Poljoprivrednici su traktorima i kamionima blokirali glavne saobraćajnice, hiljade građana okupilo se oko ključnih vladinih institucija, pojedini sindikati su odlučili da podrže proteste
Nezadovoljni poljoprivrednici i radnici na ulicama, blokade glavnih saobraćajnica, obustava rada dela železnice, onemogućen normalan život – ovako bi u nekoliko reči mogla da se opiše Nemačka, gde je u toku najveći štrajk u posledatnoj istoriji ove zemlje.
Poljoprivrednici su traktorima i kamionima blokirali glavne saobraćajnice, hiljade građana okupilo se oko ključnih vladinih institucija, pojedini sindikati su odlučili da podrže proteste, pa se priključio i veliki broj radnika na ulicama, a od juče su i zaposleni u železnici počeli trodnevni štrajk.
Kako izgleda život u blokiranoj Nemačkoj, koja strana će prva da popusti, na koji način funkcionišu građani... za EURACTIV je govorio Igor koji godinama živi i radi u ovoj zemlji.
"Ona priča o praznim rafovima u prodavnicama nije istinita, bar ne za sada. Postoji mogući problem u snabdevanju nekih, ali daleko od toga da se "panično kupuje". Koliko vidim, ljudima za sad najveći problem pravi blokada puteva odnosno otkazivanje nekih polazaka vozova – traže alternative za odlazak na posao, kako da vode decu u školu", rekao je naš sagovornik za Euractiv.
Kako dalje priča, neki uspevaju sa "alternativnim putevima ka poslu", neki ne mogu jer rade u susednim gradovima. Pojedinačnih incidenata ima, "pucaju po šavovima" nervozni ljudi imaju svoje obaveze, a zbog blokade ne mogu da ih ispunjavaju, kaže nam, a u prilog tome pominje i pojedine konflikte pa i ozbiljnije napade na poljoprivrednike, koji su se mogli videti i na mrežama ili u medijima.
Najveći protest u posleratnoj istoriji, "nedelja besa" kako su nazvali ovu pobunu, počela je dizanjem glasa poljoprivrednika protiv odluke vlade o ukidanju subvencija za dizel. Oni su traktorima i kamionima stigli do Brandenburške kapije u Berlinu, pozicionirali su se i oko ključnih državnih institucija, blokirani su neki od glavnih saobraćajnica u Baden-Virtembergu, Severnoj Rajna-Vestfaliji, Saksoniji i Bavarskoj.
Dva dana kasnije i nemačke mašinovođe su započele (trodnevni)štrajk, a podršku su pružili i pojedini sindikati pa su na ulicama i randici drugih branši. Blokada mašinovođa izazvala je možda i ozbiljnije posledice jer obustava rada do petka može ozbiljno da poremeti dopremanje robe u Nemačku, ali i širom Evrope.
Da je "teško zbog nemogućnosti uobičajenog korišćenja saobraćaja" potvrđuju nam sagovornici i iz Minhena i Berlina. Ipak, kažu da se "za sada snalaze".
Šta traže poljoprivrednici, šta mašinovođe?
Poljoprivrednici štrajkuju protiv plana vlade da smanji subvencije za gorivo u okviru najavljenog prilagođavanja saveznog budžeta nakon što je sud doneo odluku da je vladin budžet za 2024. godinu nezakonit. To je bio jedan od povoda za pokretanje štrajka poljoprivrednika kojima su se priključili kamiondžije i železničari, zbog visokih putarina i niskih plata.
Tom odlukom vlade koja je donesena nakon što je Ustavni sud zabranio Saveznoj vladi da se zadužuje, nastala je "rupa" od 17 milijardi evra za brojne subvencije. Brisane su subvencije za nabavku dizela i uveden porez na sva poljoprivredna vozila, isti kao za putničke automobile, srazmerno snazi motora i potrošnji goriva.
Teški traktori i poljoprivredne mašine troše velike količine dizela i poseduju motore velike snage. Nemački poljoprivrednici smatraju da oruđe na koje su navikli ne sme da se stavi u istu ravan sa privatnim automobilima.
S druge strane, mašinovođe zahtevaju smanjenje radnog vremena sa 38 na 35 sati nedeljno za smenske radnike, kao i povećanje plata za 555 evra mesečno i jednokratni inflacijski kompenzacioni bonus od 3.000 evra. Nacionalna železnička kompanija Nemačke Dojče ban ponudila je fleksibilnije radno vreme u zamenu za smanjenje plate.
Kakav je stav nemačke vlade?
Nemačka vlada ne razmatra izmene svojih planova za postepeno ukidanje poljoprivrednih subvencija, uprkos protestu poljoprivrednika, izjavio je portparol tokom prvog dana protesta.
"U vladi ne razmišljaju o bilo kakvoj promeni planova. Vlada je ta koja na kraju mora da donese odluku i da sprovodi promene, koje ne mogu uvek da se dopadnu svima", izjavio je na konferenciji za medije.
(J.N./EURACTIV.rs)