Zadovoljstvo životom u Hrvatskoj ocenjeno je sa 6,8, što je niže od proseka EU, koji iznosi 7,1, ali i značajno niže od ocene kvaliteta života u Poljskoj i Rumuniji.
Zadovoljstvo kvalitetom života u Hrvatskoj je među najnižima u Evropskoj uniji. Prema podacima koje je u ponedeljak objavio Evrostat, Hrvati kvalitet života ocenjuju sa 6,8.
To je manje od proseka EU, gde građani kvalitet života ocenjuju sa 7,1.
Takođe, znatno je niža od ocene kvaliteta života u susednoj im Sloveniji, čiji stanovnici ocenjuju zadovoljstvo životom sa 7,5, što je iznad proseka EU.
Hrvatsku posebno treba da zabrine činjenica da je kvalitet života čak i u Rumuniji i Poljskoj ocenjen mnogo bolje nego u Hrvatkoj. Naime, u obe zemlje zadovoljstvo životom koje vode njihovi građani ocenjeno je sa 7,7.
Sličnu ocenu kvaliteta života dali su i Česi, 7,4. Među novim članicama - Estonci (7,2), Litvanci (7,1) i Slovaci (7,0) ne zaostaju mnogo za Poljacima i Rumunima.
Po oceni kvaliteta života, Hrvati su rame uz rame sa Letoncima. Mađari pokazuju nešto veći kvalitet života od Hrvata, 6,9, a Grci nešto niži, 6,7.
Bugari su najmanje zadovoljni kvalitetom života u EU. Prosečna ocena zadovoljstva životom u najnerazvijenoj članici EU je samo 5,6, pokazuju podaci evrostatičara.
Zadovoljstvo životom, odnosno kvalitetom života, ocenjuje se u rasponu od nula do 10, pri čemu ocena nula označava potpuno nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo životom.
Na procenu kvaliteta života ne utiče samo ekonomski i socijalni status, već i uzrast, stepen obrazovanja, porodica, materijalna situacija, postavljeni prioriteti i vrednosti pojedinca, kao i niz drugih faktora.
U osnovi, svaki skor veći od 6,0 može se smatrati dobrim jer pokazuje da je određeno društvo, generalno gledano, i dalje zadovoljno kvalitetom života koje vode pojedinci u njemu, odnosno da pozitivne, a ne negativne ocene kvaliteta života, preovladavaju u njemu. Sva društva u EU, sa izuzetkom bugarskog, spadaju u ovu kategoriju, navodi Evrostat.
Međutim, zabrinjava broj zemalja u kojima je nivo zadovoljstva životom niži od proseka Unije. U 2022. godini, na koju se odnose objavljeni podaci, u EU je bilo čak devet takvih.
Osim Hrvatske i Bugarske, u ovu kategoriju su još Portugalija, Slovačka, Mađarska, Letonija i Grčka, kao i Francuska (7,0) i Nemačka (6,5), što je manje nego u Hrvatskoj i tek nešto više nego u Bugarskoj.
Najzadovoljniji Austrijanci
S druge strane, Austrijanci pokazuju najviši stepen zadovoljstva kvalitetom života. Zadovoljstvo životom u toj zemlji ocenjeno je sa 7,9, što je najviša ocena u EU.
Za njima slede Poljska i Rumunija, kao i Finska, Belgija i Holandija. Slovenija i Danska, koje dele ocenu 7,5, rangirane su relativno visoko po kvalitetu života.
Italijani, koji svoje zadovoljstvo životom ocenjuju sa 7,2, i Španci koji kvalitet života ocenjuju sa 7,1, ne razlikuju se previše od Hrvata po kvalitetu života. Portugal je takođe tu, sa ocenom zadovoljstva životom od 7,0.
"Subjektivna procena"
"Ocene kvaliteta života u Poljskoj i Rumuniji ne treba da čude, jer te dve zemlje beleže zaista veliki napredak u EU. Poljska je jedina članica EU koja je svojevremeno izbegla recesiju, dok Rumunija beleži visoke stope rasta. Hrvatska, međutim, poslednjih godina ima i visoke stope ekonomskog rasta, a procena kvaliteta života u njoj znatno je niža nego u Poljskoj i Rumuniji. Budući da je procena zadovoljstva životom subjektivna i na nju utiču mnogi faktora, mogu samo da zaključim da postoji veliki raskorak između zvaničnih statističkih podataka, koji govore da smo napredovali, i osećanja prosečnog građanina, koji očigledno smatra da nismo dovoljno napredovali", kaže za Euractiv.hr nezavisni analitičar tržišta rada i ičnih finansija Predrag Bejaković.
On napominje da stanje na terenu ne navodi na zaključak da Hrvati žive onako loše kako obično misle. Istovremeno, podseća da plate poslednjih godina snažno rastu, a raste i potrošnja.
Stoga je slabu ocenu kvaliteta života najpre spreman da pripiše mentalitetu, odnosno uobičajenoj "kuknjavi " građana koji često nisu zadovoljni svojim životom i društvom u kojem žive.
"Mi smo kao ljudi tradicionalno pesimistični", ocenjuje Bejaković.
Kompletan tekst pročitajte na EURACTIV.hr.
(JA/EURACTIV.rs)