Dok se procenjuje da je pola miliona ljudi u Srbiji na ivici siromaštva, Istraživanja pokazuju da gotovo četvrtinu hrane bacimo
Novogodišnja trpeza bila je 10 odsto skuplja nego prošle godine, što je povećalo broj onih koji su za praznike imali tek ono osnovno, piše RTS.
I zato, u vreme slavlja, ali i uopšteno, ekonomisti, ekolozi i sveštenstvo šalju iste poruke, da bi trebalo kupovati onoliko koliko nam treba, a da višak podelimo sa onima koji nemaju.
Marko Jovanović iz humanitarne organizacije "Radost na dar" kaže da njihova crkvena kuhinja obezbeđuje dnevno više od 2.000 obroka za sugrađane koji su u teškoj materijalnoj situaciji.
"Mnogi su bez krova nad glavom. Ko želi može da donira hranu koja je upakovana, konzervirana, svi znamo kako otprilike to treba da izgleda. To su i paketi ulja, brašna šećera, pirinča, pasulja", kaže Jovanović.
Procenjuje se da je u Srbiji pola miliona ljudi na ivici siromaštva, dok s druge strane, istraživanja pokazuju da četvrtinu hrane bacimo. Prema procenama, više od 35 hiljada ljudi se hrani u narodnim kuhinjama.
Katarina Žigić Blagojević iz Banke hrane ističe da se mora više voditi računa o potrošačkoj korpi, da se ne kupuje baš sve što je eventualno na sniženju.
U Srbiji se baci ili uništi 10 puta više hrane nego što se donira, a da bi prehrambene kompanije poklanjale više, potrebna je promena zakona.
Humanitarne organizacije zato navijaju da se u ovoj godini konačno ukine porez na donaciju hrane. U 20 zemalja EU je to urađeno i ove zemlje gotovo da nemaju problem sa bacanjem hrane.
Sve što je višak ili pred istek roka, kompanije doniraju narodnim kuhinjama ili drugim humanitarnim organizacijama.
Do 6. januara, ispred Hrama Svetog Save, kao i još 36 hramova u prestonici, biće podeljeno 60.000 badnjaka, a dobrovoljnim prilozima finansiraće se crkvene kuhinje. Mogu se doneti i topla odeća i obuća.
(M.A.EURACTIV. rs)