Vozači kamiona koji prevoze robu širom Evrope započeli su štrajk glađu u Nemačkoj u okviru višenedeljne obustave rada, opisujući to kao svoju „poslednju nadu" kako bi skrenuli pažnju na eksploataciju za koju kažu da trpe.
To je najnovija faza akcije koju su sindikalni zvaničnici opisali kao „bez presedana", a u kojoj je oko 80 vozača postavilo kamp koristeći svoja vozila na servisnoj stanici na autoputu.
Verujući da njihovi poljski poslodavci neće reagovati na rastući očaj usred desetonedeljnog štrajka, neki od njih su prestali da jedu prošle nedelje.
Kamiondžije, uglavnom iz Uzbekistana i Gruzije, a nekolicina i iz Tadžikistana, Ukrajine i Turske, ponovo su tokom vikenda posle nekoliko dana počeli da uzimaju hranu, ali se sam štrajk nastavlja.
Vozači tvrde da im se plate ne isplaćuju redovno, po dnevnici od oko 80 evra, i da su im naplaćivani ogromni iznosi da bi uopšte mogli da preuzmu poslove. Kažu da se suočavaju i sa nehumanim uslovima kao što je izuzetno dug rad.
„Samo želim da mi se isplati novac koji sam zaradio", rekao je za AFP Roman Gujabidze, gruzijski kamiondžija koji leži ispod ćebeta u zadnjem delu svog kamiona, u servisnoj stanici u Grafenhauzenu, nedaleko od Frankfurta.
On je bio među onima koji su se pridružili štrajku glađu i rekao da je to njihova poslednja nada i dodao: „Nije se više ništa moglo uraditi".
Drugi vozač, Fajzulo Nematov, rekao je da je očajnički želeo da dobije novac koji mu duguju, kako bi mogao da ga pošalje za izdržavanje svoje žene, dece i starije majke kod kuće u Uzbekistanu.
„Ja sam jedini koji zarađuje", rekao je.
Širom Evrope
Vozači rade za nekoliko poljskih transportnih kompanija u vlasništvu grupe Mazur. Ali u saopštenju, grupa je insistirala na tome da su sve plate isplaćene „blagovremeno" i da su prošle nedavnu inspekciju koja nije utvrdila nepravilnosti u isplatama.
Firma je takođe nastojala da se distancira od pitanja naknada koje se plaćaju za dobijanje viza ili preporuka za posao, insistirajući da su vozači morali da se pozabave ovim „posredničkim" kompanijama čije su usluge koristili.
Na komentar da se vozači primoravaju da rade dugo, kazali su da „ne mogu da diktiraju vozačima sate dnevnog rada ili ograničenje slobodnih dana", dodajući da je to izbor kamiondžija.
Vozači prevoze robu za velike evropske kompanije, radeći u zemljama uključujući Nemačku, Francusku, Italiju, Austriju, Holandiju i Švajcarsku.
Dok primaju redovne male naknade za hranu, kamiondžije kažu da mogu mesecima da ne primaju plate, a kada ih prime, obično su niže nego što bi trebalo da budu.
Traže 500.000 evra za, kako kažu, neisplaćene plate.
Oni su izabrali da štrajkuju u Nemačkoj, a ne u Poljskoj, jer se osećaju sigurnije da preduzimaju akcije tamo, rekao je Edvin Atema, šef Fondacije za dužnu pažnju drumskog transporta, koja prati i bavi se kršenjem radnih standarda u Evropi.
Na istom mestu su ranije ove godine organizovali i uspešnu obustavu rada, doduše na kraći period.
'Totalno eksploatisan'
Takva akcija je „bez presedana“ u evropskoj transportnoj industriji, rekao je Atema.
„Za vozače je ovo psihički i fizički tako teško. Oni su došli ovde jer su potpuno eksploatisani, nisu dobili svoj novac, imaju problema kod kuće, ne mogu da prehrane svoju decu”, kazao je on.
Ističe zamršene lance snabdevanja koji brzo transportuju robu po bogatim evropskim tržištima, što, kažu kritičari, čini ranjivim one koji rade posao.
Skrivajući se iza drugih kompanija koje prevoze njihovu robu, poznate firme „pokušavaju da negiraju odgovornost za ovo", rekao je Atema.
„Osnovni uzrok je uvek to što ovo pitanje nema prioritet", rekao je on i dodao:
„Sve dok se roba premešta, nikoga nije briga kako se vozači eksploatišu".
Vozači i kompanije su se žalili jedni na druge, a tužioci potvrđuju da ispituju optužbe sa obe strane.
Vozači insistiraju da su na kraju lošeg tretmana - i njihova poruka je jasna.
„Uplatite nam naš novac, moramo da ga pošaljemo našim porodicama", rekao je vozač Nematov.
(EURACTIV.rs)