Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešenal objavio je izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu. Kao dva ključna događaja u 2022.godini, u Izveštaju su navedeni rat u Ukrajini i gušenje protesta u Iranu.
Amnesti je u Izveštaju objavio stanje u 156 zemalja napominjući da je prošle godine došlo do novih, obnovljenih i dugotrajnih sukoba, koji su uzrokovali užasne tragedije, a neki od njih bili su ratni i zločini protiv čovečnosti.
"Širom sveta, vlasti su nastavile svoju žestoku represiju nad univerzalnim slobodama. Ekonomske krize dovele su do naglih poskupljenja hrane i goriva i povećanog pritiska na zdravstvene i druge socijalne usluge. Najteže pogođeni su najmarginalizovaniji, a nejednakost je porasla. Žene, devojke i LGBT osobe su se suočile sa rodno zasnovanim nasiljem i diskriminacijom. Izveštaj Amnesti internešenela 2022/23 povezuje ova pitanja na globalnom i regionalnom nivou", piše u izveštaju.
Dalje u dokumentu naglašava se ''snažan odgovor Zapada na agresiju Rusije na Ukrajinu u oštroj suprotnosti sa žalosnim nedostatkom smislenih akcija kada se radi o teškim kršenjima od strane nekih od njihovih saveznika, uključujući Izrael, Saudijsku Arabiju i Egipat''.
Ističu se i ''dvostruki standardi širom sveta i neuspeh međunarodne zajednice da se 2022. godine ujedini oko dosledne primene ljudskih prava i univerzalnih vrednosti''.
U izveštaju o Srbiji, Amnesti podvlači pretnje nezavisnim novinarima i ugrožavanje slobode medija. Takođe, govori se i o ekološkim aktivistima koji su se tokom protesta suočili sa prekomernom upotrebom sile.
Kada je reč o socijalnoj pomoći, ističe se Zakon o socijalnim kartama, kojim se uvodi algoritam za utvrđivanje uslova za dobijanje socijalne pomoći. NVO su ga osporile pred Ustavnim sudom, tvrdeći da algoritam predstavlja rizike za ljudska prava.
Navodi se i skoro udvostručen broj migranata. Prenatrpanost cenatara za azil i izbeglice, ocenjen je kao potencijalni rizik po zdravlje, dok se broj nezvaničnih kampova povećao.
Po pitanju nestalih lica, u Izveštaju se navodi da se na Kosovu više od 1,600 ljudi vodi kao nestalo. Fond za humanitarno pravo pozvao je vlasti u Beogradu i Prištini da obezbede ''pun pristup državnim arhivama i traže efikasniju saradnju na otkrivanju nestalih osoba''.
Po pitanju rasne diskriminacije i obrazovanja, Amnesti je takođe zabeležio nepravilnosti u Srbiji.
Naime, opštinska uprava za obrazovanje u periodu 2012-2013. rasno je diskriminisala troje dece tako što ih je odvajala u posebna odeljenja za Rome, Aškalije i Egipćane. Time je prekršila njihovo pravo na obrazovanje.
(EURACTIV.rs)