Plan je „bez presedana" i „ima za cilj da direktno podrži, novcem EU, jačanje naše odbrambene industrije za Ukrajinu i za našu sopstvenu bezbednost", rekao je Tijeri Breton, komesar EU za unutrašnje tržište i odbrambenu industriju.
Evropska komisija treba da u sredu (3. maja) iznese plan za povećanje kapaciteta evropske industrije za proizvodnju municije na milion godišnje, rekli su zvaničnici EU dok se Unija bori da naoruža Ukrajinu i popuni svoje zalihe.
Svojim Zakonom o podršci proizvodnji municije (ASAP), Evropska komisija želi da podstakne evropsku odbrambenu industriju da investira u povećanje svojih proizvodnih kapaciteta, bilo da se radi o komponentama za lance snabdevanja, mašinama ili osoblju.
Plan je „bez presedana" i „ima za cilj da direktno podrži, novcem EU, jačanje naše odbrambene industrije za Ukrajinu i za našu sopstvenu bezbednost", rekao je Tijeri Breton, komesar za unutrašnje tržište i odbrambenu industriju.
Evropska industrija „danas ne može da zadovolji bezbednosne potrebe Ukrajine i naših zemalja članica. Ali ima potencijal da to učini", rekao je Breton.
Ovaj potez je treći nivo plana sa tri koloseka koji je EU predložila u martu za jačanje podrške Ukrajini i zalihama zemalja članica, uključujući i nastojanje da se poveća proizvodnja municije na kontinentu.
Godišnja proizvodnja
„Uveren sam da ćemo u roku od 12 meseci moći da povećamo naš proizvodni kapacitet na milion artiljerijskih granata godišnje u Evropi", rekao je Breton novinarima.
Prema procenama zemalja članica, Ukrajina koristi oko 60.000-210.000 artiljerijskih granata mesečno, dok ih Rusija ispaljuje oko 600.000-1.800.000 - deset puta više.
Ukrajinski partneri se takođe suočavaju sa industrijskim izazovom u proizvodnim kapacitetima, da proizvode municiju i opremu za borbu.
„Da bismo podržali Ukrajinu u vrlo kratkom roku, moramo da nastavimo da ih obezbeđujemo iz naših zaliha. Ali takođe moramo da promenimo prioritet trenutne proizvodnje i usmerimo je na Ukrajinu kao prioritet", rekao je Breton.
Proteklih nedelja, Breton je obišao odbrambenu industriju EU, posetivši 11 zemalja članica - Bugarsku, Francusku, Češku, Slovačku, Poljsku, Rumuniju, Italiju, Švedsku, Sloveniju, Hrvatsku i Grčku - a planira da poseti i Nemačku i Španiju u narednim danima.
„Kada je u pitanju odbrana, naša industrija sada mora da pređe na režim ratne ekonomije", rekao je Breton novinarima nakon svoje „turneje".
Diplomate iz nekih zemalja EU sumnjaju u sposobnost Evrope da proizvede dovoljno granata, ali zvaničnici u Briselu insistiraju da ona može dostići cilj.
Evropska odbrambena industrija je bila oprezna u ulaganju u njeno povećanje, pošto narudžbine zemalja članica ostaju neizvesne na duži rok, a samim tim i investicije.
Budžet EU za sufinansiranje
Bretonov privremeni jednogodišnji plan ulaganja predlaže korišćenje 500 miliona evra iz budžeta EU za finansiranje povećanja proizvodnje municije - od artiljerijske municije do proizvodnje raketa.
Proći će se kroz ubrzanu proceduru koju će usvojiti svi zakonodavci u julu, a izvršna vlast EU se nada i da će završiti pregovore o zajedničkom fondu za podsticaj nabavke oružja (EDIRPA).
Brisel kaže da bi taj novac obezbedio do 60 odsto sufinansiranja za odabrane projekte, a zemlje članice ili kompanije bi morale da plate drugi deo.
Finansiranje će dolaziti iz dva izvora u budžetu EU: 260 miliona evra iz Evropskog odbrambenog fonda, koji se koristi za finansiranje istraživanja i razvoja odbrambene opreme, i 240 miliona evra iz EDIRPA fonda.
Uz sufinansiranje EU od 40%, odbrambene kompanije mogle bi da dobiju bonuse - dodatnih 10% ako stvore nova partnerstva i/ili dodatnih 10% ako pristanu da ponovo daju prioritet sopstvenoj proizvodnji kako bi odgovorili na potražnju.
ASAP plan takođe ima za cilj da podstakne države članice da koriste postojeće fondove EU za ulaganja u jačanje industrije, kao što su kohezioni fondovi i fondovi EU za oporavak i otpornost (RFF).
Oni bi tada bili jasno dostupni za izgradnju fabrika i proizvodnih linija, naglašava izvršna vlast EU, jer će jačanje industrijske baze takođe privući zapošljavanje i pokrenuti ekonomiju.
Drugi finansijski tok bi dolazio od subvencija za kompenzaciju viših kamata koje banke stavljaju na odbrambenu industriju i kredita kompanijama koje podstiču njihovu proizvodnju.
U prošlosti, banke su postale oprezne u pogledu finansiranja aktivnosti koje se odnose na odbranu, posebno otkako je EU iznela svoje planove „taksonomije" da identifikuje odbrambene aktivnosti kao društveno štetne.
Reorganizacija industrije
Investicija ne bi mogla da bude usmerena samo ka mašinama i proizvodnim linijama, već i u lance snabdevanja, što bi moglo da uključi proizvodnju baruta da bi se izbeglo ubacivanje stare municije u zalihe oružja koje imaju zemlje članice. To bi onda zahtevalo i proveru da li je barut upotrebljiv.
Zbog vremenskog pritiska i kratkoročnosti instrumenta koji je trebalo da bude na snazi samo godinu dana, Evropska komisija ne bi postavljala ograničenja na kriterijume podobnosti za lanac snabdevanja, što znači da oni mogu doći i iz zemalja trećeg sveta.
Plan izvršne vlasti EU takođe predlaže listu izuzeća.
Jedna mera koju treba izneti trebalo bi da se odnosi na prioritetne porudžbine: u slučaju da kompanija nije voljna da preorijentiše svoju proizvodnju municije, Evropskoj komisiji bi bilo dozvoljeno da joj to naredi.
Odricanja bi obuhvatila pravo fabrika da rade 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, promenila pravila javnih nabavki kako bi se omogućilo da zemlja članica pristupi već postojećem okvirnom ugovoru bez potrebe za posebnom procedurom, olakšala pravila o prenosu rezervnih delova, prema informacijama do kojih je došao EURACTIV.
(EURACTIV.rs)