakon u pitanju. Doseljavaju se u kuće osoba koje će negovati, i novac dalje šalju svojim porodicama u zemlji porekla.
Tačan broj nije poznat, ali se procenjuje da u takvom aranžmanu radi između 300.000 i 700.000 stranaca.
Često nemačke porodice od agencija dobijaju obećanje da će stranci negovati njihove starije rođake "24 sata dnevno". Ali, kako ukazuje Džastina Oblačevič iz ustanove "Fer mobilitat", to čak nije ni moguće sa pravne strane. "Fer mobilitat" je kancelarija sponzorisana od strane nemačke vlade i sindikata, koja pomaže radnicima u ovakvoj situaciji.
Na papiru, radnici bi trebalo da imaju legalno zaposlenje. Ali u realnosti se odvija potpuno druga situacija.
"Ta stvarnost se živi, ali se ne beleži nigde", upozorila je Oblačevič.
Radnici imaju ugovore koji pokrivaju radno vreme od 30 do 40 sati nedeljno, ali se od njih zapravo očekuje da budu dostupni 24 sata dnevno, za slučaj da se nešto nepredviđeno dogodi. Po zakonu, ti sati morali bi da se računaju kao radno vreme i morala bi da ih pokriva makar minimalna dnevnica, ali se to u praksi ne događa.
Dolaze iz Poljske, ali i Srbije i Ukrajine
Najviše zaposlenih u kućama u Nemačkoj su žene starije od 50 godina, poreklom iz centralne i istočne Evrope. Dolaze iz Poljske, Rumunije i Slovačke, ali i Srbije i Ukrajine.
"Ove brojke dokazuju obrazac migracije zdravstvenih i radnika iz sfere nege, najveći broj njuh dolazi iz zemalja koje su se Evropskoj uniji pridružile posle 2004, ili iz zemalja koje još uvek nisu u EU", rekla je Oblačevič.
Za razliku od radnika u staračkim domovima, koji moraju da dobiju priznanje kvalifikacija da bi mogli da se zaposle, radnici u kućama starih Nemaca često nemaju nikakve kvalifikacije za posao koji obavljaju.
"Problem je u činjenici da se od njih ne traže kvalifikacije, što znači da proces regrutovanja može da traje svega par dana, i nemaju nikakvu medicinsku obuku. Često i ne znaju šta mogu da očekuju od takvog posla zbog čega brzo dolazi do preteranog napora", upozorila je ona.
Nemački sistem dugoročnog osiguranja podržava ovu praksu. Ako starija lica imaju određena zdravstvena stanja kao što je demencija, porodica može da bira između smeštanja u dom, ili isplate između 300 i 900 evra mesečno, što se smatra novcem za obezbeđivanje nege kod kuće. Ekspertski savet navodi da 80% njih bira da se o starijima brine kod kuće, te uzima novac kojim potom direktno plaća agenciji koja dovodi radnike. Najveći deo novca, takođe, ostaje agenciji umesto da se prosledi radnicima. Oblačevič je ovakvu praksu nazvala diskutabilnom i podvukla da ona podržava poslovni model koji je takođe pod znakom pitanja.
(EURACTIV.rs)