Arheološko otkriće, odnosno nedavno objavljena studija o njemu, možda ukazuje na nešto što ne znamo o prvim stanovnicima Amerike.
Tri džinovske kosti lenjivca pronađene u skloništu Santa Elina u centralnom Brazilu su verovatno izbušene i polirane ljudskom rukom da bi se koristile za lični ukras - verovatno kao privesci, pokazuje najnovija studija.
Privesci, za koje se smatra da su stari između 25.000 i 27.000 godina, su najstariji poznati lični ukrasi otkriveni u Americi i jedini za koje se zna da su napravljeni od džinovske kosti lenjivca u arheološkim zapisima, prema paleontologu Thais Pansani, glavnoj autorki nova studije o artefaktima. Ona je postdoktorski istraživač u oblasti ekologije i prirodnih resursa na Federalnom univerzitetu u Sao Karlosu u Brazilu.
Tri privezka od kostiju lenjivca bila su među hiljadama osteoderma, koštanih ploča ugrađenih u kožu lenjivca slične ljusci oklopnika, pronađenih u skloništu u stenama koje je pripadalo izumrloj vrsti džinovskog lenjivca poznatog Glossotherium phoenesis. Na sajtu se takođe nalazi kamena umetnost životinjskih i čovekolikih oblika, iako je tačna starost panela naučnicima još uvek nejasna.
Stvorenje iz ledenog doba bilo bi teško oko 600 kilograma, veće od većine današnjih mrkih medveda. Dok se smatralo da je G. phoenesis bila relativno mala vrsta džinovskog lenjivca, neke drevne vrste lenjivca bile su toliko velike da su njihove fosilizovane jazbine sada pećine u južnom Brazilu kroz koje ljudi mogu da prođu.
Viši autor studije Mirian Pacheco, profesor i istraživač u Laboratoriji za paleobiologiju i astrobiologiju na Federalnom univerzitetu u Sao Karlosu, rekla je da artefakti „predstavljaju veoma sugestivan oblik privezaka, uglavnom zbog poliranja i lokacije rupe. "
Tim je analizirao tri modifikovana i nemodifikovana osteoderma i izveo eksperimente na nekim od fosilizovanih kostiju i njihovom najbližem modernom analogu, armadilo osteodermima, da bi razumeo kako su privesci napravljeni, objasnili su naučnici. Mikroskopski tragovi su otkrili da ih je ispolirala ljudska ruka pre nego što su kosti fosilizovane.
Pačeko je rekla da veruje da ljudi i džinovski lenjivci koegzistiraju na tom mestu. Biljožder sa dugim kandžastim rukama dizajniranim za kopanje, stvorenje koje ne bi lovilo ljude.
Iako su imale slab metabolizam, bile su okretne životinje koje su hodale pretežno četvoronoške, iako su mogle da ustanu, uglavnom da bi uzimale hranu sa drveća.
Analiza sedimenta i kostiju
Privesci nisu direktno datirani jer istraživači nisu želeli da oštete izuzetno retke artefakte.
Međutim, Pansani je rekla da je tim datirao drugi materijal, sediment, ugalj i druge džinovske kosti lenjivca, iz istog sloja gde su pronađeni artefakti.
„Svi ovi datumi se slažu sa godinama starosti između 27.000 i 25.000 godina, tako da možemo zaključiti da je starost artefakata u ovom rasponu", rekao je Pansani.
Severna i Južna Amerika su bili poslednji kontinenti koje su naseljavali savremeni ljudi, ali tačno kada je to počelo je tema koja je podelila arheologe. Mnogi stručnjaci su skeptični da su ljudi naseljavali Ameriku pre 16.000 godina, navodi studija.
Međutim, nedavni dokazi, uključujući otkriće fosilizovanih ljudskih otisaka u Novom Meksiku 2021. godine koji datiraju od 21.000 do 23.000 godina, sugerišu da su ljudi stigli u Južnu Ameriku ranije nego što se mislilo.
Međunarodni tim naučnika nedavno je predstavio novi način za ekstrakciju drevne DNK iz koštanih artefakata na neinvazivan način. Istraživači su primenili pionirsku tehniku na probušenom jelenjem zubu pronađenom u pećini u Rusiji koji se verovatno nosio kao privezak. Analiza je otkrila pol nosioca i druge intrigantne detalje.
Za novu studiju, tim nije razmatrao mogućnost pokušaja da izvuče genetski materijal iz privezaka od kostiju lenjivca.
„Istražujemo neke procese koji se odnose na fosilizaciju i vremenske uslove koji su možda izazvali neke zamene u kostima.
Ako zaključimo da je materijal dobro očuvan, onda bi ovo mogla biti dobra ideja", zaključili su naučnici.
(EURACTIV.rs)