Tumačenje da li je abaja religiozna odeća ili nije u središtu je kontroverze, kao i tumačenje principa sekularizma od strane francuske levice.
Zabrana abaje u školama, koju je najavio francuski ministar obrazovanja Gabrijel Atal, istakla je podele levice oko sekularizma i njegove primene, dok je radikalna levica obećala da će tu odluku doneti pred sud.
Preporod, stranka predsednika Emanuela Makrona, desnica i krajnja desnica, pozdravili su zabranu nošenja abaje, širokih dugačkih haljina koje nose neke muslimanske žene, u francuskim školama. Zabranu je objavio Atal na francuskoj televiziji TF1 u nedelju uveče (27. avgusta).
Koordinator levičarske partije Nepokorna Francuska Manuel Bompar oštro je kritikovao vladinu odluku u utorak ujutro na TV kanalu France 2, najavljujući da će je njegova poslanička grupa osporiti pred Državnim savetom, najvišim francuskim administrativnim sudom.
Za Bompara, "ova uredba je u suprotnosti sa Ustavom, opasna je, okrutna". Zabrana abaje "će rezultirati diskriminacijom mladih žena, posebno mladih žena muslimanske veroispovesti", dodao je on.
"Religiozni autoriteti muslimanske veroispovesti kažu da abaja nije verska odeća", rekao je Bompar, koji je dodao da "sekularizam mora biti faktor mira i jedinstva", ali će se sada "koristiti za stigmatizaciju određene religije".
Bompar je takođe upozorio na poteškoće u razlikovanju između „religijske odeće i mode".
Članice stranke Evropske ekološke partije, poslanice Sandrin Ruso i Sandra Regol, kritikovale su zabranu kao kontrolu nad ženskim telima.
Versko ili modno odevanje?
Sekularizam u Francuskoj proizilazi iz člana 1. Ustava zemlje, koji kaže da je Francuska "nedeljiva, sekularna, demokratska i socijalna" republika, a osnivački tekst principa se smatra zakonom iz 1905. koji razdvaja crkvu i državu.
Ovim zakonom je uspostavljena neutralnost francuske države u pogledu svih religija, koja se proteže na određena javna mesta, uključujući škole. Zakon je 2004. godine zabranio upadljive verske simbole u školama.
Tumačenje da li je abaja religiozna odeća ili nije u središtu je kontroverze, kao i tumačenje principa sekularizma od strane francuske levice.
Gradonačelnik Monpeljea, socijalista Mišel Delafos, pozdravio je ovaj korak kao "veoma važan signal koji svi moraju prihvatiti", jer su svi verski simboli zabranjeni u školama i "nema mesta verskom prozelitizmu". Komunistički lider Fabijen Rusel takođe je pozdravio uspostavljanje jasnog pravila.
Dok se prvi sekretar Socijalističke partije Olivije For suzdržavao od komentara o tom pitanju, Ema Rafovic, predsednica Mladih socijalista i izabrana predstavnica u Parizu veruje da je "republikanska i sekularna škola utočište i mora ostati mesto emancipacije", i protivi se nošenju verske odeće u školama.
Sofi Bine, generalna sekretarka CGT-a, drugog po veličini sindikata radnika u Francuskoj, osudila je vladinu komunikaciju u utorak ujutro, ali je rekla da je za zabranu odeće. Međutim, prema njenom mišljenju, ministar je "koristio ovu temu da bi izbegao glavne probleme", odnosno nedostatak nastavnika.
"Što više pričamo o tome, to više povećavamo fenomen, time se samo podstiče nošenje abaje", upozorila je ona.
Istraživanja javnog mnjenja su pokazala da je velika većina (77%) Francuza protiv toga da se učenicima i studentima dozvoli da nose abaju ili fes, prema anketi IFOP-a objavljenoj u junu. Ovaj procenat je još veći među nastavnicima - 80%, pokazala je studija objavljena u novembru. Da abaja ima verski karakter smatra 68% nastavnika.
Većina levičarskih pristalica je takođe protiv ove tradicionalne odeće u školama, sa 60% onih koji su za radikalnu levicu (LFI) i Zelene, i 75% pristalica socijalista.
(EURACTIV.rs)