O problemima romske zajednice, predrasudama, siromaštvu kao i drugim nacionalnim manjinama za EURACTIV govorio je Borče Veličevski predsedvajući Koordinacije saveta nacionalnih manjina u Srbiji

Pitanja nacionalnih manjina tema su i pregovaračkih poglavlja i važna su za izveštaj o napretku naše zemlje i pominju se kao jedna od tema dotičući zakonsko uređenje, primenu različitih prava nacionalnih manjina garantovanih Ustavom i zakonom.

„Srbija je jedina država u regionu, Evropi i svetu koja je dala mogućnost nacionalnim zajednicama da donose samostalne odluke“, kaže Veličevski i dodaje da su na neki način preneta državna ovlašćenja u donošenju samostalnih odluka ili partnerski sa državnom u oblastima kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma i obrazovanja na svojim jezicima.

Objašnjavajući kako su prvi nacionalni saveti formirani još 2002. godine kada je donet Zakon o ljudskim I manjinskim pravima i slobodama i da ih tada bilo svega 13, Veličevski ističe da je broj narastao na 23 što ukazuje na buđenje svesti i zainteresovanost pripadnika nacionalnih zajednica da se organizuju na taj način.

“U trenutku formiranja nismo imali jasan zakonski okvir koji je objašnjavao šta su to nacionalni saveti po svojoj strukturi. Danas imamo da su nacionalni saveti definisani kao organizacije“, naglasio je Veličevski ukazujući da je Romska nacionalna manjina prepoznata kao zajednica sa najviše problema kao i da je ključ rešenja bolja integracija i osnaživanje.

“Romska nacionalna manjina jeste jedna posebnost jer nije najasnije definisano koja je njihova matična zemlja. Romi su ranjiva grupa jer je nizak procenat visokoobrazovanih i obrazovanih kao i onih koji imaju osnovne uslove za život. Taj procenat daleko je ispod drugih nacionalnih zajednica. Nakon što je formiran Nacionalni savet romske nacionalne manjine dosta se uradilo u unapređenju položaja Roma što se može videti I po podacima unazad 20 godina”, rekao je Veličevski.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov na skupu pod nazivom „Kroz saradnju i dobru praksu do održivih rešenja”, rekao da je Srbija u proteklom periodu postigla dobre rezultate u vezi sa položajem Roma i Romkinja u svim oblastima koje pokriva strategija za socijalnu inkluziju. Posebno u oblasti zapošljavanja, obrazovanja, zdravlja i stanovanja mladih Roma i Romkinja. To su važne komponente kada je u pitanju romska zajednica kao marginalna i osetljiva društvena grupa koja zahteva dodatne napore za njenu inkluziju”, objasnio je Žigmanov.

Usvojeni strateški dokumenti stvaraju prostor za postepeno, ali sigurno i trajno eliminisanje društvene nejednakosti i siromaštva romske zajednice, zaključio je ministar i dodao da je siromaštvo romske zajednice fenomen koji opterećuje politički, ekonomski, socijalni i finansijski sistem Srbije.

U resornom Ministarstvu objavljeni su podaci u okviru projekta "Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa“ a to je da je zaposleno više od 970 Roma i drugih marginalizovanih osoba, 1.947 lica je imalo podsticaje za zapošljavanje, a u obuci protiv diskriminacije je učestvovalo više od 1.150 zdravstvenih i socijalnih radnika, članova nevladinih organizacija i nastavnika. „Sprovedene su nacionalne kampanje ‘Upoznaj, ne sudi’ i ‘Osnaživanje Roma protiv diskriminacije’ i podržane su tri različite istraživačke aktivnosti za Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti“.

Više od 34.500 higijenskih i prehrambenih paketa podeljeno je za oko 14.700 porodica kao odgovor na pandemiju kovida-19, 518 porodica iz romskih naselja je dobilo tekuću vodu u svojim domovima, a tokom pandemije podršku u obrazovanju dobilo je 474 dece, navodi se podacima ministarstva.

Ministar za ljudska i manjinska prava napomenuo je da ima još puno da se radi zbog prisutnih stereotipa i predrasuda o Romima i najavio seminar za socijalno uključivanje koji je planiran za oktobar, a biće organizovan sa Evropskom komisijom.

Ambasador delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuel Žiofrena skupu “Romi u izazovu vremena”, izjavio je da je Srbiji EU najveći i najvažniji donator i partner u sektoru društvene inkluzije u kom se trenutno sprovode projekti čija je vrednost 30 miliona evra.

Kako je rekla doskorašnja generalna direktorka Direktorata za demokratiju Saveta Evrope, Snežana Samardžić Marković, za EURACTIV je izjavila kako u celoj Evropi tako i u Srbiji, Romi su izloženi dugotrajnog diskriminaciji.

„Savet Evrope je, zajedno sa drugim partnerima osnovao ERIAC, Evropski romski institut za umetnost i kulturu, sa sedištem u Berlinu. Institut je osnovan sa željom da Romi, najveći manjinski narod u Evropi, dobiju prostor da očuvaju i razvijaju svoju kulturu i identitet, da se njima ponose, a ostali da dobiju priliku da ih bolje razumeju i da uče o njihovoj istoriji, borbi i jedinstvenom doprinosu evropskoj kulturi. Romi imaju mnogo problema na kojima radi Savet Evrope pokušavajući da ih trajno reši“, rekla je Samardžić Marković.

Pozicija Evropske unije u slučaju rešavanja statusa nacionalnih manjina je takva da posmatra ovo pitanje više kao unutrašnje i politika uslovljavanja se ne koristi kao nužno sredstvo. Svakoj državi se daje prostor da tu oblast sama uredi uz poštovanje standarada EU. S tim u vezi se način uređenja položaja nacionalnih manjina razlikuju od države do države.

„Mnogo projekata su nacionalni saveti uradili u proteklih 20 godina i napravljeni su veliki iskoraci. Završen je novi Akcioni plan za zaštitu prava nacionalnih manjina. I Evropa i Srbija su se složile da se da nacionalnim savetima šira mogućnost u kreiranju tog dokumenta“, objasnio je on. 

Veličivski ističe da je u Akcioni plan za zaštitu prava nacionalnih manjina ušlo sve ono čemu su manjine težile na osnovu njihovog 20-godišnjeg iskustva i dodaje „to nisu naše želje to su realne potrebe nacionalnih zajednica u Srbiji“.

Sva prava koja proističu iz nacionalnih saveta poboljšavaju rad nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije. Čini se da opšta javnost možda i najbolje ne zna šta su to nacionalni saveti i čime se bave, kaže koordinator svih nacionalnih saveta i naglašava da bi trebalo pospešiti informisanost kroz emisije kako bi se koncept nacionalnih saveta približio svim građanima Republike Srbije.

Iako pripadamo nacionalnim manjinama mi smo svi građani Srbije i na taj način svoje delovanje i posmatramo, istakao je Veličevski.

Nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju i jednu veoma važnu ulogu da održe vezu između nacionalne zajednice i državnih institucija.

„Pojedini nacionalni saveti izlaze iz demokratskog, okvira ali ne mogu da apostrofiram ni jedan i ne bi bilo etično. Nekada je za člana nacionalnig saveta mogao da se kandiduje bilo ko. Sada je to već nemoguće jer postoji zakonska barijera gde predsednik ili visoki funkcioner jedne politčke partije ne može bit na visokoj ili rukovodećoj funkciji u nacionalnom savetu. Nadam se da će zakon doživeti još neke izmene i dopune gde ćemo potpuno razdvojiti politiku od nacionalnih saveta koji bi trebalo da budu poslednji bastion za stručnu odbranu i unapređenje prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji“, objasnio je Veličevski.

Razvijene evropske države različito pristupaju tom pitanju. Manjinske politike evropskih država omeđane su različitim korpusom prava, od insistiranja na načelu pravne jednakosti svih državljana i demokratskih procedura odlučivanja, priznavanja različitih nacionalnosti na svojoj teritoriji do onih koje etničke zajednice ne dele na većinske i manjinske tj. nemaju kategoriju nacionalnih manjina, već samo građane koji govore različitim jezicima.

(EURACTIV.rs)