EURACTIV INTERVJU: Nj.E. Damjan Bergant, Ambasador Slovenije u Beogradu - "Srbija napreduje i postaje sve više evropska"

Prema rečima ambasadora Berganta, naše zemlje imaju tradicionalno dobre i korektne odnose i saradnju na mnogim poljima, uključujući politička, ekonomska, kulturna i druga pitanja.

Kako kaže Njegova Ekselencija Damjan Bergant, Srbija je mnogo uradila po pitanju reformi, ali je čeka još dosta posla i naporan rad na putu evrointegracija, a Slovenija je uvek bila spremna da pomogne Srbiji, što i čini.

On je za Euractiv govorio i o razlikama između Srba i Slovenaca, kao i o onim koje karakterišu naše zemlje i države.

Na poziciji ambasadora Slovenije u Srbiji ste već više od tri godine, kako ocenjujete saradnju naših zemalja?

Srbija i Slovenija imaju tradicionalno dobre međusobne odnose. Zadatak svakog predstavnika u zemlji domaćinu je da pomogne u jačanju odnosa između dve zemlje. I sam sam u Srbiji više od tri godine i moj mandat se polako bliži kraju, pa bih možda mogao konkretnije da ocenim odnose u poslednje tri godine. Poslednjih godina Slovenija i Srbija imaju značajnu razmenu kontakata, uprkos preprekama koje su uticale na naš zajednički rad. Posebno mislim na period kovida, koji je skoro godinu i po dana praktično zaustavio funkcionisanje pojedinaca, kompanija i država uopšte. Pod ovim mislim i na globalna kretanja u međunarodnoj zajednici, kao na primer, napad Ruske Federacije na nezavisnu i suverenu Ukrajinu, koji je u početku rezultirao u nijansama različitih vizija EU i Srbije. Mislim i na brojne izbore u Srbiji koji svaki put zaustavljaju dinamiku političke saradnje Srbije sa zemljama partnerima, uključujući Sloveniju.

Bez obzira na sve ovo, mogu da ocenim da dve zemlje korektno i dobro sarađuju na političkom, ekonomskom, kulturnom i drugim poljima. Slovenija, kao i ja lično, bismo želeli da Srbija brže napreduje na evropskom putu jer bi članstvo Srbije u EU dodatno produbilo naše međusobne odnose. Podigli bismo našu saradnju u svim oblastima na viši nivo.

Dinamika približavanja EU zavisi pre svega od Srbije i njenih građana, a Srbija se nažalost, ne tako brzo kreće putem reformi i prilagođavanja EU. Pre svega je problem što građani Srbije u velikoj meri nisu zainteresovani za ulazak Srbije u EU, uglavnom zato što ne shvataju šta im dobro članstvo donosi i nisu sigurni u to da će i njihovi životi biti mnogo kvalitetniji kada Srbija postane članica EU.

Po mom mišljenju, rukovodstvo Srbije zajedno sa EU, treba da bude u stanju da bolje predstavi prednosti članstva Srbije u EU i na taj način pomogne građanima da razumeju EU. Postaje samo po sebi razumljivo da EU na razne načine finansijski pomaže razvoju Srbije, a građani Srbije toga nisu ni svesni.

Slovenija je uvek bila spremna da pomogne gde god je bilo potrebno i tako i čini, ali zajednički napori do sada nisu dali željeni rezultat. Nadam se da će u narednom četvorogodišnjem periodu ovaj proces biti brži i više cilju orijentisan.

Više puta ste izjavili da podržavate Srbiju na putu evrointegracija. Kako vidite naš trenutni evropski put?

Da ste rekli da Srbija u poslednjem periodu nije uradila ništa na putu evro integracija, lagali biste. Srbija radi na različitim reformama, posebno u oblasti pravosuđa. Veoma je bitno, da se usvojeni zakoni sprovedu i u praksi. Sada dolazi faza koja se odnosi na sprovođenje reformskog procesa. Neophodno je sprovesti zakone koji su usvojeni, što je teži zadatak. Za EU, a isto tako i na terenu, će konkretan rezultat biti vidljiv tek kada reforme budu sprovedene i budu funkcionisale.

Takođe, slobode izražavanja ili mediji, su veoma važna oblast na kojoj Srbija radi. Rezultati još nisu tu, a nadam se da će biti vidljivi posebno kada je u pitanju dostupnost i pluralizam elektronskih medija, koji bi građanima pomogli da na različite načine dobiju različite informacije.

Međutim, Srbiju čeka još dosta napornog rada na putu evro integracija. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala važan je korak na putu reformi. Na kraju, ali ne i najmanje važno, tu je oblast zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i spoljnih odnosa, koje je izuzetno važno za EU. U pitanju je približavanje spoljne politike politici EU. U tom pogledu Srbija i dalje zaostaje.

U jednom intervjuu sam rekao da ukoliko želite da budete deo porodice, morate takođe da preuzmete vrednosti porodice ili morate početi da se ponašate po pravilima porodice. Jednostavno ne možete biti deo porodice samo kada to želite. Pojedinci kažu da se ulaskom u EU gube nezavisnost i suverenitet, dok ja lično ne delim to mišljenje. Reč je o postavljanju suvereniteta i nezavisnosti na viši nivo, što omogućava bolji život i državi i građanima, što je još važnije.

Smatrajte da će članstvom Srbije u EU srpski jezik postati jedan od zvaničnih jezika EU. Ili da će građani Srbije kao građani EU imati priliku da rade bez ograničenja u bilo kojoj zemlji EU. Nisu li to pogodnosti koje građane i državu stavljaju na viši nivo? A upravo su to prednosti o kojima Srbija još uvek nije uspela da informiše svoje građane i time ojača udeo onih koji bi verovali u EU i želeli da Srbija što pre postane deo ove važne i istorijske integracije.

Slovenija je Srbiji važan ekonomski partner. Za koje privredne grane su najviše zainteresovani slovenački investitori?

Slovenačka privreda, osim što je izvozno orijentisana, sve više je i investiciona. To je posebno poznato na Zapadnom Balkanu. Slovenija ili slovenačke kompanije su u prošlosti ulagale dosta u ovu oblast, posebno u Srbiji. Očekuje se da će se trend nastaviti pošto je interesovanje veliko.

Investicije su zasnovane na slovenačkoj ekonomskoj klimi. Imamo ulaganja u bankarstvo, osiguranje, zelenu energiju. Značajna su i mala i srednja preduzeća koja obezbeđuju poluproizvode za različite industrije i traže tržišta za svoju proizvodnju.

Velike investitore Srbija privlači i zbog njene blizine, veličine tržišta, radne snage i drugih pogodnosti. Nadam se da će u budućnosti biti više investicija u Srbiji, kao što se nadam i investicijama srpskih preduzeća u Sloveniji. Ova razmena ekonomski jača obe zemlje, što je jako važno.

Kako ocenjujete položaj Slovenaca u Srbiji, a kako položaj Srba u Sloveniji?

I Slovenci u Srbiji i Srbi u Sloveniji imaju povoljne uslove za svoje delovanje. Nema osnova za žalbe ni u Beogradu, ni u Ljubljani. Sve što povremeno dolazi iz Ljubljane pod izgovorom nepriznavanja statusa Srba su problemi koji proizilaze iz problema pojedinaca koji žele da skrenu pažnju na sebe kroz probleme koji zapravo ne postoje i time dovedu do toga da se politika drži takvog prividnog problema.

Slovenci u Srbiji, sa kojima sam u bliskom kontaktu, zadovoljni su, kao i Srbi u Sloveniji.

Na kojim poljima vidite prostor za unapređenje saradnje i odnosa Slovenije i Srbije?

Postoji mnogo mogućnosti za unapređenje odnosa. Slovenija i Srbija bi u budućnosti mogle da budu tesno povezane u oblasti saradnje u okviru međunarodnih organizacija. Veze u međunarodnoj zajednici su u sadašnjoj situaciji još važnije, a zemlje se međusobno povezuju kako bi lakše ostvarile svoje interese. Slovenija i Srbija bi mogle bolje da sarađuju u ovoj oblasti.

Možda bi neka druga država mogla da bude uključena u ovu saradnju i da se ona razvije u trilateralnu ili kvadrilateralnu saradnju. Naravno, takva saradnja mora biti uslovljena ravnopravnošću partnera.

Izazovi sa kojima se međunarodna zajednica trenutno suočava su mnogobrojni. I delimo mnoge zajedničke vrednosti koje bismo lakše mogli da predstavimo zajedno. I inače, vidim mogućnost dalje ekonomske saradnje dve zemlje, u smislu još više investicija sa obe strane, o čemu sam već govorio.

Na političkom planu vidim mogućnost nastavka razmene poseta na svim nivoima. Naravno, Srbija prvo mora da formira Vladu što pre posle izbora. Što se tiče saradnje u oblasti kulture, ne treba isticati da je to saradnja na prilično visokom nivou i da će se nastaviti bez problema.

Ukratko, prilike postoje i verovatno će biti iskorišćene. Već sada se radujem fudbalskoj utakmici Srbije i Slovenije na Evropskom prvenstvu u junu u Nemačkoj. Sport je jedina oblast u kojoj možemo da budemo protivnici. Neka pobedi bolji. Sve ostalo moramo raditi zajednički i saveznički.

Često se u Srbiji Slovenija navodi kao primer uređenosti, a definitivno je bivša jugoslovenska republika koja je ostvarila najviše napretka na svim poljima. Imate li neki "recept" koji možemo prekopirati na putu ka napretku i boljem životnom standardu?

Drago mi je ako je to istina. Koliko god da kažem da jesmo i moramo biti saveznici, ipak smo različiti. Možda i u tome što Slovenci državu doživljavaju drugačije od Srba. Država nije nešto o čemu će neko da brine, ali svi smo mi država. Zato je potrebno u Srbiji internalizovati da, ako želite da imate uređeno okruženje i uređenu državu, svaki pojedinac mora i da uradi nešto za to. Kada to dođe do svesti svakog pojedinca, to će se odraziti i na bolji kvalitet života.

Time ne mislim da Srbija nije uređena zemlja i da u njoj nema kvalitetnog života. I takođe je ispravno da Srbija ostaje privržena svojim vrednostima i tradiciji i da se ne prilagođava u svemu drugim zemljama, pa ni Sloveniji.

Razlika između Slovenaca i Srba je uglavnom u tome što smo različiti po duši i mentalitetu. U Srbiji je možda više centralizma i egoizma u pojedinim segmentima, ali u Sloveniji u drugim oblastima. Ali, u protekle tri godine primetio sam da se i Srbija menja, hteli ili ne hteli, i da postaje sve više evropska i da je na putu reda i napretka. Ovo je svakako dobra stvar u određenim stvarima.

I pored svega, u Srbiji ne sme sve da postane tako "plemenito" kako bi rekli u Sloveniji. Srbija ne sme u potpunosti da funkcioniše, kao Slovenija na putu napredovanja, jer će izgubiti svoj šarm i identitet. Možda je malo više haosa na putu ili nepokošena i neuređena okolina puta ono što Srbiji daje šarm i izdvaja je od Slovenije.

Da li je lepota netaknute prirode Stare planine bolja od urednosti i masovnih turističkih poseta slovenačkih Julijskih Alpa? Na ovo pitanje, svaki pojedinac moći će da odgovori za sebe.

(M.A./EURACTIV.rs)