Među zabranjenim knjigama je više naslova koji se dotiču nasilja i zlostavljanja, zdravlja i blagostanja, ili tuge i smrti.
Trilogija Filipa Pulmana iz 1990-ih "Njegova mračna tkanja" bila je osporavana u SAD kada je prvi put objavljena. Sada je zabrana knjiga za decu i omladinu eskalirala do neviđenih razmera, prenosi BBC.
Nadaleko cenjeni roman fantastike Filipa Pulmana "Severna svetlost" nalazi se na šestom mestu u anketi "100 najboljih dečijih knjiga svih vremena" koju je sproveo BBC Culture, a ovaj autor nalazi se vrhu liste najboljih pisaca.
Ipak, kada je prvi put objavljen u SAD 1996. godine, roman - poznat u SAD kao "Zlatni kompas" i prva knjiga u trilogiji "Njegova mračna tkanja" - bio je u nekim delovima Amerike čak i zabranjen.
"Severna svetlost" je osvojila Karnegijevu medalju za dečiju književnost u Velikoj Britaniji 1995. godine, a Pulman je 2019. godine proglašen vitezom i dobio je nagradu "Džej Em Beri" 2019. godine.
Ipak, pogled na svet predstavljen u "Severnoj svetlosti" i ostatku trilogije - koji neki smatraju ateističkim - bio je previše za neke glasne manjine u Americi. Lista zabranjenih knjiga Američkog bibliotekarskog udruženja (ALA) iz 2008. označila je naslov kao drugu knjigu koja se najviše osporava u zemlji, uz prigovore Katoličke lige. U stvari, cela trilogija je izazvala ogorčenje u nekim delovima SAD, dok je u Velikoj Britaniji kolumnista Piter Hičens izjavio da je Pulman bio „anti-Klajv Stepls Luis, onaj kojem bi se ateisti molili, kada bi se molili".
Zabrana "Severne svetlosti" mogla bi se smatrati činom pre cenzurisanja knjiga iz „moralnih" ili verskih razloga. Sada je zabrana i osporavanje knjiga u SAD eskalirala na nivo bez presedana. ALA je dokumentovala neuporediv broj prijavljenih problema u vezi sa knjigama 2022. godine - kod više od 2.500 naslova, što je najveći broj pokušaja zabrane knjiga od kada je ALA počela da prati podatke o cenzuri pre više od 20 godina. Među tim naslovima su knjige za mlade na teme kao što su rasa, rod i seksualnost.
„Na kraju krajeva, pokušaji zabrane knjiga su pokušaji da se ućutkaju autori koji su prikupili ogromnu hrabrost pričajući svoje priče", kaže zpredsednica ALA Lesa Kananiopua Pelajo-Lozada:
„Većina knjiga kojima se ljudi protive su ili o LGBTQ+ pojedincima ili o osobama koje nisu belci. Te knjige su na policama biblioteke jer neko u zajednici želi da ih čita. Posao bibliotekara je da omogući pristup tim autorima i pričama, bilo da odražavaju iskustvo čitaoca ili rasvetljavaju nepoznatu perspektivu".
Ona dodaje: „Amerikanci uživaju u slobodi izražavanja i slobodi da se bave izražavanjem drugih. Možemo da biramo knjige i ideje kojima želimo da se bavimo, ali ne možemo da odlučujemo šta naši susedi mogu da čitaju i misle. Ne ućutkujemo priče koje nam se ne sviđaju."
"Pokret za zabranu knjiga pokreće glasna manjina koja zahteva cenzuru", kaže Kejsi Mehan, direktorka PEN America projekta "Sloboda čitanja".
"Ove školske godine videli smo efekte novih državnih zakona koji cenzurišu ideje i knjige u javnim školama, što predstavlja proširenje pokreta o zabrani knjiga koju su 2021. pokrenuli lokalni građani i zagovaračke grupe. Ovi napori su deo tekuće kampanje širom zemlje za podsticanje anksioznosti i besa sa ciljem suzbijanja slobodnog izražavanja u javnom obrazovanju."
Zabrane su se desile u 32 države, što je pogodilo četiri miliona dece i mladih. Među zabranjenim knjigama je više naslova koji se dotiču nasilja i zlostavljanja, zdravlja i blagostanja, ili tuge i smrti.
Razlozi koje navode protivnici uključuju „propagandu rodne ideologije", „prihvatanje trans ideologije koja predstavlja napad na devojke/žene", „nedolično polno ponašanje", „upotrebu droge/alkohola", „LGBTQ sadržaj", „nasilno" , „protiv policije", „rasista", „opscena", „pedofilija", „zlostavljanje".
„U poslednjih 10 do 13 godina, LGBTQ knjige su postale veoma eksplicitne", rekla je Dženifer Pipin, majka sa Floride i osnivačica organizacije "Mame za slobodu". Zabrinutost zbog LGBTQ knjiga nije homofobija, rekla je, već je nastala zbog "eksplicitne" prirode tekstova.
Cenzura i senzibilitet
„Dok su oni koji zabranjuju knjige manjina stanovništva, oni su glasna manjina... i organizovana, odlučna da nametne svoju volju na svim nivoima vlasti", kaže autor Džonatan Evison. Evisonov roman "Lawn Boy", o mladom meksičko-američkom radniku baštovanu koji se bori da se probije u radničkom Sijetlu, sedmi je na listi zabranjenih knjiga ALA. „Stoga, veoma je važno da budemo vredni i organizovani u našim naporima da odbranimo slobodu govora."
„Oni koji su za zabranu knjiga napravili su neku vrstu liste ciljanih knjiga i uvredljivih pasusa iz svake knjige", Dejv Egers, autor najnovijeg romana „za sve uzraste", "The Eyes and the Impossible". Egers je posetio Rapid Siti u Južnoj Dakoti, nakon što je njegov roman "Krug" zabranjen u tamošnjim srednjim školama, a svi primerci uništeni.
Džordž M. Džonson, čiji memoari "Svi dečaci nisu plavi" govore o dečaštvu i adolescenciji iz perspektive kvir crnog dečaka, pridružio se 17. Maja PEN America, izdavaču Penguin Random House, nekolicini drugih autora i roditeljima dvoje dece, kako bi podneli tužbu na Floridi za borbu protiv okruga koji je uklonio knjige, kršeći prvi i 14. amandman, i traži da se knjige vrate na police školske biblioteke gde im je mesto.
„Ono što mi daje nadu", kaže Džonson, „je da je većina zemlje protiv zabrane knjiga, kao i činjenica da zabrane aktiviraju studente da se bore za svoja prava da imaju knjige. I da mi pobeđujemo u mnogo okruga i da knjige ostaju na policama. Mi smo organizovani i spremni da nastavimo ovu borbu koliko god bude potrebno. Štaviše, zabrana knjiga nije sprečila izdavače da dozvole još više pisanja. Na kraju će biti biti toliko priča da ih ne možete sve zabraniti."
"Najplavlje oko" dobitnice Nobelove nagrade Toni Morison, priča je koja istražuje uticaje rasizma na psihu mlade devojke, i treća je na listi ALA knjiga sa najvećim izazovima. Morison je jednom objasnila da je naslov knjige inspirisan crnom prijateljicom iz detinjstva koja joj je sa 11 godina rekla da se dve godine molila za plave oči. „Ova vrsta rasizma boli", rekla je Morison.
"Ovo nisu linč i ubistva. Ovo je unutrašnji bol. Misao koja me navodi da sa užasom razmišljam o brisanju glasova drugih, nenapisanim romanima, pesmama koje su šaputane ili progutane iz straha da ih ne čuju pogrešni ljudi, zabranjenim jezicima koji cvetaju u podzemlju, pitanjima esejista koja izazivaju autoritet, a koja se nikada ne postavljaju, neodigranim predstavama, otkazanim filmovima - ta pomisao je noćna mora. Kao da se čitav univerzum opisuje nevidljivim mastilom", zaključuje Morison.
(EURACTIV.rs)