Evropski parlament i države članice postigle su u utorak (31. januara) sporazum o takozvanoj "direktivi o doručku", koja uključuje poboljšanje transparentnosti o poreklu meda, jedne od namirnica koje se najčešće falsifikuje.

Situacija postaje još manje transparentna kada se uzmu u obzir rezultati studije EU koja je pokazala da je skoro polovina ukupnog uvoza meda u EU verovatno lažna.

"Marketinški standardi obezbeđuju da hrana koju konzumiramo bude visokog kvaliteta. Dogovor koji smo danas postigli o ovim revidiranim standardima osnažiće potrošače da donesu dobro informisane izbore u vezi sa hranom koju konzumiraju i pomoći će u borbi protiv prevara u vezi sa hranom", rekao je Dejvid Klarinval, zamenik premijera Belgije i ministar poljoprivrede.

Sporazum, koji će uskoro biti objavljen od strane Parlamenta i Saveta, utvrđuje da zemlje porekla moraju biti naznačene na etiketi koja prati naziv proizvoda u opadajućem redosledu, na osnovu količine meda.

Takođe, mora se navesti procenat koji dolazi iz svih zemalja. Države članice mogu odlučiti da prikažu četiri najznačajnija udela, ali samo ako oni predstavljaju više od 50 odsto težine mešavine.

Komisija će proveriti koliko je izvodljiv sistem koji omogućava potrošačima da prate med do proizvođača. Platforma stručnjaka će podržati izvršnu vlast EU da razvije dalje metode za borbu protiv prevare sa medom.

Kao što se podseća u predlogu Komisije predstavljenom u aprilu 2023. godine, obnova takozvanih "direktiva o doručku" revidirala je marketinške standarde utvrđene u sedam direktiva od 1999. do 2001. kako bi se potrošačima pomoglo da donesu informisanije i zdravije izbore.

Osim označavanja meda, izmene uključuju nova pravila za džemove, marmelade i voćne sokove i oomogućavanje lakše proizvodnje dehidriranog mleka bez laktoze.

Šećer u voćnim sokovima i džemovima

Da bi se podigla svest potrošača o sadržaju šećera u voćnim sokovima, EU će dozvoliti tri nove kategorije proizvoda: "Voćni sok sa smanjenim sadržajem šećera" ako je uklonjeno najmanje 30 odsto šećera koji se prirodno pojavljuje. Nijedan zaslađivač se ne koristi za kompenzaciju "voćnog soka sa smanjenim sadržajem šećera iz koncentrata" i "koncentrovanog voćnog soka sa smanjenim sadržajem šećera".

Takođe, biće dozvoljena oznaka "sadrži samo šećere koji se javljaju u prirodi".

EU će povećati minimalni sadržaj voća potreban za plasiranje džemova i marmelade. Opšte pravilo će biti da se za proizvodnju jednog kilograma džema i marmelade mora potrošiti najmanje 450 grama voća (100 grama po kilogramu više nego danas).

Zakonodavci su se složili da dozvole upotrebu tretmana koji proizvode dehidrirane mlečne proizvode bez laktoze.

Parlament je pozvao na obavezno označavanje zemlje porekla voća od kojeg se prave voćni sokovi, džemovi, žele, marmelade i zaslađeni kesten pire, ali dogovor nije postignut.

Prema državama članicama, odredba kao takva zahtevala bi procenu uticaja na proizvođače i potrošače. Komisija će pripremiti izveštaj o ovoj temi u roku od 36 meseci od stupanja direktive na snagu.

(JA/EURACTIV.rs)