Kada odluče da ostanu u drugom stanju, žene se neretko suočavaju sa gubitkom posla. Uz to, prisutan je i porast femicida poslednjih godina. EURACTIV.rs je istraživao probleme sa kojim se suočavaju žene u Srbiji.
Žene u Srbiji su diskriminisane kako na poslu, tako i u drugim sferama. Iako su brojnije od muškaraca, teže dolaze do zaposlenja, a za iste pozicije su manje plaćene. Žena se retko gde nalazi na nekoj rukovodećoj poziciji, a u njihovom vlasništvu je svega 25 odsto imovine u Srbiji. Kada odluče da ostanu u drugom stanju, neretko se suočavaju sa gubitkom posla. Uz to, prisutan je i porast femicida poslednjih godina, a ove probleme sa kojim se suočavaju žene u Srbiji istraživao je EURACTIV.rs.
Na dan kada je u Beogradu u petak, 12. maja izvršen 18. po redu femicid ove godine u Srbiji, u glavnom gradu se održava "Pro-life" konferencija o podršci zabrani abortusa. Ova konferencija je povezana sa organizacijom "Savez za život", kojoj su u fokusu povećanje prirodnog priraštaja i smanjenje broja abortusa.
Femicid, potenciranje zabrane abortusa uz iznošenje lažnih podataka, lošiji finansijski status, nepoštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava - samo su neki od problema sa kojima se susreću žene u Srbiji.
Kako za EURACTIV.rs objašnjava Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra (AŽC), okolnosti koje dovode do ubistva žena uvek su u stavu onoga ko to učini jer smatra da ima pravo da oduzme život drugoj osobi.
„Ove godine su tri femicida bila motivisana istovremenim vršenjem krivičnog dela krađe, što nismo imale ranijih godina, kao npr. što smo prošle godine imale dva slučaja femicida u slučajevima u kojima su i žrtva i nasilnik prethodno duži niz godina živeli u inostranstvu", kaže Macanović.
Ona dodaje da je tokom 2022. godine povećan broj ubijenih ženskih osoba (26) u u odnosu na 2021. godinu (21).
"Takođe je povećan broj slučajeva u kojima je nasilje bilo prijavljeno pre nego što se desilo ubistvo - u sedam slučajeva, u odnosu na pet u 2021. godini. U sedam slučajeva učinioci su nakon ubistva izvršili samoubistvo, i u isto tolikom broju su pokušali samoubistvo. U 13 slučajeva femicid se desio u gradovima, od kojih sedam na teritoriji grada Beograda. Sedamnaest ubijenih žena su bile starosti od 44 do 65 godina", dodaje Macanović.
U slučaju femicida koji je izvršen u sredu, 10. maja u Novom Sadu, žrtva je prijavila policiji učinioca, kome je izrečena hitna mera zabrane prilaska i kontaktiranja, u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.
„Kao što sam naslov zakona kaže, u pitanju je najblaža mera koja nekome može da se izrekne, i predviđena je da se izriče onima koji su početnici u nasilju, odnosno tamo gde postoji nizak ili srednji rizik od ponavljanja nasilja. Za nas je teško da poverujemo da ako je tužilastvo imalo informacije da je učinilac pretio ubistvom, da ima oružje u legalnom posedu, da radi u prodavnici oružja, da je lovac i da će mu oružje, i nakon oduzimanja onog koje je bilo u njegovom legalnom posedu, biti dostupno, da u ovom slučaju nije procenjeno da se radi o visokom riziku od nastupanja teške telesne povrede ili ubistva žrtve i da ovom učiniocu tužilastvo nije odredilo zadržavanje do 48h, a zatim predložilo da sud odredi meru pritvora do 30 dana. Što bi rekla zamenica tužioca koja je Koordinatorka za radno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilastvu u Beogradu, to je kao da date aspirin pacijentu obolelom od kancera.
I u ovom slučaju, kao i slučaju ubistva Sanje M. u Pirotu, mere koje su bile preduzete od strane Osnovnog javnog tužilaštva su bile blage i nedelotvorne u odnosu na rizik od ubistva u kome se nalazila I.R.", dodaje Macanović.
Podaci za region pokazuju da od najmanje 106 žena koje su ubijene u porodično-partnerskom odnosu tokom 2020. i 2021. godine, skoro polovina je ubijena u Srbiji (46), zatim u Albaniji (21), Bosni i Hercegovini (16), Severnoj Makedoniji (10), Kosovu (devet) i Crnoj Gori (četiri).
„Svaka druga žena je ubijena od strane supruga ili partnera u njihovoj zajedničkoj kući/stanu, dok je četvrtina žena ubijena u svojoj kući/stanu koji nije delila sa učiniocem. Žene u starosnoj grupi od 46 do 55 godina su najčešće žrtve femicida, dok je među ubijenima svaka peta žena bila mlađa od 30 godina, i svaka peta žena bila starija od 60 godina. U 61% slučajeva ubistva žena su se desila u gradovima, uprkos dostupnosti opštih usluga podrške koje pružaju javne ustanove, kao i specijalizovanih usluga podrške i pomoći koje pružaju ženske organizacije", kaže Macanović.
Na pitanje EURACTIVA da li se u Srbiji počini više femicida u odnosu na Evropu, ona objašnjava:
"Na primer, ove godine su u Italiji do sada ubijene 22 žene, što je više nego u Srbiji, ali kada se taj broj pogleda u odnosu na broj stanovnika koji je najmanje deset puta veći nego u Srbiji, onda možemo zaključiti da je prevalenca femicida u Srbiji mnogo veća. Prevalenca se računa na 100.000 stanovnika", objašnjava Macanović.
Zabrana abortusa i reproduktivno zdravlje žena
U petak, 12. maja, BeFem je u beogradskom Medija centru organizovao vanrednu konferenciju za novinare pod nazivom "Činjenicama protiv laži - stanje reproduktivnog zdravlja i prava žena u Srbiji", sa ciljem skretanja pažnje na proverene informacije i činjenice o značaju i posledicama dostupnog abortusa po zdravlje i život žena, kao i moguća sistemska rešenja u procesu poboljšanja položaja žena.
Milena Vasić, advokatica YUCOM-a i jedna od govornica na konferenciji objašnjava za EURACTIV.rs kako je u srpskom zakonodavstvu regulisan abortus.
„Ne volim tu terminologiju „pravo na abortus". Mi ovde govorimo o slobodi odlučivanja o rađanju. U porodičnom zakonu to je regulisano tako da majka odlučuje slobodno o rađanju deteta, a u Ustavu formulacija je malo nesrećna, nažalost - svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju deteta, ali opet to podrazumeva da majka u čijem telu se dešava čitav proces začeća, odlučuje o tome da bude, ili da ne bude majka. Znači, odučivanje o rađanju podrazumeva i odlučivanje o nerađanju deteta", kaže Vasić i dodaje da je „zabrana abortusa primoravanje na rađanje".
„Mi ovde govorimo o jednoj situaciji u kojoj niko ne govori o ekonomskim, socijalnim, radnim i zdravstvenim pravima žena, već samo o zabrani da se ženama dozvoli izbor da rode decu. Mislim da je to jako opasan narativ koji vodi sužavanju svih osnovnih ljudskih prava žena, ne samo prava da odlučuje o rađanju, i to je jedan poseban način nehumanog i nečovečnog tretiranja žena.
U svojim odlukama Evropski sud za ljudska prava, u onim državama koje su imale apsolutnu zabranu abortusa, to proglašava da nije u skladu sa Konvencijom (o ljudskim pravima, prim. aut.) jer žena mora imati makar neki minimum izbora, naročito ako joj je ugroženo zdravlje", objašnjava Vasić.
Evropski sud za ljudska prava se više puta izjašnjavao o ovom pitanju.
„Evropski sud se ne izjašnjava direktno kako države treba da regulišu ovo, ali postavlja neki minimum standarda i upravo ono o čemu sam pričala - da pravo na život deteta postoji samo u odnosu na pravo i interes majke i da je izvedeno iz prava i interesa majke, pa su u tom smislu i donošene odluke. Takođe, kada se odlučivalo o pravu na život naspram prava na lični i porodični život majke u svim pojedinačnim slučajevima, Evropski sud je vagao i sprovodio test srazmernosti koje od ova dva prava preteže. Od države do države zavisi kako će to da reguliše, ali potpuna zabrana abortusa nije u skladu sa Konvencijom", kaže Vasić.
Malo je poznat podatak do kojeg je „Centar za mame" došao - da je više od 60 posto žena koje su u Srbiji izvršile abortus već ostvareno kao majke.
„Ta brojka od 60 i nešto posto za Srbiju je, zapravo, vrlo slična čitavom svetu. U čitavom svetu 60 do 70 posto žena koje imaju abortuse su žene koje su već rodile, odnosno žene koje su mame. O tome se u čitavom svetu ne priča na taj način. Kada pričamo o abortusu, uglavnom pričamo o „razuzdanoj tinejdžerki" koja ne zna kako da sebe zaštiti i ima gomilu polnih odnosa. Na taj način, lako je demonizovati „razuzdanu tinejdžerku", teško je demonizovati mamu, odnosno nekoga ko već ima decu, jer kakav će to naslov da bude: „Majka dvoje dece imala abortus"? To nije nešto što privlači pažnju javnosti, a aktivisti za zabranu abortusa se trude na sve načine, pa i na ovaj, da privuku pažnju. Tako da žene koje imaju abortus su žene koje znaju kako je biti mama, žene koje pravilno znaju da procene svoje kapacitete da li mogu da imaju još dece, i žene koje donose odluku prvo - u skladu sa svojim pravima, a drugo - u skladu sa svojim mogućnostima", kaže za EURACTIV.rs Jovana Ružičić, direktorka „Centra za mame".
Na osnovu iskustva ovog centra, Ružičić smatra da bi mnogo toga pre zabrane abortusa trebalo da se reši u Srbiji, kada je u pitanju unapređenje položaja žena.
„Spektar stvari koji treba da se popravi da budu bolje nego što jesu je „od kolevke, pa do groba" - od toga da su žene koje u reproduktivnom dobu su radno diskriminisane, vrlo često protivzakonito su im postavljena pitanja koja ne bi smela da im se postavljaju, do toga da često gube poslove kada ostanu u drugom stanju i da iz porodilišta izlaze sa traumom za čitav život. Možda brojka koja je na mene najviše ostavila utisak je da svaka deseta ne želi nikada više da bude mama, samo zbog iskustva u porodilištu", dodaje Ružičić.
„To su žene koje se vraćaju na gore pozicije, često na manje plate, nažalost i na otkaze posle porodiljskog. One jesu zakonski zaštićene godinu dana, ali samo tih godinu dana - posle toga, nema više. I vrlo su česta iskustva, sa kojima se mi susrećemo, da su žene izgubile posao. A onda su to žene od kojih i partner, i društvo, i svi živi očekuju da, kada se dete razboli, ona bude ta koja uzima slobodne dane, kada je bilo šta potrebno, njena karijera je ta koja trpi, pa onda to vodi do toga da ona ima manja primanja, a to vodi do toga da finansijski zavisi od partnera, pa onda posledično to vodi do toga da možda ostane u nekom odnosu koji je ne zadovoljava, jer ne može sama da se „pokrije", i tako dalje. Nema dovoljno vrtića, škole više nisu dovoljne da deca nauče sve što treba da nauče, vrlo često su neophodni privatni časovi, vođenje na dodatne edukacije i tako dalje. A na sve to živimo u vremenu koje je postavilo apsolutno nerealne, neostvarive standardne od roditelja. 'Roditelji' u Srbiji znači često 'mama'", zaključuje Ružičić.
(EURACTIV.rs)