Indonezija ima ambiciozne planove da preseli svoj glavni grad iz Džakarte u Nusantaru na istoku ostrva Kalimantan.
Taj potez, za koji se očekuje da će se desiti do 2045. godine, deo je plana predsednika Indonezije Džoka Vidoda da se ekonomska aktivnost rasporedi po celoj zemlji i smanji stanovništvo glavnog grada i saobraćajne gužve.
Jokovi, kako ga zovu, vatreni je optimista po pitanju ovog projekta. On veruje da će Nusantara doneti poslovne i investicione mogućnosti za Indoneziju.
Na junskoj konferenciji u Singapuru, predsednik je reklamirao investicije u Nusantaru kao "zlatnu priliku". On je nastojao da uveri investitore da će projekat "i dalje biti bezbedan" bez obzira ko pobedi na predsedničkim izborima 2024.
Međutim, neki istraživači su pokazali sumnju u pogledu premeštanja prestonice.
Indonežanska vlada ima za cilj da preseli do 1,9 miliona ljudi u Nusantaru do 2045. godine, a neki državni službenici će se preseliti već 2024. Takav plan će verovatno propasti jer je projekat još uvek u ranim danima, kaže Melinda Martinus, vodeći istraživač za Društveno-kulturna pitanja na Institutu ISEAS-Jusof Ishak.
"Ljude treba privući da dođu na novo mesto. Prvo moraju da vide infrastrukturu poput škola, bolnica i stambenih objekata ili im neće biti privlačno da se tamo presele", rekao je Martinus za CNBC.
Problemi sa finansiranjem
Procenjuje se da će izgradnja Nusantare koštati oko 35 milijardi dolara, ali vlada se obavezala da će uložiti samo 20 odsto potrebnog novca, navodi se na zvaničnom sajtu projekta.
Prioritet će imati izgradnja glavnih puteva, infrastrukture za kanalizaciju, predsedničke palate i kancelarije potpredsednika, saopštilo je Ministarstvo javnih radova zemlje.
Jokovijeva administracija se nada da će preostalih 80 odsto sredstava doći od stranih investitora, ali je bilo izvesnog oklevanja oko upumpanja novca u projekat, a to bi moglo dodatno da poremeti napredak, rekli su istraživači za CNBC.
Izvor: EPA-EFE/MAST IRHAMVladi neće biti lako da obezbedi 80 odsto stranih investicija osim ako ne može da pruži dokaze o izvodljivosti Nusantare i uveravanja da će se projekat nastaviti čak i ako nova administracija stupi na dužnost sledeće godine, rekao je Ju Ie Lee, ekonomista u bankarskoj grupaciji Majbank Investment.
Ona je objasnila da vlada Indonezije nije veliki trošak infrastrukture.
Budžet za infrastrukturu zemlje pada od 2017. godine kada je dostigao vrhunac od 2,8 odsto BDP-a, ali je pao na 1,9 odsto BDP-a prošle godine, prema izveštaju Mejbanka.
Istraživači koji su razgovarali za CNBC rekli su da će, zbog nedostatka vidljivosti o uspehu projekta, vlada možda morati da poveća svoje finansiranje na više od samo 20 odsto.
Upitan da li će vlada povećati investicije na više od 20 odsto, Agung Vikaksono, zamenik za finansiranje i investicije u Nacionalnoj upravi za kapital Nusantare, rekao je da to trenutno nije deo rasprave.
"Ali verujemo da će osnovna infrastruktura koja će biti postavljena do 2024. godine poslužiti kao jaka osnova za privatna ulaganja", rekao je Vicaksono.
Bruno Lanvin, predsednik Opservatorije za pametne gradove na poslovnoj školi IMD, rekao je da investitori iz Azije i Pacifika moraju da preuzmu vođstvo pre nego što će ostatak sveta slediti njihov primer.
"Investitori su kao ovce, vole da idu tamo gde idu drugi", rekao je Lanvin.
Indonežanska programerska firma Ciputra Development je poslednja kompanija koja je najavila da će investirati u Nusantaru. Firma želi da razvije 300 hektara zgrada koje će uključivati kuće, hotel, a možda i teren za golf.
Neizvesnost oko sledećeg predsednika Indonezije je još jedna ključna prepreka koja drži investitore podalje.
Jokovijeva vlada je uživala visok rejting pošto su Indonežani "veoma zadovoljni njegovim infrastrukturnim projektima i razvojnim programima", rekao je Martinus.
Izvor: EPA-EFE/MAST IRHAMAli postoji politička debata šta će se desiti ako pobedi opoziciona stranka", istakla je ona. "Njihov apetit da nastave projekat je zaista, zaista nizak — tako da postoji zabrinutost”.
Međutim, projekat će napredovati ako sadašnja administracija bude ponovo izabrana, rekla je ona, dodajući da je aktuelna vlada "veoma, veoma ozbiljna u pogledu izgradnje nove prestonice".
Šta će biti sa Džakartom?
Nedostatak finansiranja samo je početak niza problema sa kojima bi se Indonezija mogla suočiti premeštanjem glavnog grada u Nusantaru, a taj potez bi mogao da stvori nove izazove za Džakartu.
Istraživači su izrazili zabrinutost da će preseljenje glavnog grada umanjiti fokus izgradnje Džakarte i da će stanovnici koji tamo žive snositi najveći teret.
"Ovo postavlja pitanje šta će biti sa ljudima koji se neće preseliti? Ko će ulagati u resurse da zaštiti svoju imovinu ako ostanu u Džakarti?", pita Dajan Arčer, viši naučni saradnik na Stokholmskom institutu za životnu sredinu.
U Džakarti ima mnogo stanovnika koji žive u ruralnim naseljima i nemaju resurse da se presele, navodi ona.
"Ako vlada ne nastavi da ulaže u zaštitu Džakarte, uslovi za one koji ostanu će se pogoršati", upozorila je.
"Oni će se suočiti sa većim zagađenjem, većim poplavama i gorom izloženošću bolestima koje se prenose vodom, a takođe će biti pogođena infrastruktura kao što su poslovne zgrade, kuće i tržni centri.
Nedostatak potražnje za poslovima u industriji usluga je još jedan izazov.
Kako je objasnila Arčer, neformalni radnici imaju neredovne prihode i možda neće moći da priušte smeštaj u Nusantari.
"Ako će ljudima u novom glavnom gradu biti potrebni prodavci hrane, taksisti i čistači, gde će oni živeti?"
Pored toga, postoji uobičajena zabluda da će ovaj potez rešiti problem prenaseljenosti Džakarte, ali Nusantara neće moći da primi dovoljno ljudi da to popravi, kaže Martinus.
"U Džakarti živi oko 30 miliona ljudi, a gradski region je veoma pretrpan... Preseljenje veoma, veoma male frakcije neće rešiti problem zagušenja u gradu", ističe.
Izvor: EPA-EFE/MAST IRHAMOdrživ grad
Vlada je tvrdila da će Nusantara biti prvi grad u Indoneziji koji će usvojiti 100 odstp obnovljivu energiju do 2045. godine, a Lanvin iz IMD-a je optimista da se taj cilj može postići.
Biće lakši podvig za potpuno novi grad da usvoji obnovljivu energiju u poređenju sa starim gradovima koji pokušavaju da pređu na nultu emisiju štetnih gasova, objasnio je Lanvin.
"Svaka nova infrastruktura i svaka nova ulica će od samog početka biti neutralni kada je u pitanju emitovanje štetnih gasova – i ako odluče da će mobilnost biti zasnovana na obnovljivoj energiji, videćemo električne automobile, električne autobuse i električne tramvaje.
Iako je vlada rekla da se Nusantara gradi na "šumskim područjima koja ne rađaju", još uvek postoje zabrinutosti za životnu sredinu zbog njene izgradnje.
"Cement je veliki emiter gasova sa efektom staklene bašte i sečom drveća kako bi na to mesto nikle zgrade, oslobađaju se novi gasovi staklene bašte", istakao je Arčer.
(EURACTIV.rs)