Više od 2.000 žena tuži švajcarsku vladu na sudu tvrdeći da njena politika o klimatskim promenama krši njihovo pravo na život i zdravlje.
Ovo je prvi slučaj da će Evropski sud za ljudska prava (ECHR) saslušati predmet o uticaju klimatskih promena na ljudska prava.
Temperature u Švajcarskoj rastu brže od globalnog proseka, a toplotni talasi su sve češći.
Švajcarkinje koje sebe nazivaju Klubom klimatskih seniora i imaju prosečnu starost od 73 godine, kažu da klimatske promene ugrožavaju njihova ljudska prava, zdravlje, pa čak i živote. Njihovi dokazi pred sudom uključuju i njihovu medicinsku dokumentaciju.
Oni žele da Evropski sud za ljudska prava naloži Švajcarskoj da više radi na smanjenju emisije gasova staklene bašte.
„Ovo je istorijski događaj“, rekla je An Marer (64), članica kluba, za novinsku agenciju AFP.
Klimatske promene utiču na starije osobe neproporcionalno zbog kardiovaskularnih i respiratornih rizika, rekla je ona.
Evropska opservatorija za klimu i zdravlje kaže da će projektovano povećanje prosečne temperature verovatno imati "ozbiljan uticaj na javno zdravlje" širom Evrope, posebno među starijim ljudima.
U poslednjih 20 godina, smrtnost od toplote kod ljudi starijih od 65 godina u Evropi porasla je za više od 30 odsto.
Švajcarska vlada ne poriče da klimatske promene mogu uticati na zdravlje ali kaže da se ne mogu posebno vezati za zdravlje starijih žena.
Ako žene budu uspešne, slučaj bi mogao da bude presedan za svaku od 46 država članica Evropskog suda.
Svetske temperature rastu zbog ljudskih aktivnosti, a klimatske promene sada ugrožavaju svaki aspekt ljudskog života.
Porast temperature mora da se uspori ako želimo da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena, smatraju klimatski naučnici. Kažu da globalno zagrevanje treba da se zadrži na 1,5 Celzijusovih stepeni do 2100 .
Prema klimatskom telu UN-a, IPCC, ako se globalni porast temperature ne može zadržati unutar 1,5 Celzijusovih stepeni, Evropa će biti ranjiva na poplave uzrokovane ekstremnim padavinama.
Ekstremne temperature takođe mogu povećati rizik od šumskih požara - kao što se videlo u Evropi prošlog leta. Francuska i Nemačka zabeležile su oko sedam puta više spaljene zemlje između januara i sredine jula 2022. godine, u poređenju sa prosekom.
(EURACTIV.rs)