Nije bilo napretka u oblastima blagostanja, pristupa pravima i kvaliteta života mladih od 2018. godine, prema Indeksu napretka mladih, koji je predstavio Evropski omladinski forum.
Mladi se suočavaju sa mnogim izazovima kada pređu iz detinjstva u odraslo doba, rekla je predsednica Evropskog foruma mladih Marija Rodrigez Alkazar na prezentaciji u Centru lepih umetnosti Bozar u Briselu.
"Postoje i druge barijere, drugi izazovi sa kojima se suočavamo samo zbog vremena u kojem živimo. Na primer, pandemija koju smo doživeli pre nekoliko godina, ali i klimatska kriza, izazovi i pretnje našoj demokratiji, građanskom prostoru, digitalnoj revoluciji", objasnio je Rodrigez Alkazar.
Indeks napretka je sveobuhvatna analiza kvaliteta života mladih širom sveta od zemlje do zemlje, sa namerom da se pozabavi "hitnim potrebama mladih, ukloni barijere koje ometaju blagostanje i obezbedi resurse potrebne za formiranje pravednijeg društva".
Poređenja su napravljena između zemalja sa sličnim ekonomskim učinkom i bruto domaćim proizvodom (BDP) po glavi stanovnika, uzimajući u obzir političke specifičnosti svake od njih, kako bi se pružili sadržajniji rezultati.
Ukupna ocena je zasnovana na proceni "učinaka zemlje u tri ključne dimenzije: osnovne ljudske potrebe, osnova blagostanja i mogućnosti", objašnjava se na sajtu Indeksa.
Gde je nestao napredak?
Novi podaci pokazuju da je Evropa veoma malo napredovala u oblasti razvoja mladih od 2011. godine, a da se situacija u suštini pogoršala od 2018.
Velika Britanija je, zajedno sa Francuskom, Novim Zelandom, Australijom i Južnim Sudanom, među zemljama koje nisu napravile nikakav napredak u poslednjoj deceniji, dok je ceo evropski kontinent drugi najgori u svetu posle Severne Amerike.
Događaj u Bozaru nije bio fokusiran samo na predstavljanje Indeksa, već i na istraživanje razloga zašto Evropa – pored mnogih drugih mesta širom sveta – stagnira kada su u pitanju mere za poboljšanje kvaliteta života mladih.
EU i mladi ljudi
2022. je bila Evropska godina mladih, kao što je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom svog govora u septembru 2021. dok je govorila o stanju Unije.
Pošto je većina nadležnosti koje se tiču socijalnih pitanja i obrazovanja u okviru nacionalnog zakonodavstva, uprkos tome što EU organizuje događaje, dijalog i različite inicijative za mlade ljude, samo se malim delom deluje konkretnim zakonodavstvom koje je usmereno na mlade u Evropi.
Evropski parlament, na primer, periodično organizuje veliki događaj posvećen mladima, Evropski omladinski događaj, na kome delegati mogu direktno da razgovaraju sa zakonodavcima EU.
Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) je 11. oktobra otišao korak dalje, otvorivši svoja vrata mladima u okviru "Test EU mladih".
Prema njihovoj veb stranici, ovaj test je "alat za procenu uticaja koji osigurava da se mladi ljudi uzimaju u obzir kada EU odlučuje o novim politikama i zakonima".
EESC je institucija EU, koja je savetodavno telo Evropske komisije prilikom izrade zakonskih predloga.
(EURACTIV.rs)