Posle glasanja u Narodnoj skupštini krajem januara, zeleno svetlo Senata bila je poslednja faza ove istorijske odluke o upisu prava žene na abortus u Ustav Francuske
Francuski senatori su u sredu naveliko glasali za (267 za, 50 protiv) da se u ustav unese zagarantovana sloboda žena "da pribegnu dobrovoljnom prekidu trudnoće". Posle glasanja u Narodnoj skupštini krajem januara, zeleno svetlo Senata bila je poslednja faza ove istorijske odluke o upisu prava žene na abortus u Ustav Francuske.
"Obećao sam da ću slobodu žena da imaju abortus učiniti nepovratnom upisom u Ustav. Posle Narodne skupštine, Senat je preduzeo odlučujući korak, što pozdravljam", reagovao je Emanuel Makron posle ishoda glasanja.
Francuska bi bila prva zemlja u Evropi, ali i širom sveta, koja je unela abortus u ustav, a premijer Gabrijel Atal ocenio je ovo kao "zaštitu koju dugujemo svim ženama i priznanje njihovog prava da slobodno raspolažu svojim telima".
Ideja o ugrađivanju prava na abortus u francuski ustav pojavila se nakon što je američki Vrhovni sud poništio Roe protiv Vejda u junu 2022. i porasta određenih pokreta u Evropi koji nastoje da ograniče pravo na abortus i kontracepciju.
Ali, sa desničarskom većinom u Senatu, njegovo odobrenje nije bilo prihvaćeno. U januaru je njen predsednik Žerard Larše rekao da je protiv te mere, tvrdeći da ne misli da je abortus ugrožen u Francuskoj.
"Neki od vas ne žele da uvoze debate sa druge strane Atlantika. Ali, nema potrebe ići tako daleko. Primeri Poljske i Mađarske u Evropi trebalo bi da budu dovoljni da vas ubede", rekao je senatorima Erik Dupon-Moreti, francuski ministar pravde u govoru pre glasanja.
Doktor Alvaro Bermejo, generalni direktor Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo (IPPF), u saopštenju za javnost ocenio je ovu odluku kao istorijsku, kako za Francusku tako i za Evropu i svet.
Makron je najavio da će okupiti parlamentarce, poslanike i senatore u Kongresu na konačnom glasanju u ponedeljak, 4. marta. Potrebna je tropetinska većina, ali nema sumnje da će tako biti i nakon uzastopnih glasanja u Narodnoj skupštini i Senatu.
"Iako je abortus legalan u skoro svakoj zemlji u Evropi, zakonska ograničenja i barijere ostaju na snazi, i postoji prostor za poboljšanje širom kontinenta, uključujući i Francusku", rekla je Lea Hoktor, viši regionalni direktor za Evropu u Centru za reproduktivna prava u saopštenju za javnost.
U razgovoru za novinsku agenciju AFP, nekoliko konzervativnih senatora je reklo da se osećaju pod pritiskom da odobre amandman.
"Ako glasam protiv, moje ćerke više neće dolaziti kući za Božić", rekla je jedna žena koja je zamolila da ostane anonimna.
Debata o abortusu u Americi usijala se kada je Vrhovni sud ukinuo pravo na prekid trudnoće u junu 2022. godine. Od januara ove godine, 21 od 50 država u zemlji ima potpune ili delimične zabrane abortusa, a neke podrazumevaju oštre kazne za lekare i druge koji pomažu u pristupu proceduri.
Ustavni sud Poljske uveo je skoro potpunu zabranu abortusa u toj zemlji 2020. godine. Prekid trudnoće je sada dozvoljen samo u slučajevima silovanja ili incesta ili kada trudnoća ugrožava zdravlje ili život majke.
Kakva je situacija u Evropi?
Prema Centru za reproduktivna prava, globalnoj pravnoj zastupničkoj organizaciji, u svetu postoje 24 zemlje u kojima je abortus potpuno zabranjen. Među njima su Andora i Malta u Evropi, Salvador i Honduras u Centralnoj Americi, Senegal i Egipat u Africi, Filipini i Laos u Aziji.
Više od pedeset zemalja i regiona dozvoljava abortus samo kada je zdravlje žene ugroženo. Pojedini zakoni u ovim državama i svetskim regionima odnose se samo na fizičko zdravlje, dok drugi uključuju i mentalno zdravlje. Među njim su Libija, Iran, Indonezija, Venecuela, Niegerija.
Sedamdeset i dve zemlje – uključujući Francusku i Nemačku – dozvoljavaju abortus u skladu sa vremenskim ograničenjima gestacije – najčešće do dvanaeste nedelje trudnoće
(J.N./EURACTIV.rs)