Fizički napadi, govor mržnje, diskriminacija, zabrane šetnji – deo su svakodnevnice s kojom se LGBT+ zajednica u Srbiji suočavala proteklih decenija. Istražujemo gde je ova zajednica danas.
Svake godine u septembru uoči Parade ponosa raspravlja se o pravima osoba koje organizuju šetnju i onih koji u njoj učestvuju, pripadnika LGBTQ+ zajednice. Slogan "Nismo ni blizu" koji ove godine obeležava Nedelju i Paradu ponosa sugeriše da oni sami nisu zadovoljni postignutim, iako se njihovi zahtevi svode uglavnom na, naizgled jednostavu - ravnopravnost.
Ko je kriv što se nikuda nije stiglo – pitanje je koje muči što pripadnike, što aktiviste koji se zalažu. Država, javno mnjenje, organizacije… Potencijalnih adresa je mnogo.
Kako za EURACTIV kaže Goran Miletić, direktor Beograd Prajda, glavnog organizatora, slogan "Nismo ni blizu" je poruka koja se šalje LGBT zajednici i javnosti, ali ne samo njima.
"Prvenstveno vlastima kako bi konačno počeli sa ispunjavanjem zahteva koji su često prepoznati i u Akcionim planovima resornih ministastava", kaže naš sagovornik.
Poštovanje ljudskih prava LGBT zajednice, upozorava Miletić uoči Prajda koji je najavljen za subotu (9. Septembar), u Srbiji je na prilično niskom nivou.
"U proteklom periodu je bilo naznaka da idemo u pravom pravcu. Bilo je promena koje su bile spore ali vidljive. Bilo je i nagoveštaja da ćemo dobiti nove zakone, a da će primena postojećih biti bolja. Međutim, svega toga gotovo da i nema i trenutno nema nikakvog napretka, dok su LGBT osobe i dalje žrtve nasilja i diskriminacije, a sve to dok država odbija da prizna životne zajednice u kojima žive", govori Miletić.
On, ipak, smatra da se mnogo toga promenilo ako se poredi 2023. Godina sa 2001. Kada je bio prvi pokušaj organizovanja Prajda il isa 2009. Kada je Prajd krenuo da se organizuje za stalno.
"Naprimer, 2001. godine, nismo imali gotovo nijedan zakon koji zabranjuje diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Vidljivost je bila taboo i odgovor na nju je bilo ogromno nasilje, a predstavnici institucija nisu želeli ni da razgovaraju da LGBT zajednicom. Do 2009. smo dobili dosta zakona koji prepoznaju seksualnu orijentaciju, kao i krovni zakon o zabrani diskriminacije, ali i tada je Prajd bio nemoguć, a institucije veoma neprijateljski nastrojene prema LGBT zajednici".
Asistencija Grada i policije
Od tada, kaže, Prajd je moguće organizovati uz asistenciju Grada i policije, kanali komunikacije postoje, doneseni su neki novi zakoni, a stigli smo i do usvajanja Zakona o istopolnim partnerstvima.
"Imamo Prajd info centar u centru Beograda, dobili smo organizaciju EuroPride uz podršku države itd. Međutim, praktični aspekti života se nisu promenili i nasilje, diskriminacije, negiranje životnih zajednica i rodnog identiteta LGBT osoba su i dalje svakodnevni.".
Miletić se dotakao i teme usklađivanja standarda sa Evropskom unijom
"Srbija ne može biti članica EU ako uporno odbija da donese zakone koji predstavljaju međunarodnu obavezu koja proističe iz presuda Evropskog suda za ljudska prava".
On je podsetio da je Prajd u Srbiji zabranjivan pet puta, a da iz toga, kako ističe, nismo ništa naučili.
"Iako su Slovenija, Hrvatska i Crna Gora legalizovali zajednice istog pola, u Srbije se to odbija bez ikakvog objašnjenja. Govor mržnje prolazi bez reakcije vlasti, a često i slučajevi napada koji su vidljivi u javnosti. Srbija će u toku evropskih integracija drastično morati da unapredi poštovanje ljudskih prava LGBT zajednice".
Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za EURACTIV da je Srbija poslednjih godina unapredila sistemsku zaštitu LGBT osoba izmenama više zakonskih akatara.
"Mogu da tvrdim da imamo dobar pravni okvir za ostvarivanje prava i zaštitu pripadnika ove zajednice od diskriminacije. Postojeći pravni okvir je u potpunosti usklađen sa međunarodnim standardima i pruža punu zaštitu od diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika. Veoma važan pomak u zaštiti LGBTI osoba učinjen je 2021. godine izmenama Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o zabrani diskriminacije".
Zaštitnik građana: Pripadnici LGBT nemaju sva prava
Ipak, Pašalić ističe da su pirpadnici LGBT zajednice i dalje izloženi diskriminaicji, govoru mržnje i napadima, ali i da ne mogu u potpunosti da uživaju sva prava zbog čega im je neophodna dalja insistucionalna podrška.
"Slučajevi pred Zaštitnikom građana su pokazali da se LGBTI osobe i dalje susreću sa pretnjama, predrasudama, napadima i nasiljem, ali i da se retko odlučuju da prijave ovakve situacije", kaže Pašalić za EURACTIV.
Pitali smo zaštitnika građana Srbije da prokomentariše slogan "Nismo ni blizu". Kako je podsetio, pripadnici ove zajednice jesu ravnopravni članovi, ali treba imati u vidu da je taj process dugotrajan, kako u Evropi, tako i u Srbiji.
"S obzirom da smo mi tradicionalno društvo, veoma sam zadovoljan dosadašnjim napretkom koji je ostvaren u poboljšanju položaja i zaštiti LGBTI zajednice u Srbiji. Kao društvo, po pitanju ostvarivanja prava LGBTI osoba i u borbi protiv diskriminacije imamo određene zajedničke izazove - da razvijamo toleranciju prema različitostima od najranijeg životnog doba, ali i da ohrabrimo pripadnike ove zajednice da se oslobode straha i da ostvaruju svoja prava, a mi da im u tome pružimo podršku, pre svega institucionalnu", smatra Pašalić.
Ono što institucija Ombudsmana može da uradi na ovu temu je da svojim preporukama, mišljenima i zakonodavnim inicijativama sugeriše nadležnim organima koje su promene potrebne.
"Tako su na osnovu preporuke Zaštitnika građana izmenjene diskriminatorne odredbe pa sada LGBT osobe mogu da budu donori jajnih ćelija i embriona. Pozivam i apelujem još jednom na sve pripadnike LGBTI populacije da se bez straha obrate instituciji Zaštitnika građana u vezi sa bilo kojim problemom koji imaju", zaključio je Pašalić.
Iz Ministarstva za ljudksa i manjinska prava za EURACTIV ističu da su pripadnici LGBT populacije prepoznati kao jedna od društvenih grupa u posebnom riziku od diskriminacije.
"Pored diskriminacije, koja se naročito ogleda u aktima govora mržnje, pripadnici LGBT populacije imaju problema i kada je reč o ostvarivanju prava u oblasti porodičnopravne zaštite ali i u drugim oblastima u kojima se pojedina prava ostvaruju na osnovu porodičnog statusa. Postoji i problem osoba koje su rođene sa nedefinisanim polnim karakteristikama u pogledu određivanja njihovog pola, kako u medicinskom tako i u pravnom smislu", kažu nam iz resornog ministarstva.
Šta vlast može da uradi?
Na pitanje kako vlasti mogu doprineti stvaranju unkluzivnijeg okruženja za LGBT osobe u Srbiji, Ministarstvo kaže:
"Radi rešavanja ovako složenih pitanja potrebno je ukazivati na ključne izazove i rizike tokom čitave godine, što Ministarstvo i čini. Svakako da je učešće na događajima u okviru Nedelje ponosa važan gest podrške i Ministarstvo je prethodnih dana već ostvarilo više učešća a neka su u planu da se realizuju u danima pred nama. Ipak, suštinsko poboljšanje položaja pripadnika LGBTI zajednice u Srbiji iziskuje daleko kompleksniji vid angažovanja. U tom smislu, bilo bi značajno dodatno osnažiti institucionalne mehanizme za zaštitu ljudskih prava kao što su resorno ministarstvo, nezavisna tela ali i sudovi", navode oni.
Slogan "Nismo ni blizu" Ministarstvo tumači kao ocenu da država još uvek nije dostigla nivo pune ravnopravnosti.
"Ministarstvo ostvaruje saradnju sa organizacijama koje se bave zaštitom prava LGBTI osoba i imamo razumevanje za insistiranje na aktuelnosti pitanja LGBTI osoba. Nastojimo da dođemo do konačnog zakonodavnog okvira kojim bi se uredilo pitanje istopolnih zajednica, ali u tom procesu moramo imati atmosferu uzajamnog poštovanja, saradnje i razumevanje svih aktera, predstavnika države, organizacija civilnog društva, političkih stranaka, institucija, medija. Za uspešno okončanje ovog posla moramo biti saveznici, jer je to dobro za naše društvo", zaključuju iz Ministarstva za ljudksa i manjinska prava.
(EURACTIV.rs)