Da li u društvu nešto može da se promeni, ukoliko se ne promenimo mi i način na koji se govori u javnosti, naročito nakon događaja u zemlji u poslednjih mesec i po dana?
Koje su institucije, organizacije i udruženja koje bi trebalo da rade na prevenciji nasilja, diskriminacije, govora mržnje? Za EURACTIV, o ovoj temi govorili su stručnjaci.
Početkom juna, obeleženo je četrdeset dana od masovnih pucnjava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca i Smedereva. U međuvremenu je Srbiju uzdrmao još jedan slučaj ubistva žena, čime je broj žrtava femicida od početka godine došao do 19 izgubljenih života.
Atmosfera u zemlji nakon dva masovna ubistva i pojedinačih slučajeva femicida protkana je optužbama, ali i narativom koji samo produbljuje traumatičnu situaciju u kojoj se Srbija našla.
Tome itekako doprinose izveštavanja pojedinih medija o ovim događajima koji umesto da deluju objektivno i profesionalno, pribegavaju nepriličnim tekstovima zarad klikova i lajkova.
Miloš Đajić iz Centra modernih veština za EURACTIV kaže da je potrebno generalno smanjiti stepen nasilja i produbljivanje podela koje postoje u društvu. On smatra da jedino kohezivna Srbija ide u pravcu razvoja i dobrih uslova za život svih, a ne samo nekih.
“Druga stvar je da određeni mediji prestanu da šire paniku, strah, nasilje i tendenciozno plasiraju vesti koje nisu utemeljene na činjenicama . Promocija kodeksa od strane novinarskih udruženja, ali i nezavisnih strukovnih tela kao što je Savet za štampu, može biti jedan od načina. Ključno je poštovanje odluka i preporuka Saveta za štampu. Ne može klik više da bude ispred profesionalizma i uspostavljenih pravila. Mediji moraju da vrate obrazovnu funkciju u svoj rad“, pojašnjava on.
Đajić smatra da narativ u društvu može da se menja i kroz obrazovanje, koje je bilo i ostalo ključna alatka za promene u jednom društvu, kako kroz istoriju, tako i danas.
„Informisanje i učenje sa ciljem promene ponašanja je važan segment rada svake vlasti koja želi izgradnju društva u kom svako može da realizuje sve svoje potencijale i talente. Mediji su tu ključni, ali i sve druge institucije su važne. Crkva recimo može mnogo toga da uradi u smislu podizanja svesti o važnosti tolerancije, različitosti i razumevanja drugog i drugačijeg. Sportski klubovi su tu da u ekstremnim situacijama kakve su utakmice vaspitaju sportiskinje i sportiste šta je fair play i poštovanje uspeha boljeg. Kulturni programi su isto tako važni i ne bi smeli da budu usmereni na produbljivanje podela i promovisanje nasilja i netolerancije”, podvlači on za EURACTIV.
Đajić napominje da ne možemo očekivati ništa bolje, ukoliko se ne menjamo, jer kako kaže i društvo i narativi se menjaju i konstituišu.
“Ključno je da postoje dobra volja i jasan pravac kakvo društvo želimo. Meni se čini da toga nema, da mi lutamo i nikako da se kao društvo dogovorimo kakvo društvo želimo, kakve vrednosti promovišemo i kojih granica se držimo. Ključna promena mora biti promena narativa promocije i odobravanja nasilja. Nasilje u našoj traumatizovanoj zemlji je ogroman problem koji trpe svi koji su u nekom trenutku slabiji. A svako od nas je u nekom trenutku slabiji. Zbog toga je ovo jedna od važnih promena koje moraju da se dese. Tu je uloga medija ogromna ali i svih drugih aktera koji mogu da pomognu”, zaključuje Đajić.
Jelena Višnjić, direktorka feminističkog kulturnog centra BeFem za EURACTIV kaže da je njihov tim kreirao Feminističku medijsku deklaraciju.
“Kao preliminarni korak, navele smo pre svega podsticanje poštovanja novinarskog kodeksa i sankcionisanje njegovog kršenja obraćanjem institucijama nadležnim za medije. Važno je kontinuirano kroz različite obrazovne programe unapređivati kompetencije novinara/novinarki i urednika/urednica u cilju povećanja rodne osetljivosti izveštavanja i eliminisanja diskriminatornih i mizoginih medijskih sadržaja. Uprkos otporima šire javnosti, javnim istupima predstavnika Srpske pravoslavne crkve ne odustati od promocija rodne ravnopravnosti, posebno u doslednoj primeni rodno senzitivnog jezika. Deklaracija navodi da izveštavanje o ženama, kao i manjinskim i marginalizovanim grupama, mora biti zasnovano na poznavanju i razumevanju fenomena, kritičkom mišljenju i medijskoj pismenosti, naspram tržišno i komercijalno orijentisanih sadržaja. Neophodno je da budemo upoznati sa potrebama marginalizovanih društvenih grupa kako bi medijski sadržaji odgovarali realnim potrebama društva, bez uspostavljanja hijerarhijskih odnosa među nama“, kaže ona.
Višnjić dodaje da se promena narativa u društvu realizuje kroz zastupanje i poverenje u nauku i činjenice, naspram autoritativne promocije nenaučnih stavova, predrasuda, koje su našle svoje mesto u obrazovnom sistemu i digitalnim prostorima.
„Potrebno je da imamo politike i aktere koje se zalažu za socijalnu pravdu i blagostanje svih, jer je politička volja i sistemska intervencija ključna za promenu postojeće paradigme. Sfere poput obrazovanja ili sudstva direktno zavise od sistemskih rešenja, ali treba naglastiti i odgovornost profesionalaca zaposlenih u institucijama u očuvanju ličnog i institucionalnog integriteta“, kazala je direktorka BeFema.
Prema njenim rečima, svedoci smo da žene koje govore, žene koje odluče da podignu glas protiv rodnog i institucionalnog nasilja i ukažu na iskustva uznemiravanja ili zlostavljanja, bivaju izložene javnom progonu i napadu konzervativnih grupa i pojedinaca.
„Državne institucije, koje bi trebalo da im pruže zaštitu, često postaju saveznice nasilnika kroz odsustvo kaznene politike i nedostatak spremnosti za prevenciju i sistemski rad na suzbijanju nasilja i diskriminatornih praksi. Ne možemo da očekujemo ništa dok u javnom i medijskom prostoru govore zagovornici ideologija koje otvoreno pozivaju na mržnju i nasilje nad svima koji su drugačiji. Ono što nama ostaje je stvaranje medijske i šire slike u kojoj će se čuti glas žena. Feministkinje decenijama upozoravaju na problem nasilja i posedovanje oružja kao rizik da do femicida dođe, ali do sada to nije bilo u preteranom fokusu javnosti, jer su žrtve bile žene. Takođe, važno je fokusirati se na proizvodnju i promociju medijskih sadržaja koji promovišu jednakost, žensku politiku i feminizam“, zaključuje Višnjić.
Ako trpite nasilje, kontakt telefoni Savetovališta protiv nasilja u porodici (SOS telefon i sigurna kuća) su:
0900-011-011, besplatan poziv, radnim danima od deset do 19 časova
011 2769-466, radnim danima od deset do 19 časova
062304-560, od 19 do deset časova
Hitni pozivi za prijavu nasilja u porodici mogu se izvršiti na broj 0900-100-600 od 00 do 24 časa, besplatnim pozivom.
(EURACTIV.rs)